Aktuelno

U Kikindi je danas održana javna rasprava o radnoj verziji Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini za period 2010-2014. godine, koju je, u skladu sa odlukom Vlade Srbije, sačinio Sekretarijat za sport i omladinu Pokrajine. Na ovaj način mladi se direktno uključuju u proces izrade ovog strateškog dokumenta, čime bi trebalo da bude osigurana njegova efikasnija implementacija.
Reč je o dokumentu koji daje presek stanja položaja mladih u Vojvodini i analizu problema sa kojim se najčešće susreću i mere za njihovo rešavanje. Predlog sadrži devet oblasti: obrazovanje mlade populacije, zapošljavanje, njihovo zdravlje, kulturu i slobodno vreme, aktivno uključivanje u društvo, izgradnju civilnog sektora i volonterizam, njihovu mobilnost i informisanje, ekologiju i održivi razvoj, socijalnu politiku i bezbednost mladih.

Raspravu na teritoriji Severnobanatskog okruga, pored Kancelarije za mlade opštine, organizuje i kikindsko Udruženje građana „PostPesimisti“.
O značaju dokumenta govorili su: pomoćnica pokrajinskog sekretara Sekeretarijata za sport i omladinu Tanja Banjanin-Pejić, savetnica u ovom sekretarijatu Snežana Stanković, kao i predstavnik civilnog sektora koji je učestvovao u izradi njegove radne verzije, Dorijan Petrić.
Prisutne u Svečanoj sali Skupštine opštine pozdravio je predsednik Opštine Ilija Vojinović, rekavši da će uvek podržavati ideje i aktivnosti mlade populacije.

Pored omladine, raspravi su prisustvovali i predstavnici  obrazovnih, socijalnih i zdravstvenih ustanova, članovi Saveta za mlade i druge institucije i ustanove koje se bave problemima mladih.
Tanja Banjanin-Pejić istakla je da je njegova radna verzija načinjena uključivanjem predstavnika civilnog sektora u tim stručnih konsultanata za svaku oblast, kao i delegiranjem predstavnika resornih pokrajinskih sekretarijata.
- Na taj način smo povezali vladin i nevladin sektor, a u toku javne rasprave direktno uključujemo predstavnike lokalnih samouprava, kancelarija za mlade, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, nevladinih organizacija, odnosno sve koji su zainteresovani za ovu oblast. Zasad smo primetili da generalno postoji kritika kada je u pitanju socijalna politika prema mladoj populaciji. Mislim da su u pravu oni koji misle da nisu dovoljno obuhvaćeni mladi koji žive u teškim uslovima - rekla je Tanja Banjanin-Pejić.
Javna rasprava u Vojvodini bi trebalo da bude okončana do 15. juna, da bi u drugoj polovini meseca bili razmatrani prispeli izveštaji. Primedbe i predlozi bili bi, najkasnije do prve polovine avgusta,  implementirani u dokument. Tokom septembra bi trebalo da se predlog plana nađe pred Vladom Vojvodine, a nakon toga i pred poslanicima Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Pod pokroviteljstvom Opštine Kikinda, danas je u „Narviku“ održan sastanak povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine, na temu „Čista voda za zdrav život“.
Prisutne je, u ime lokalne samouprave, pozdravila pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović, rekavši da će sastanak pomoći naporima kako bi koristili zdraviju i čistiju vodu za piće.
O prezentaciji tehnologije izgradnje fabrike vode za piće u Sajanu govorio je direktor Agencije za ekologiju „Enviro Tech” d.o.o. Kikinda, dr Miroslav Kukučka.
U pitanju je projekat vredan oko 170.000 evra, a kako je Kukučka rekao, realizacija bi trebalo da započne tokom jeseni. Reč je o nano tehnologiji, koja visokim pritiskom uklanja nepoželjne materije iz vode. Kapacitet je šest litara u sekundi, što bi bilo dovoljno za selo.
- Inače, voda koju sada troše Sajanci sadrži šest do sedam puta više arsena, nego što je važećim pravilnikom dopušteno. Želimo da selu obezbedimo zdravu i čistu pijaću vodu - rekao je Kukučka.
Mesna zajednica „Sajan“ je na konkursu, kao investitor, podnela zahtev pokrajinskom Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo kojim bi trebalo obezbediti 10 miliona dinara. Drugi deo novca trebalo bi, delom da obezbedi lokalna samouprava, kao i republičko Ministarstvo za poljoprivredu. Zgrada za fabriku vode košta oko 50.000, a tehnologija 120.000 evra.
Po tehnologiji dr Kukučke, u kikindskoj opštini postavljeno je 11 javnih česmi, od kojih se pet nalazi u gradu. U Vojvodini je dosad izgrađeno oko 70 ovih česmi.
 

Na konkursu ka pretpristupnim i pristupnim fondovima Evropske unije, u okviru prekogranične saradnje, u kojem su zajednički nastupili Kikinda i Mako u Mađarskoj, odobreno je finansiranje zajedničkog poduhvata u kojem će Kikinda rešiti probleme pasa i mačaka lutalica, odnosno dovršiti započetu izgradnju prihvatilišta za ove životinje.
Ovo je rečeno n  današnjoj konferenciji za novinare u Javnoj agenciji za poljpšrivredu i malu privredu, kojoj su prisustvovali direktor Nebojša Laketa i član projektnog tima Opštinske uprave Jovan Rodić.
Vrednost projekta je 161.000, s tim što kikindskoj opštini pripada 82.900 evra, u čega je uračunato i oko 12.500 evra, što je obaveza lokalne samouprave.
Kako je rekao Rodić, za ovaj novac biće obezbeđena dva terenska vozila, dve prikolice za smeštaj životinja i uklanjanje njihovih leševa, oprema za veterinarsku ambulantu koja se nalazi u sastavu prihvatilišta za pse i mačke lutalice, dezinfekcione barijere, računari, zaštitna odeća za zaposlene.
- Projekat se ne odnosi samo na opremanje prihvatilišta za životinje, nego i na preventivni aspekt rešavanja problema napuštenih kućnih ljubimaca, što podrazumeva medijsku i edukativnu kampanju - rekao je Rodić i dodao da su Kikindi saradnici na ovom projektu opštine Čoka i Novi Kneževac.
Prema rečima Nebojše Lakete, građevinska rekonstrukcija zgrade prihvatilišta za pse, koja se nalazi na novoj stočnoj pijaci, je pri kraju.
- Očekujemo dozvole za rad nadležnih komisija i inspekcija. Do oktobra bi trebalo da dobijemo novac od Evropske unije, što znači da će prihvatilište biti osposobljeno i potpuno opremljeno najduže do kraja godine. Služba će imati osam do devet radnika, s tim što ćemo iskoristiti i one koji već rade u Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu. Trebaće nam, možda, jedan ili dva nova radnika - rekao je Laketa.
Time će biti ispunjeni svi uslovi da Kikinda ima zoohigijeničarsku službu, koja će uklanjati pse i mačke lutalice, ne samo sa teritorije kikindske, nego i iz drugih opština, uz novčanu nadoknadu.

U Kulturnom centru danas je održana tribina na temu „Vojvođanski mediji-politički kompromis ili profesionalno izveštavanje“. Organizovana je povodom izlaska iz štampe knjige istraživanja na ovu temu, koja ima istovetan naziv, autora Žužane Serenčeš i Siniše Isakova.

Ovo delo, u izdanju Nezaviskog društva novinara Vojvodine, sardži analize i istraživanja o vojvođanskoj medijskoj sceni u sferi privatizacije i postprivatizacionog procesa, raspodele frekvencija,  piratskih emitera i medija na jezicima nacionalnih manjina.
Žužana Serenčeš je rekla da, nažalost, u medijskoj sferi vlada potpuni haos, nakon tranzicije kroz koji mediji još uvek prolaze.
- Proces privatizacije je započet, pa zaustavljen, što ima za posledicu neravnopravnost u funkcionisanju medija. Imamo, dakle, privatizovane koji se bore za opstanak, one koji se finansiraju iz javnog sektora, ali i one medije gde je ugovor o privatizaciji raskinut, što je slučaj i u Kikindi. Osim toga, imamo stanje pravnog haosa u ovoj sferi, odnono nekompatibilnost zakona. Takođe, vladaju i loše ekonomske prilike koje pogubno deluju, te je u ovom trenutko oko 70 odsto medija u Vojvodini pred stečajem - rekla je Žužana Serenčeš.
Siniša Isakov smatra da se moraju pronaći novi modeli finansiranja kako bi mediji opstali.
- Mora da postoji generalna strategija i u ovoj sferi, pre svega kod elektronskih medija, koja bi odgovarala ekonomskoj snazi lokala gde deluju. Mora se naći optimalni odnos između broja radio i TV stanica i regiona koji pokrivaju - rekao je Isakov.
Tribini u Kulturnom centru prisustvovao je, između ostalih, i generalni sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

Inače, projekat u okviru je objavljena ova knjiga, podržao je i Fond za otvoreno društvo Srbije.

Zbog povećane količine padavina u Nakovu, Novim Kozarcima, Banatskom Velikom Selu, Ruskom Selu, Banatskoj Topoli i povišenog nivoa podzemnih voda ugrožen je kvalitet i higijenska ispravnost vode za piće.

Iz Zavoda za javno zdravlje apeluju na meštane ovih sela da se pridržavaju preporuke u vezi sa konzumiranjem i upotrebom vode u ovoj situaciji. Vodu je potrebno obavezno prokuvati i kada se koristi za piće kao i za pripremu hrane i napitaka.
Zavod za javno zdravlje vrši pojačan nadzor i kontrolu higijenske ispravnosti vode za piće, kao i higijsnko epidemiološki nadzor ugroženih mesta.

Za sada, ni u Kikindi a ni u naseljenim mestima opštine nije prijavnjen povećan broj obolelih od bolesti koje se mogu širiti upotrebom higijenski neispravene vode.