Aktuelno

Od 19. maja, do 15. juna, u devet gradova u Vojvodini u toku je javna rasprava radne verzije Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini za period 2010-2014. godine, koju je, u skladu sa odlukom Vlade Srbije, sačinio Sekretarijat za sport i omladinu Pokrajine. Na ovaj način mladi se direktno uključuju u proces izrade ovog strateškog dokumenta, čime bi trebalo da bude osigurana njegova efikasnija implementacija.

Pored omladine, raspravi prisustvuju i predstavnici lokalnih samouprava, obrazovnih, socijalnih i zdravstvenih ustanova, članovi Saveta za mlade i druge institucije koje se bave problemima mlade populacije.

Dokument sadrži devet oblasti, a tekst za svaku od njih, kao i predložene mere, urađen je u saradnji sa predstavnicima civilnog sektora i nadležnih pokrajinskih sekretarijata.

Raspravu na teritoriji Severnobanatskog okruga, pored Kancelarije za mlade opštine, organizuje i kikindsko Udruženje građana „PostPesimisti“.

Javna rasprava na ovu temu dosad je održana u Čoki i u Novom Kneževcu, 1. juna je predviđena u Somboru. U Kikindi će biti održana 4. juna. Potom slede Subotica (9.jun), Pančevo (10.jun), Novi Sad (11. jun), Zrenjanin (14. jun) i zaključuje se 14. juna u Sremskoj Mitrovici.

U jednoj od najprestižnijih galerija „Pigmalion“, u petak, 21. maja, u Temišvaru je otvorena izložba skulptura u terakoti, nastalih tokom 28 godina postojanja jedinstvenog u svetu simpozijuma „Tera“.

Dobrodošlicu i pozdravnu reč izgovorio je generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru dr Dragomir Radenković. Otvaranju izložbe prisustvovali su i predsednik Opštine Kikinda Ilija Vojinović i utemeljivač i direktor „Tere“ mr Slobodan Kojić. Među prisutnima bili su i predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenović, kao i direktor temišvarske srpske gimnazije „Dositej Obradović“.

Iz „Terinog“ fundusa izdvojeno je za ovu namenu 25 radova manjeg formata, autora iz Srbije, Argentine, SAD, Egipta, Italije, Francuske, Izraela, Velike Britanijei Rumunije.

Ovo je treća izložba „Terinih“ skulptura Rumuniji. Prva je bila pre pet godina u okviru manifestacije „Mesec dana srpske kulture u Temišvaru“, a druga u Rešici koja je otvorena 14. maja ove godine, kada je u ovom nekadašnjem rudarskom gradu prikazan deo skulptura namenjen temišvarskoj postavci.

Vladika Rumunske pravoslavne crkve u Srbiji, episkop Danilo Stoinesku, posetio je danas Rusko Selo i obišao groblje gde su svojevremeno sahranjivani pripadnici veoma brojne rumunske zajednice u ovom mestu.

Prijem za crkvene dostojnike priredio je predsednik Mesne zajednice Imre Kabok.

Cilj posete je dogovor oko uređenja groblja, kao i renoviranja zvonika. Kako je dogovoreno, trebalo bi na ovom mestu, najkasnije do oktobra, postaviti veliki drveni krst, u znak sećanja na one koji su sahranjeni na ovom groblju.

- Nemamo pravo da zaboravimo ljude koji su ovde sahranjeni, da ne bi Bog zaboravio nas. Takođe, povremeno ćemo dolaziti u Rusko Selo i održati pomen - rekao je episkop Stoinesku, koji je na groblju služio parastos za upokojene.

Imre Kabok je zahvalio na poseti i rekao da će Mesna zajednica učiniti sve što je u njenoj moći kako bi groblje bilo uređeno. On je naglasio da je lokaklna samouprava, nakon konkursa, opredelila Udruženju Rumuna u opštini 80.000 dinara. Upravo ovaj novac biće upotrebljen za postavljanje krsta, rekonstrukciju zvonika, odnosno održavanje groblja.

Episkopa Stoineskua primio je u svom kabinetu i predsednik Opštine Ilija Vojinović i zadržao se s njim u dužem i prijateljskom razgovoru.

U kikindskoj opštini ima oko 130 pripadnika rumunske zajednice. U Ruskom Selu živi svega pet porodica Rumuna. Svojevremeno, između Prvog i Drugog svetskog rata, u ovom mestu živelo je preko 500 pripadnika rumunskog naroda.

Predsednik Opštine Ilija Vojinović i načelnik Severno-banatskog upravnog okruga Vladimir Ilić sastali su se juče (25.maja) sa generalnim konzulom Republike Srbije u Temišvaru dr Dragomirom Radenkovićem, predsednikom Saveta županije Timiš Konstantinom Ostafićukom i predsednikom opštine Komlošu Mare Nikolae Ovidiu Štefaneskuom. 

Povod sastanka je otvaranje graničnog prelaza Nakovo-Lunga, a u razgovoru je obostrano izražena spremnost da se pokrene procedura za otvaranje graničnog prelaza i dogovoreni su konkretni predstojeći koraci. Na predlog Konstantina Ostafićuka, predsednika Saveta županije Timiš, dogovoreno je da do 15. juna Severno-banatski upravni okrug i Prefektura županije Timiš zajednički sačine Memorandum o namerama, te da Severno-banatski upravni okrug i opština Kikinda, uz podršku Vlade AP Vojvodine, odnosno Savet županije Timiš pokrenu inicijativu prema nadležnim institucijama u Beogradu (Ministarstvo unutrašnjih poslova R.Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova) i Bukureštu (Ministarstvo inostranih poslova Rumunije i Ministarstvo administracije i unutrašnjih poslova).

Opštine Kikinda i Komlušu Mare, kao direktno zainteresovani partneri sa srpske i rumunske strane, učestvovaće sa zajedničkim projektom na drugom pozivu za sredstva iz IPA Fondova u okviru programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija 2007-2013, za infrastrukturne radove vezane za granični prelaz (izgradnja ili obnova puta, izgradnja i uređenje zgrade i prostora).

Kikindski pisac Srđan V. Tešin učestvovaće na 17. literarno-muzičkom festivalu „Živa književnost“, koji će od 4. do 11. juna biti održan u LJubljani.

On će 4. juna nastupiti u Portorožu, u „Kosmačevi hiši“, a potom 7. juna odlazi u LJubljanu na pomenuti festival.

Program će voditi Sonja Polanc, koja je na slovenački prevela roman kikindskog pisca „Kuvarove kletve i druge gadosti“.

Na ovom prestižnom festivalu u Sloveniji učestvuje i najpoznatije ime kineske poezije i kandidat za Nobelovu nagradu, Bei Dao, te prvaci portugalske poezije Casimiro de Brito i Jaime Rocha, kao i prva dama japanske poezije Kazuko Širaši, katalonska pesnikinja Marie Merce Marcal, pesnik iz Bejruta Jusef Bazi, i drugi.

Tešinov roman „Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva“ je, u prevodu Sonje Polanc, prošle godine objavljen u izdanju ljubljanske kuće „Aleph“. Slovenački književni kritičar Matej Bogatej je, pišući prikaz za „Mladinu“, ovom romanu dao najveću ocenu.