Aktuelno

„Anatomija ljuske kreativnosti : kultura življenja“ , održana 3. maja u Kulturnom centru, bavila se ekologijom u svakidašnjem životu. Gostovao je Siniša Tucakov, predsednik udruženja „Ekodolina“, jedan od pionira ekološkog pokreta i nevladinog sektora u Kikindi.

Tucakov, osnivač organizacije „Green Place“, saradnik JAZASa, jedan od saosnivača projekta „Kikinda na vodi“, sa iskustvom života i rada u inostranstvu, govorio je i prikazanim dokumentarnim filmom ilustrovao ekološka iskustva na Majorci i u Arkos de la Frontera u Španiji, gde su „grinpisovci“ veoma agilni i prisutni u javnosti. Malobrojna publika („Anatomija“ se održavala u terminu prave provale oblaka) komentarisala je ekološku sliku Kikinde i predlagala dalje akcije „Ekodoline“.

-Španski „grinpisovci“ su u stanju da izvedu milion ljudi na akciju, ako je potrebno. Kad se oni negde pojave, fabrika zagađivač se odmah zatvara, tu druge priče nema. Zaustavljaju saobraćaj, spremni su da odsede tri nedelje u zatvoru da bi skrenuli pažnju javnosti na problem. Kod nas takve vrste građanske hrabrosti u javnom prostoru nema, ili je ima veoma malo. Kad smo osnivali prve nevladine organizacije, upravo ovde, u tadašnjem Domu omladine, sve je bilo zabranjeno, za svaku akciju smo tražili posebne dozvole, nekad nam nisu ni odobrene, morali smo da probijamo led. Sad, može ulična akcija, podela promo materijala, ekološke tribine, sve može – samo, izgleda više nikoga nije briga – komentarisao je Tucakov, uz napomenu da članstvo „Ekodoline“ planira dalje akcije kojima namerava da izvuče sugrađane iz opšteg apatičnog stava prema životnoj sredini.

Nakon obilnih padavina od srede, 12. maja, praćenih ledom, najkritičnije je u jugoistočnom delu kikindske opštine, odnosno u Ruskom Selu, gde je voda doprla do 50-ak kuća, a poplavljene su bašte i stotine hektara pod usevom. Od 6. do 17. maja, u ruskoselskom ataru palo je preko 170 litara po kvadratnom metru, što je gotovo ravno polovini godišnjeg proseka. Na nekim njivama voda dostiže dubinu i preko pola metra. Ni najstariji mešrani ne sećaju se da je u kratkom periodu palo toliko kiše, a šteta će dostići višemilionaski iznos.
Predstavnici lokalne samouprave u nekoliko navrata izašli su na lice mesta i preduzeli sve što je u njihovoj moći, kako bi pomogli Ruskoselcima. U saniranju posledica učestvuju meštani i vatrogasci.
Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju grada“ angažovalo je bager koji je svakodnevno na terenu i prokopava kanale u selu.
Predsednik Mesne zajednice Imre Kabok kaže da bi situacija bila mnogo gora, da prošle godine nisu produbljivali glavne kanale na obodu sela. Oni su, međutim, puni vode i njihova propusna moć je smanjena, odnosno voda sporo otiče, uprkos angažovanju crpnih pumpi.
- Da nismo lane kopali kanale u selu i van njega, verujem da bi gotovo čitavo naselje bilo pod vodom. Podigli smo deetak betonskih ćuprija, prosekli safaltni put na jednom mestu i verovatno ćemo to morati da učinimo i na još jednoj lokaciji u jednoj sporednoj ulici. Problem je, međutim, spora propusnost glavnih kanala van sela, koji su duboki preko dva metra i puni su vode, a na nekim mestima već se izliva. Poplavljeno je oko 200 hektara okućnica, dok voda leži na stotinama hektara zasejanih njiva - rekao je Kabok i izrazio zabrinutost da bi neke kuće, izgrađene od naboja, mogle da se sruše.
On je rekao da će trebati mnogo novca kako bi se, nakon povlačenja vode, selo barem približno dovelo u prvobitno stanje. Moraće da budu vraćeni betonski propusti na onim mestima gde su iskopani, trebalo bi zakrpiti prokopane puteve i izvući van sela izvađeni mulj iz kanala.
Kabok je najavio da će tražiti sredstva od lokalne samouprave, a biće upućen i zahtev nadležnim republičkim i pokrajinskim organima da prglase stanje elementarne nepogode, kako bi poljoprivrednicima šteta bila barem delimično nadoknađena, pre svega kada je u pitanju otpis poreza na poljoprivredno zemljište.
Loša situacija je i u Banatskjoj Topoli gde poplave takođe prete, dok je poplavljen i deo velikoselskog atara.

Članovi kikindskog kluba američkog fudbala „ Mamuti“ odigrali su proteklog vikenda prvi međunarodni meč  protiv ekipe “Pitbuls” iz Dalja u Republici Hrvatskoj. Utakmica je odigrana povodom svečanosti potpisivanja Povelje o prijateljstvu između klubova američkog fudbala "Hanters" iz Vrbasa i " Pitbuls" iz Dalja, a rezultat na kraju meča bio 20 :8 za ekipu iz Hrvatske.
Saradnja ova kluba potiče od ranije, jer nekolicina igrača iz Dalja nastupa za ekipu Hantersa, koja se takmiči u A diviziji Superlige Srbije.

Sa kikindskim igračima je bila i pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović, koordinatorka kancelarije za mlade Biljana Stojanović i Željko Lečić  koji su imali priliku da u odvojenim razgovorima sa svojim kolegama uspostave buduću saradnju opština Kikinda, Erdut i Vrbas.

Načelnik opštine Erdut  čije sedište je u Dalju Jugoslav Vesić ocenio je ovaj susret kao promociju sporta koji je u povoju, kako u Hrvatskoj tako i u Srbiji. On se nada da će sport privući veliki broj mladih jer je vrlo dinamičan i atraktivan. Iskoristio je priliku da izrazi zahvalnost ekipi Kikinde koja je bez obzira na tešku ekonomsku situaciju u društvu iznašla mogućnost da dođe i doprinese popularizaciji američkog fudbala u ovom delu Hrvatske.

Kikinda je bila jedan od 48 gradova u Srbiji gde je u subotu, 15. maja održana „Noć muzeja“, ove godine pod imenom „Kurija uživo“.
Uprkos kiši i hladnom vremenu, oko 2.000 posetilaca posetilo je Narodni muzej, a tema ove manifestacije, koja je po četvrti put održana u našem gradu, bila je muzika.
Za ulaznicu po ceni od 50 dinara, posetioci su od 18, pa do dva časa posle ponoći mogli da uživaju u izuzetnom programu koji su organizatori priredili.

U Svečanoj sali, postavljena je izložba o istorijatu muzike krajem 19. i početkom 20. veka. Na panoima je, uz fotografije, prikazan deo muzičkog života grada u to vreme. Osim toga, prikazani su stari instrumenti, a nastupali su učenici muzičke škole i njihovi nastavnici, na zadovoljstvo posetilaca, koji su nakon 22 časa i sami mogli da muziciraju.
Za one koji ne umeju, organizovana je radionica „Instrumenti i ja“, gde su imali priliku da nauče kako se svira na nekom od instrumenata.  U okviru „Kurije uživo“ prikazan je i film Slaviše Starčeva, „Od gudala do trzalice“.
U dvorištu muzeja postavljena je izložba pod imenom „Kratka istorija kikindskog rokenrola“ gde su na panoima prikazani najznačajniji trenuci i protagonisti ove vrste muzike u našem gradu.

Tokom „Noći muzeja“, na bini u dvorištu smenjivali su se muzičari -  od najmlađih, do najstarijih i najiskusnijih.
 U Savremenoj galeriji održana je „Disko storija“, odnosno izložba starih gramofona, magnetofona i polifona, kao i izložba i istorija o „nosačima zvuka“, a nastupili su i nekadašnji popularni kikindski di-džejevi.
Posetioci su takođe imali priliku da izaberu neku od 50 numera koje su snimili kikindski muzičari i poslušaju po izboru.
Organizatori kažu da su zadovoljni brojem posetilaca i njihovim reakcijama, imajući u vidu izuzetno loše i hladno vreme.

U petak je u Rešici, sedištu županije u Rumuniji Karaš-Severin, otvorena izložbena postavka 20-ak skulptura iz „Terinog“ fundusa.Otvaranju su prisustvovali zamenik predsenika opštine Miloš Latinović i direktor i utemeljivač „Tere“ mr Slobodan Kojić.
Rumunski domaćini pokazali su veliko interesovanje za skulpture u terakoti, nastale tokom 28 godina postojanja jedinstvenog simpozijuma u svetu, kikindske „Tere“.

Inače, u Temišvaru će 21. maja biti otvorena velika izložba „Terinih“ skulptura, a postavka u Rešici samo je deo izložbenog materijala koji će građani Temišvara biti u prilici da pogledaju.
Goste iz Kikinde primio je i gradonačelnik Rešice Mihai Stepanesku i zahvalio im u ime stanovnika grada na prijatnom umetničkom ugođaju.

Ovaj grad u Rumuniji ima oko 80.000 stanovnika, a regija čiji je centar oko 150.000 građana. Ima razvijenu metalsku i drvnu industriju, a u poslednje vreme pažnju poklanjaju razvoju turizma, imajući u vidu da se u blizini, na nadmorskoj visini od oko 2.000 metara, nalazi skijaški centar Semenik.
Odnosi Rešice i Kikinde idu uzlaznom linijom. Krajnji cilj je bratimljenje i uzajamna saradnja na jačanju i povezivanju privrednih i drugih potencijala.