Aktuelno

Firma A.S.A Kikinda nalazi se u teškoj finansijskoj situaciji zbog velikih gubitaka. Ovo je ujedno bila i glavna tema na Skupštini ove firme održanoj juče. U ime lokalne samouprave Skupštini je prisustvovao Branislav Čolak, član Opštinskog veća zadužen za investicije i komunalnu infrastrukturu koji je istakao da su predložene mere kojima bi se trenutno stanje popravilo:
– Jedna od tih mera jeste da se postigne dogovor sa okolnim opštinama da deponuju otpad na kikindskoj deponiji. Na taj način smanjili bi trošak koji ima kikindska opština  prema firmi A.S.A za deponovanje otpada. Trenutno se vode pregovori sa predstavnicima opština Bečej i Ada. Ukoliko bi još neke opštine dale saglasnost da se otpad deponije na kikindskom odlagalištu  deponija u našem gradu dobila bi status regionalne deponije. Očekujem da bi u tom slučaju i druge opštine u regionu pristupile ovakvom načinu odlaganja otpada.
Na insistiranje lokalne samouprave predstavnici firme A.S.A pristali su da u narednom periodu osnuju reciklažno dvorište za odlaganje nestandardnog kućnog otpada.

– Na ovom prostoru građani bi mogli da odlože sve ono što ne može da stane u posude za odlaganje smeća, a reciklažno dvorište biće bliže nego što je to postojeća deponija na Teremijskom drumu – objasnio je Branislav Čolak – Još uvek razmišljamo o lokaciji reciklažnog dvorišta, a još jedna novia jeste  da građani građevinski otpad, ukoliko ga imaju, mogu bez naknade odlgati na deponiji. Firme će i dalje ovakvu vrstu otpada plaćati 100 dinara po toni. Takođe, lokalna samouprava će u narednom periodu razmotriti da li je neophodno odrediti lokaciju na koja će služiti za odlaganje građevinskog otpada za firme.

Dug opštine Kikinda prema firmi A.S.A je 43 miliona dinara i na jučerašnjoj Skupštini je načelno postignut dogovor da lokalna samouprava dug otplati u deset mesečnih rata. Opština će napraviti predlog otplate duga, a kompanija A.S.A povući će tužbu za naplatu zaostalih dugovanja. S obzirom da je ugovorom sa firmom A.S.A predviđeno da deponiju koristi oko 140 hiljada stanovnika, a opština Kikinda ima 65 hiljada stanovnika opština praktično plaća tu razliku u broju stanovnika. Ukoliko bi se i druge opštine priključile na kikindsku deponiju tada bi i trošak kikindske opštine bio manji.

Iz opštinskog Ekološkog fonda biće obezbeđen novac za nabavku dva uređaja koji bi pomogli očuvanju ribljeg fonda u jezeru i održavanju zelenih površina oko oaze u Banatskom Velikom Selu o kojoj vodi brigu mesno udružnjenje ljubitelja prirode „Laguna“.

Naime, nedavno su predstavnici ovog odruženja podneli zahtev lokalnoj samoupravi sa dodelu sredstava kojim bi obezbedili prohromski aerator sa monofaznim motorom od 1.300 vati, kako bi jezerska voda bila dodatno obogaćena kiseonikom, neophodnim za život riba, pogotovo tokom toplih letnih meseci.

Zasad u „Laguni“ kose travu oko jezera starom kosilicom, a umesto nje trebalo bi da dobiju trimer, vredan oko 50.000 dinara. Aerator košta 69.000 dinara, što ukupno iznosi 119.000 dinara, koliko Velikoselci traže od lokalne samouprave.
Počev od 2005. godine entuzijasti i ljubitelji prirode u Banatskom Velikom Selu očistili su staro jezero od smeća, produbili ga i poribili kvalitetnom ribom. Oko jezera su izgrađene betonske staze, a obala je pošumljena. Čak je podignuta i čarda, kako bi ugođaj za zaljubljenike u sportski ribolov bio potpun.

U svim objektima Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ postavljene su kamere, tako da su dečji vrtići u Kikindi i u selima pod stalnim video nadzorom.

Ovo je urađeno, kako je naglasio direktor Miloš Pejakov, zbog  veće bezbednosti dece i huligana koji su često provaljivali u objekte i pričinjavali štetu.

- Posao je okončan nedavno i na svih 19 objekata u Kikindi i selima postavljeno je ukupno 109 kamera koje su uključene neprekidno 24 časa. U opremu i njeno instaliranje uloženo je 2,4 miliona dinara, a novac je obezbedila lokalna samouprava - rekao je Pejakov i dodao da se snimci, po potrebi, dostavljaju Policijskoj upravi u Kikindi.
U vrtiću „Mendo“ u Kikindi postavljeno je tokom zimskog raspusta centralno grejanje, a Pejakov je rekao da im je namera da i u drugim  objektima Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ gde to nije učinjeno, pređu na ovaj vid grejanja.

U organizaciji firme DDOR  i Nacionalne vozačke akademije NAVAK u Kikindi je promovisan “Karavan bezbedne  vožnje” . Na gradskom trgu građani su imali priliku da  pod kontrolisanim uslovima prođu kroz opasne situacije sa kojima se susreću vozači četvorotočkaša. U specijalnim simulatorima mogli su da “osete” čeoni sudar, prevrtanje vozila i nauče tehnike upravljanja vozilom. Sve ove situacije promovisane su  pod kontrolisanim uslovima na spravama Nacionalne vozačke akademije.

Prezentaciji bezbedne vožnje prisustvovao je i predsednik opštine Ilija Vojinović koji je tom prilikom izjavio da će lokalna samouprava podržati sve akcije čiji je cilj da promovišu bezbednu vožnju:
-Pročitao sam da blizu hiljadu ljudi izgubi život u saobraćajnim nesrećama, dok je broj povređenih znatno veći. Sve akcije vezane za bezbednost i koje bi spasile makar ijedan  ljudski život lokalna samouprava će podržati. Nedavno je opština Kikinda oformila i Savet za bezbednost u saobraćaju čiji je cilj ukazati i ispraviti greške koje dovode do nesreća na putevima.
Karavan bezbedne vožnje tokom tronedeljne turneje obići će devet gradova u Vojvodini. Prvo su se predstavili Zrenjanincima i Kikinđanima, potom gostuju u Inđiji, 18. aprila biće u Pančevu, 20. u Subotici,. Poseta Somboru u planu je za 21. april, Novi Sad je na redu 24. aprila , Vršac 29. aprila, dok će u Rumi biti 7. maja.

Velikoselsko Kulturno-umetničko društvo „Marija Bursać“ ponovo je osvojilo značajno priznanje. Na saboru folklornog stvaralaštva Srbije „Zlatni opanak“, održanom u Valjevu od 6. do 11. aprila, naši folklorci osvojili su dva zlata - pripao im je „zlatni opanak“, kao najboljem ansamblu za čuvanje i negovanje narodnih  običaja. Istu nagradu osvojio je i umetnički rukovodilac KUD-a Milan Vašalić, kao najbolji instrumentalista. Svirao je južnomoravske gajde i pokazao da je majstor i ovog instrumenta.

Velikoselski folklorci priredili su „Igre Srba-ikavaca iz Trilja kod Sinja“, što je, ustvari, umetnička postavka koja dočarava običaje, narodnu nošnju, pesme i igre Srba koji su živeli u pomenutom delu dalmatinske zagore.

I prošle, kao i pretprošle godine, Velikoselci su u Valjevu, na ovom najprestižnijem festivalu folklora, koji se održava pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srbije, osvojili identična priznanja.