Aktuelno

Pod imenom „1.000 gradova - 1.000 života“, i u Kikindi je danas obeležen 7. april, Svetski dan zdravlja. Manifestacija je održana na Trgu srpskih dobrovoljaca, a u njoj su učestvovali: predstavnici Zavoda za javno zdravlje, Doma zdravlja, Crvenog krsta, Udruženja građana „Roma Rota“,, predstavnici lokalne samouprave, kikindski sportisti, predškolci i učenici.

Na punktu na platou ispred Narodnog muzeja, dve ekipe medicinskih radnika su građanima proveralali nivo šećera u krvi, trigliceride, holesterol, merili im krvni pritisak i savetovali ih o tome kako da čuvaju zdravlje.
Mladi aktivisti Opštinske organizacije Crvenog krsta delili su prolaznicima propagandni materijal, a deca su kredom crtala po pločniku i tako izražavala svoj stav o zdravlju. Takođe, na ovu temu bila je organizovana izložba dečjih likovnih radova.
Jelena Brcanski iz kikindskog Zavoda za javno zdravlje istakla je da se na ovaj način podiže svest građana kako bi upražnjavali zdrave stilove života.

Direktorka Doma zdravlja Jelica Kalaba podsetila je da je tema današnje manifestacije urbanizacija i faktori rizika po zdravlje koje ona donosi, imajući u vidu da sve više stanovnika planete živi u gradovima.
Svetski dan zdravlja obeležava se u gotovo svim državama i na svim kontinentima, a Kikinda je direktno uključena u kampanju pod imenom „1.000 gradova - 1.000 života.
Urbanizacija i zdravlje usko su povezani, budući da preko 3 milijarde ljudi živi u gradovima, a kako se predviđa, do 2030. godine, od 10, šest stanovnika planete živeće u gradovima, odnosno urbanim sredinama. Svetski dan zdravlja treba da skrene pažnju celokupnog sveta na urbanizaciju i zdravlje, uz učešće vlada što više država, međunarodnih organizacija i civilnog sektora društva. Osnovni cilj je da se podigne svest o zdravstvenim izazovima koje urbanizacija nosi i da se akcentuju faktori rizika kao što su: zagađenje vazduha, vode, fizička neaktivnost, pušenje i konzumiranje alkohola, upotreba droge, povećana izloženost nasilju, povredama u saobraćaju, epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize.

Funkcionisanje narodne kuhinje pri Opštiskoj organizaciji Crvenog krsta i kako se stiču uslovi za korišćenje njenih usluga, bile su teme današnje konferencije za medije, održane u zgradi Skupštine opštine Kikinda.

Pomoćnica predsednika Opštine Gordana Bulatović istakla je odličnu saradnju lokalne samouprave, Crvenog krsta i kikindskog Centra za socijalni rad.
- Zahvaljujući sredstvima Fonda solidarnosti, donacijama, kao i najavljenim novim kontingentima hrane iz republičkih i pokrajinskih robnih rezervi, možemo da spremimo obroke za 900 korisnika. Ove zime nije bilo većih problema i mogli smo da obezbedimo hranu za socijalno najugroženije građane. Apelujem, takođe, na sve one koji mogu, da pomognu, bilo u hrani, ili novcem, kako bi obezbedili još više obroka, jer se povećava broj zahteva za uslugama narodne kuhinje - rekla je Bulatovićeva i naglasila da je svaka vrsta pomoći dobro došla.
Direktorica Centra za socijalni rad u Kikindi Mirjana Barošević govorila je o kriterijumima koje treba da ispuni pojedinac, odnosno porodica, kako bi dobijali obroke - kuvane, ili lanč pakete.
- Na osnovu dokumentacije, odnosno uvidom u situaciju, stručni radnici Centra za socijalni rad procenjuju koliki je stepen socijalne ugroženosti prilikom podnošenja zahteva za korišćenje usluga narodne kuhinje. Nakon obrade svih podataka, popunjava se uput koji se dostavlja Crvenom krstu. Nažalost, veće su potrebe nego naše mogućnosti. Kapaciteti su popunjeni i konstantno imamo određeni broj korisnika koji su na listi čekanja, bilo da su u pitanju kuvani obroci u Kikindi, ili lanč paketi za sugrađane u selima - rekla je Baroševićeva.

Sekretarka Opštinske organizacije Crvenog krsta Aranka Felbab istakla je da u narodnoj kuhinji, na osnovu broja korisnika koje određuje Centar za socijalni rad, pravi dnevne, nedeljne, mesečne i godišnje planove nabavki i utrošenih namirnica. U evidencionu listu upisuju se svi koji tokom dana u određeno vreme preuzimaju obrok.
- Sačinjavamo jelovnik koji je u skladu sa standardizovanim normativima, u kojima su sadržani energetski i gradivni elementi. Od pet dana tokom sedmice, samo jednom nema mesa u jelovniku. Zasad imamo dovoljno hrane, za četiri i po meseca - rekla je Felbabova.
U narodnoj kuhinji dnevno se pripremi 500 kuvanih obroka i podeli 400 lanč paketa. Kikindska je jedina narodna kuhinja u Vojvodini koja ima pekaru. Nedostaje adekvatna hladnjača gde bi se držale namirnice i, kako je rekla Bulatovićeva, lokalna samouprava razmatra mogućnost kako bi se ovaj problem rešio.

Prema rezultatima konkursa za dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, a koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine, za hramove „Svetog Oca Nikolaja“ i „Svetih Kozme i Damjana“ u Kikindi odobreno je po 100.000 dinara.

Pravoslavnoj crkvi u Bašaidu pripada takođe 100.000 dinara, dok je za uređenje unutrašnjosti Rimokatoličke crkve u  Ruskom Selu odobreno 300.000 dinara. Jevrejskoj zajedici u Kikindi odobreno je 390.000 dinara.

Novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, 41/2009), koji je na snazi od 11.decembra 2009. godine, zabranjeno je održavanje sportskih ili drugih priredbi na putu.

Izuzetno, sportska ili druga priredba na putu može biti održana kada teritorijalno nadležna   organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova  izda dozvolu za njeno održavanje. Dozvola se može izdati samo organizatoru koji ima svojstvo  pravnog lica.

Ukoliko je prilikom održavanja  sportskih ili drugih priredbi na putu potrebno zabraniti saobraćaj  ili izvršiti druge izmene u režimu saobraćaja, dozvola se izdaje uz prethodnu saglasnost organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, kada je u pitanju opštinski put ili ulica u naselju.

To praktično znači da više neće biti moguće zatvoriti deo ulice za saobraćaj da bi se u njoj postavio šator za svadbu, ispraćaj u vojsku, napravila modna revija i sl.

Mokrinčanin Živica Blažić (50) pobednik je 20. jubilarnog Svetskog prvenstva u tucanju farbanim uskršnjim jajima, održanog u nedelju u Mokrinu. On je u finalu savladao svog zemljaka Savu Terzića-Košničara (58). Ovo je, inače, druga Blažićeva titula, koliko pobeda ima i njegov rival.

Takmičenje je održano na Uskrs, 4. aprila, pred nekoliko hiljada Mokrinčana i gostiju, od kojih su neki pristigli i iz drugih država.
Na jubilarnoj tucanijadi prijavilo se oko 150 takmičara iz Mokrina, Kikinde, Beograda, Subotice, Novog Sada, Bečeja, Obrenovca, Beča, Brazila, Švajcarske, Nemačke, Zrenjanina, Kanade, sa Zlatibora, iz Bjeljine, Ugljevika...

Pobedniku Blažiću pehar je uručio predsenik Opštine Kikinda Ilija Vojinović. Generalni sponzor manifestacije bila je Naftna industrija Srbije.
U juniorskoj konkurenciji titula je pripala devetogodišnjoj Mokrinčanki Ivani Prodanović.