Aktuelno

Na juče popodne održanoj konferenciji za novinare, predstavljeni su članovi Izvršni odbora Opšteg udruženja preduzetnika u Kikindi, a bilo je reči i o planovima u ovoj godini.
Kako je rečeno, na sastanku održanom 11. marta, za novog predsednika, odnosno potpredsednika ove asocijacije privrednika, izabrani su Svetislav Miladinov i Dejan Ćirić.

Miladinov je rekao da Opšte udruženje preduzetnika broji oko 1.300 članova, koji su svrstani u sedam sekcija, po delatnostima.
- Konkurišemo našim projektima na raznim konkursima, na osnovu kojih smo dobili 250.000 dinara. Novac nam je neophodan za naše glasilo, „Preduzetnički informator“, organizaciju Sajma preduzetnika u okviru „Dana ludaje“, za uređenje veb prezentacije, sportske susrete i druge aktivnosti - rekao je Miladinov i naglasio da odobrena sredstva nisu dovoljna.
Potpredsednik Izvršnog odbora Dejan Ćirić govorio je planovima u ovoj godini. Kao jedan od najvažnijih, Ćirić je istakao povezivanje naših i preduzetnika u rumunskoj Rešici, sedištu županije Karaš-Severin.

- Planiramo, takođe, da učestvujemo na sajmovima u Srbiji i u inostranstvu. U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovaćemo obuku kako bi zainteresovanim predstavili stare zanate. Sa lokalnom samoupravom pregovaramo da nam za naš rad obezbedi 15-procentni povraćaj od komunalne takse koju plaćamo za isticanje firme - rekao je Ćirić i podsetio da ona na godišnjem nivou za svakog preduzetnika, u zavisnosti od delatnosti, iznosi od 3.200 do 20.000 dinara i da se na ovaj način frinansira rad udruženja preduzetnika u nekim gradovima u Srbiji.

Predsednik Skupštine Opšteg udruženja preduzetnika Dragan Rankov pozvao je preduzetnike da se udruže. On je istakao da je saradnja sa lokalnom samoupravom bolja, nego u prethodnom periodu.

Na konferenciji za novinare u Kulturnom centru danas je predstavljena knjiga „Mali krug“ - istorija kikindskog rock’n’rola, autora Vladislava Vujina.
U ime izdavača, Kulturnog centra, direktor ove ustanove Srđan Tešin rekao je da je izdavanje ove knjige koja obuhvata sve o kikindskoj rok muzici, od prvih bit sastava kasnih 50-ih prošlog veka, do danas, omogućila i Skupština opštine Kikinda.

Autor Vladislav Vujin radio je, kako je rekao, skoro sedam godina na obimnom delu, u kojem se nalaze imena i prezimena blizu 800 muzičara u opštini, koji su svaki na svoj način doprineli nastanku i razvoju ovog segmenta (sub)kulture.
- Istorija kikindske rok scene slična je, u nekim momentima i identična, istoriji ove muzike u drugim gradovima u Srbiji i Vojvodini. Knjiga je, prvenstveno, usmena istorija rock’n’rola, budući da pisanih dokumenata, izuzimajući fragmente u lokalnim novinama, nema - rekao je Vujin.

Ovo izdanje je u tvrdom povezu i ilustrovano mnogim fotografijama kikindskih i seoskih bendova. Knjiga je štampana u tiražu od 500 primeraka i može da se kupi po ceni od 1.000 dinara po primerku, isključivo u Kulturnom centru.
Srđan Tešin najavio je i sajt „Malog kruga“ gde će se moći pogledati neobjavljene fotografije, i čuti snimci pesama kikindskih muzičara. Takođe, oni koji žele moći će putem sajta da naruče ovu knjiigu.
Tešin je rekao da će biti predstavljena i u nekim selima u opštini, budući da je pop i rok scena i tamo bila veoma izražena. Najavljena je i mogućnost zajedničkog nastupa svih muzičara u opštini, na koncertu koji bi bio održan u Kulturnom centru. 

Na poziv Saveza Srba u Rumuniji, zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović otputovao je danas u jednodnevnu posetu u Temišvar, kako bi prisustvovao predstavljanju dela srpske književnosti, prevedenih na rumunski jezik tokom 2008. i 2009. godine.

Književni susret održava se u temišvarskoj filijali Saveza pisaca Rumunije, gde će biti i izložba prevedenih knjiga.
Latinović će tim povodom i dogovoriti konkretnu saradnju sa predstavnicima srpske dijaspore u Rumuniji, imajući u vidu da će ove godine biti održana manifestadija „Dani Dušana Vasiljeva“, kako u Kikindi, tako i u Temišvaru.

Naime, dan pre dodele ovogodišnje književne nagrade  „Dušan Vasiljev“, koju je ponovo ustanovila Skupština opštine, u Kikindi će biti održan susret pisaca iz Rumunije i Srbije. Dobitnik nagrade će dan posle njenog uručenja otputovati u Temišvar, gde će se sastati sa predstavnicima srpske dijaspore i održati književno veče.

U subotu, 27. marta u 20:30 časova, ljudi širom sveta će isključiti svetla na jedan sat da bi pokazali kako radeći zajedno možemo napraviti pomak u borbi protiv klimatskih promena.

Svetsku akciju pod nazivom „Earth hour 2010 - Sat za našu planetu“ organizuje i sprovodi Svetski fond za zaštitu prirode i u njoj učestvuje više od četiri hiljade gradova, među kojima je i Kikinda. Rasveta na sat vremena biće isključena na Gradskom trgu.
 „Ambasador” akcije „Sat za našu planetu 2010” u Srbiji je Nikola Tesla, čovek koji je još pre jednog veka postavljao pitanje koliki je kapacitet Zemlje. Danas pitanje o kapacitetu Zemlje ima još jedan smisao – koliko Zemlja može da izdrži i da li smo već odavno prešli tu granicu? Teslin izum dvosmerne struje je promenio svet, a njegova vizija čovečanstva koje živi u skladu sa prirodom će sve više biti tema u diskusijama o budućnosti ljudskog roda.

 Učešće u akciji u 2010. godini do sada je potvrdilo više od 4200 gradova u 121 državi.

U nedelju, 28. marta u 2 sata, pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred, počeće letnje računanje vremena, saopštila je Direkcija za mere i dragocenosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Kako je precizirano, na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje marta, tako što se vreme u 02.00 časa, pomeranjem kazaljki za jedan čas unapred, računa kao 03.00 časa. Ovo računanje vrenema završava se poslednje sedmice u oktobru, a cilj je ušteda električne energije.

Inače, letnje računanje vremena kod nas je prvi put uvedeno 27. marta, 1983. godine. Od 1995. godine, kazaljke na satovima pomerane su u poslednjoj sedmici septembra. Pre tri godine donet je novi zakon u toj oblasti i ovakvo računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, kako bi se „produžio“ dan i ostvarila ušteda u potršnji električne energije, povećala produktivnost u radni dan učinio efikasnijim.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale države u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu, a završava poslednje oktobarske sedmice. Island je jedina evropska zemlja u kojoj se satovi ne pomeraju.