Aktuelno

Nakon javnog poziva upućenog pravnim i fizičkim licima, do 11. marta kada je istekao rok, kikindskom Sekretarijatu za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu upućeno je, prema nezvaničnim podacima, 1.527 zahteva za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata u kikindskoj opštini.

Sekretar ovog sekretarijata LJuban Sredić rekao je da je najveći broj lica podnosilo prijave tokom nekoliko poslednjih dana do naznačenog datuma.

- Građani koji nisu iskoristili ovu mogućnost olakšanog postupka legalizacije, koji podrazumeva smanjen broj dokumenata, odnosno dokaza o bespravno sagrađenim objektima, mogu ih i naknadno legalizovati u redovnom postupku, ali po znatno višoj ceni - rekao je Sredić.
Najveći broj građana, kako je istaknuto u Sekretarijatu za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu, podneo je samo zahtev, dok će kasnije dostavljati potrebnu dokumentaciju.

Inače, ne postoje tačni podaci koliko u opštini ima nelegalno podignutih objekata. Po zakonu iz 2003. godine, kada je takođe vođena slična akcija, pristiglo je 2.045 prijava, od kojih je samo jedna četvrtina realizovana, odnosno tada je legalizovano oko 500 objekata.
Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i graditeljstvo, u Vojvodini je nakon javnog poziva podneto oko 70.000 zahteva za legalizaciju bespravno podignutih objekata.

Delegacija koju su činile predstavnice SO Kikinda  pomoćnica predsednika Gordana Bulatović i sekretarka Sekretarijata društvenih delatnosti Gordana Pažin  i predstvnici Ekonomsko – trgovinske škole  direktor Tomislav Bartolić, četiri profesora i osam učenika posetila je juče u Temišvaru Savez Srba u Ruminiji i srpsku gimnaziju „Dositej Obradović“ .

Predsednik Saveza dr Slavomir Gvozdenović upoznao je Kikinđane sa radom i sa planovima ove organizacije, a Ekonomsko – trgovinska škola iz Kikinde  prigodnim programom predstavila je grad i svoj rad u školi, literarnu i novinarsku sekciju, kao i školski list „LEŠ“.

Ovo je početak saradnje škola. Dogovorena je i poseta đaka iz Rumunije u cilju boljeg upoznavanja, razmene iskustava, unapređenja rada.
Susretu u Temišvaru prisustvovao je i generalni konzul Republike Srbije u Rumuniji Dragomir Radenović.

Povodom procesa izrade Zakona o mladima, u Kikindi je danas održan konsultativni sastanak kojem su prisustvovali predstavnici opštinske Kancelarije za mlade, đačkih parlamenata i lokalne samouprave, odnosno opštinskih tela koja se bave životom i radom ove populacije.

Kako je izjavila regionalna koordinatorka za mlade Ministarstva omladine i sporta Ksenija Vojnić-Tunić, u okviru realizacije nacionalne strategije za mlade oformljena je radna grupa koja priprema izradu pomenutog zakona, kako bi se kasnije našao pred poslanicima Skupštine Srbije.
- Briga o mladima mora da bude institucionalizovana i njihovi problemi moraju da se efikasnije rešavaju. To nameravamo da postiglemo Zakonom o mladima, koji će se odnositi na populaciju od 15 do 30 godina. NJime će se regulisati odnosi svih relevantnih faktora u državi kada je u pitanju ova tematika, a neophodna je pravna regulativa i u finansiranju omladinskih organizacija. Ovo je, inače, jedan od 50 sastanaka koji se održavaju širom Srbije, a dosad smo imali ovakve skupove u Somboru, Subotici, Zrenjaninu. Cilj nam je da direktno sa terena prikupimo mišljenja i stavove lokalnih aktera o tome šta bi sve trebalo da sadrži Zakon o mladima - rekla je Ksenija Vojnić-Tunić.

Inače, u Srbiji ima oko milion i po mladih, što je 20 odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika. Mladi ljudi u Srbiji pripadaju osetljivoj grupi, kojoj je potrebna posebna podrška, jer su suočeni sa različitim društvenim barijerama koje onemogućavaju njihovo potpuno uključivanje u društvene tokove i puni razvoj njihovih potencijala. Primera radi, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je oko 200.000 mladih, što čini 27 odsto od ukupnog broja prijavljenih lica.

Lokalna samouprava, u saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu, odganizovala je danas sastanak poljoprivrednika iz kikindske opštine sa pomoćnikom ministra za poljoprivredu Slobodanom Teofanovim i pomoćnikom Uprave za veterinu Goranom Miloševićem. Tema skupa održanog u zgradi Skupštine opštine bila je „subvencije u poljoprivredi“.

Teofanov je izjavio da je kroz razne vidove pomaganja registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, odnosno poljoprivrednicima koji se isključivo bave ovim poslom, država ove godine namenila oko 17 milijardi dinara.
- Cilj nam je da pomogmeno poljoprivrednicima, odnosno onima koji žive od ove delatnosti, a takvih je prošle godine bilo oko 100.000 u Srbiji, od oko 300.000 registrovanih gazdinstava. Ove godine očekujemo i povećanje, jer se poljoprivrednici interesuju za ulazak u sistem  penzijsko-invalidskog osiguranja. Cilj nam je da budu konkurentni na inostranom težištu, jer bez toga nećemo imati kvalitetnu poljoprivredu proizvodnju - rekao je Teofanov i dodao da se u odnosu na prošlu godinu došlo do neznatnih izmena uredbi kada su u pitanju subvencije. U pitanju je direktno plaćanje po hektaru, po grlu stoke i kod podsticaja za ruralni razvoj koji je ove godine povećan na preko dve milijarde dinara.

Član Opštinskog veća za privredu i poljoprivredu Vlado Krejić rekao je da će ove godine Opština dobiti oko 48 miliona dinara na ime rente za državno zemljište. Planom je predviđeno da se novac utroši na održavanje atarskih puteva i kanalske mreže, na suzbijanje ambrozije i izgradnju, takozvanih, otresnih rampi, gde bi poljoprivrednici mogli da očiste mašine pre nego što izađu na kolovoz.

Pripreme za početak rada kikindskog Regionalnog centra za profesionalno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju u završnoj su fazi. Ustanova će biti  u Nemanjinoj ulici, u zgradi gde je bilo sedište Javnog stambenog preduzeća. Adaptacija objekta uskoro počinje i najkasnije krajem juna, trebalo bi da budu okončani građevinski poslovi.

Kako je rekao v.d. direktora Centra za profesionalno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Dobrivoj Martonoši, koji je jedan od glavnih kreatora ovog projekta, potom bi trebalo opremiti centar neophodnom opremom, koja podrazumeva stolove, računare, video bimove i ostale rekvizite.

Martonoši i predstavnici švajcarske Agencije za razvoj i saradnju, potpisali su nedavno ugovor vredan više od 65.000 evra, koje obezbeđuje ova agencija švajcarske vlade za nabavku pomeutih učila
Sporazum podrazumeva finansiranje kupovine opreme za Centar za stručno usavršavanje, kao i deo troškova koji će ova ustanova imati u periodu od februara, do kraja juna 2010. godine.

Projekat pod nazivom „Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju“, od 2002. godine sprovode ova švajcarska agencija i naše Ministarstvo prosvete. NJime je predviđeno osnivanje pet novih centara za stručno usavršavanje prosvetnih radnika u Srbiji, među kojim je i Kikinda, kao jedina opština u Vojvodini.

Centar za stručno usavršavanje prosvetnih radnika u Kikindi registrovan je kao pravno lice.
- Tokom avgusta počinju pripreme za seminare, neophodne za usavršavanje prosvetnih radnika, jer prema zakonu, svaki prosvetni radnik dužan je da u pet godina ima 100 seminarskih sati, kako bi usavršo svoj rad, odnosno zadržao licencu. Očekujemo, dakle, da krajem avgusta, odnosno početkom školske godine, centar bude mesto gde će dodatna znanja sticati naši prosvetari, ali i i oni iz Vojvodine, odnosno iz Srbije - rekao je Martonoši i naglasio da će kikindski Centar za stručno usavršavanje prosvetnih radnika  sarađivati sa beogradskim Narodnim univerzitetom „Božidar Adžija“. Kikindski prosvetari će, dakle, obavezne seminare pohađati u Kikindi, a ne u nekim od postojećih centara kao do sada, za čega je lokalna samouprava izdvajala značajna sredstva. Osnivanjem kikindskog centra biće ostvareni i komercijalni efekti, jer će na obaveznu obuku u Kikindu dolaziti nastavno osoblje iz drugih opština. 
Prema ranijem ugovoru, švajcarska Agencija za razvoj i saradnju  ovezbeđuje dve trećine od ukupno 132.000 evra za podizanje ove ustanove, dok jednu trećinu obezbeđuje lokalna samouprava.