Aktuelno

06.12.2011.

Predsednica Opštinske izborne komisije Olivera Kantar danas je ponovila da to telo nije nadležno za vraćanje devet mandata nekadašnjih odbornika Srpske radikalne stranke. Prema njenim rečima, Ustavni sud doneo je 28. novebra rešenje vezano za žalbe nekadašnjih odbornika te stranke kojima su mandati oduzeti na osnovu blanko ostavki. Od trenutka kada se u javnosti pojavila priča u vezi sa spornim odborničkim mandatima, Kantareva je, kako je rekla, u više navrata bila prozivana:
-Dovođena je u sumnju moja stručnost. Insinuirano je da ću zloupotrebiti položaj predsednika Opštinske izborne komisije. U obrazloženju Ustavnog suda  kaže se da ne postoji pravni osnov po kome bi organ lokalne samouprave mogao da izmeni sudsku presudu. Odredbom člana 145 stav 4 Ustava, utvrđeno je da sudsku odluku može da preispita samo nadležni sud u zakonom propisanom roku- navela je Kantareva i ukazala da je godinu i po dana bila izložena prozivkama i napadima, jer je od početka tvrdila da se sudska odluka može preispitati samo u sudskom postupku:
-Ova odluka za mene predstavlja ličnu i profesionalnu satisfakciju, s obzirom na to da je protiv mene, januara ove godine, podneta i krivična prijava. Tada sam bila u devetom mesecu trudonoće. Oni koji su me prozivali, rekli su više o sebi i svojim moralinim kvalitetima, nego o meni- poručila je ona.

06.12.2011.

Rekonstrukcija oko 800 metara trotora leve strane ulice Svetosavska od  Ive Lole Ribara do Mihajla Pupina završiće se do kraja godine- saopštila je danas direktorka Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju grada“  Edita Divković. Nakon što je popločan deo od Ive Lole Ribara do Kosovske, radovi su nastavljeni. U toku je popločavanje poteza od Kosovske do Mihajla Pupina. Vrednost radova iznosi nepunih deset miliona dinara:
- Prvobitno je bilo planirano da bude popločan samo potez od Ive Lole Ribara do Kosovske, a da nov trotoar do Mihajla Pupina bude urađen u asfaltu. Svedoci ste da imamo problema s putarskim firmama, da se rekonstrukcija Svetosavske ulice odužila, i da čak ni krpljenje svih udarnih rupa nije u potpunosti urađeno.  Iz tog razloga odlučili smo se da popločamo i deo od Kosovske do Mihajla Pupina. Radovi će se okončati do kraja godine. Veoma sam zadovoljna sadašnjim izgledom  budućeg šetališta. Nadam se da tako misle i sugrađani. Neki od njih su nas i pohvalili. Možda bi bilo pretencizno reći, ali ovaj deo ulice poprima obrise malog bulevara. Na proleće ćemo ga dodatno ozeleniti- najavljuje  ona.

05.12.2011.

U okviru drugog po redu Festivala podvodnog filma , održanog u Kulturnom centru „Kikinda“, uručene su nagrade najboljim autorima likovnog konkursa na temu „Svet ronjenja“. Žiri je imao nezahvalan posao da između nekoliko stotina radova dece predškolskog uzrasta,  osnovaca i srednjoškolaca izabere najbolje. Nagrađeno je 27 najuspešniih radova, dok je autorima tri najbolja, nagrade uručio član Opštinskog veža zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić. Tokom festivalske večeri, publika je videla i tri filma koji se bave sportskim ronjenjem među brodskim olupinama i na Severnom polu:

-Bilo bi mi drago da u nekim narenim godinama , na Festivalu podvodnog filma publika vidi ostvarenje koje je snimio neko od naših ronilaca. Nadam se da će tako i biti- rekao je, između ostalog, otvarajući u subotu festival zamenik predsednika opštine Miloš Latinović.
Festivalu su prisustvovali predsednik Nacionalne asocijacije ronilačkih instruktora Srbije Aleksandar Karjuk i inicijator Festivala podvodnog filma u našem gradu Stojan Bogosavljev. Opšti  je utisak da ovaj festival postaje svbe interesantniji za sve generacije Kikinđana.

05.12.2011.

Otkako se pre pet meseci Kikinda pridružila grupi desetak opština i gradova u kojima funkcioniše „Sistem 48“, građani su od nadležnih iz lokalne samouprave dobili 450 odgovor na postavljena pitanja. Nakon dvomesečnog eksperimentalnog rada,  koje je započelo 1. jula, sistem je početkom septembra zvanično pušten u rad. U tom periodu pristiglo je više od  500 pitanja, koja su prosleđena pravnoj službi, sekretarijatima i inspekcijama SO Kikinda, ali i javnim preduzećima. „Sistem 48“ jedan od najboljih puteva unapređenja komunikacije između lokalne samouprave i građana- kaže načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja, i podseća da, pre svega, komunalni problemi mogu da se postave telefonom, elektronskim pismom ili lično na šalteru „Sistema 48“ koji se nalazi u Uslužnom centru:

-Ovaj projekat osmišljen kako bi u najkraćem vremenskom periodu stigao odgovor o tome šta će biti preduzeto, a ne da konkretan problem bude rešen za dva dana. U početku je bilo malo nedoumica jer su neki građani mislili da „Sistem 48“ rešava probleme za dva dana, što je praktično nemoguće. Cilj je da se problem evidentira i da se, za 48 sati, odgovori šta će biti preduzeto Projekat „Sistem 48“ u Kikindi, ocenjen je kao jedan od najboljih u Srbiji. Stalna konferencija gradova i  opština ga je pohvalila. Navodi ga kao primer dobre prakse -podvlači LJuboja.
U proteklom periodu najviše pitanja i prijava građana- 147  uputili su Komunalnoj inspekciji, dok se 99 odnosilo na JP „Direkcija za izgradnju grada“. Interesantno je da su evidentirana ssvega četiri pritužbe na kvalitet daljinskog grejanja i rad JP „Toplana“:. Vrednost ovog projekta, koji je finansiran od strane Evropske unije, iznosi nešto više od 110.000 evra. Građani svoje probleme mogu da prijave na telefon
30-60-60 po ceni lokalnog poziva, ili emailom na  48sati@kikinda.org.rs .

05.12.2011.

Na prvom Festivalu vina koji je u „Radničkom domu“ organizovalo udruženje „Banatska lenija“, božanske napitke izložilo je dvanaest vinarija i proizvođača vina iz svih krajeva Vojvodine. U ime lokalne samouoprave učesnike je pozdravio zamenik predsednika opštine Miloša Lativović, a manifestaciju otvorio pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Boban Orelj. Afirmacija uzgoja vinove loze i proizvodnje božanskog napitka kao važnog segmenta poljoprivredne proizvodnje, ali i podizanje vinske i gastronomske  kulture Kikinđana, najvažnije su smernice ove lepe manifestacije- rekao je Nikola Filipović, predsednik UO „Banatske lenije“ i nastavio:

-Dvanaest renomiranih vinarija prezentovalo je svoja najbolja vina i ukazalo na moguće greške u proizvodnji. Posetioci su mogli da degustiraju vina, ali i da saznaju nešto novo o  uzgoju vinove loze i tehnologiji proizvodnje vina. Godinu dana smo pripremali festival. Posebno smo zadovoljni što su vinarije ponudile ona vina koja se retko mogu pronaći u trgovinama, jer su količine kvalitetnog vina ograničene-
-rekao je on.

Organizaciju premijernog vinskog festivala u Kikindi, pozitivno su se ocenili i učesnici:
-Vrlo je dobro što su ljudi zainteresovani za vina. Primećujemo da u našoj zemlji ljudi sve više uče o vinu, o sortama i vinskoj kulturi. To znači da je naš rad produktivan, jer širimo opšta znanja- konstatovao je Boris Tot iz subotičke vinarije „Dibonis“.
I ovoga puta, restoran „Radnički dom“ opravdao je renome vrhunskog domaćina. Svim posetiocima, umesto ulaznice  po ceni od 250 dinara, ponudili su vino za degustaciju. Svaka čaša imala je posebnu vrećicu, crno ili belu, koju su posetioci stavljali oko vrata. One su im ostale kao suvenir sa prvog vinskog festivala.