Aktuelno

24.11.2011.

Proglašenjem pobednika konkursa za idejno rešenje nove  stalne postavne Narodnog muzeja i izložbom radova,  posetioci  su  mogli  da naslute budući izgled  ove istitucije kulture.  Kako je predviđeno, nova stalna postavka doprineće da se Narodni muzej otvori ka najširoj publici , ali i da se raznovrsnim, modernim,  multimedijalnim i atraktivno dizajniranim  sadržajima, visoko pozicionira na kulturnoj i turističkoj mapi regiona:

-Na konkurs koji je bio raspisan od 24. septembra do 11. novembra pristiglo je 25 idejnih rešenja, od kojih je jedno diskfalifikovano jer nije ispunjavalo sve uslove. Sedmočlana komisija je za najbolji,  proglasila rad arhitektonskog tima iz Beograda koji čine Milan Španjević , Nikola i Katarina Samardžija . NJima je pripala novčana nagrada od 130.000 dinara. Autori drugopslasiranog rada nagrađeni su sa 80.000, dok su tvorci  trećeplasiranog idejnog rešenja dobili 50.000 dinara. Narodni muzej je isplatom nagrada otkupio ova idejna rešenja, i može da ih koristi u celosti ili parcijalno. Veći deo glavnog projekta baziraće se na osnovu prvonagrađenog rada čiji će autori biti angažovani kao konsultanti . Izrada glavnog projekta započeće ove godine, a trebalo bi da bude okončana najkasnije do marta iduće godine. Finansiraće ga resorno ministarstvo. Nastojaćemo da tokom izvođenja radova muzej što manje bude zatvoren za posetioce -najavila je direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović.

Kako je u ime pobedničkog arhitektonskog tima objasnio Milan Španjević, njihovo idejno rešenje proizašlo je iz detaljnije analize izgleda trga i dvorišta Narodnog muzeja kao neiskorišćenog potencijala.

24.11.2011.

Zamenik predsednika opštine Kikinda Miloš Latinović i pomoćnica predsednika Gordana Bulatović uručili su danas 87 paketa roditeljima beba rođenih krajem avgusta, u septembru i oktobru. Time je nastavljena lepa praksa da lokalna samourava podeli radost sa roditeljima, i na simboličan način, poželi lepo i bezbrižno detinjstvo najmlađim sugrađanima:
-Bez obzira što smo pre nekih nedelju dana završili bitku za najhrabrije bebe, mislim da bi, što se tiče opštine Kikinda, ovo trebalo da bude početak bitke za roditeljstvo.

Nema većeg problema od pada nataliteta u našem gradu, ali i državi. U toj oceni slažu se moje kolege sa kojima radim ali i prijatelji. Vi ste kao ljudi vrlo svesni da su rezultati popisa u Srbiji gotovo tragični, i da ne postoji nijedna društvena, politička ili bilo koja druga obaveza koja je preča od podizanja nataliteta. Drago mi je da ste toliko bili hrabri da, u ovo vreme, kada nije lako, postanete roditelji. Od početka godine u kikindskiom porodilištu rođene su 363 bebe. Problem je što su njihovi roditelji uglavnom nezaposleni. Prema našim podacima čak 60 odsto roditelja ovih beba nemaju posao. Za narednu godinu predvideli smo jednu vrstu ne samo stimulansa za rađanje dece, nego i da tek rođenoj deci pokuašmo da obezbedimo pristojan život i detinjstvo. Nadam se da ćemo se svi u opštini dogovoriti i razumeti da je to najvažniji posao koji sledi. Jako sam srećan što mogu da vas pozdravim, i što na skroman način možemo da vam pomognemo. Još više sam srećan što ste toliko hrabri.

Želim da vaše bebe budu zdrave i srećne- rekao je, između ostalog, Latinović.
Bebi pakete je u saradnji sa „Angroprometom“ opremila  opštinska organizacija Crvenog krsta, a njihovu kupovinu finansirala SO Kikinda. U njima se nalaze vreća za spavanje, benkica,  flašica za mleko, zekica, pelene  i čestitka opštine.
Lep gest lokalne samouprave ganuo je našu sugrađanku Svetlanu Kucurovski, majku dvoje dece:
-Pre tri meseca rođen je Marijan. Imam i dvogodišnju ćerku Andreu. Dobila sam stvari koje su mi u ovom trenutku najpotrebnije. Nama roditeljima godile su reči podrške opštinara. Hvala im što misle na nas- rekla je Svetlana

24.11.2011.

U protekle dve i po godine čak 1.490 žena na području Severnobanatskog okruga prijavile su nadležnim istitucijama da su bile žrtve nasilja. Tokom 2009. godine 653 žena suočile su sa siledžijama iz bliskog okruženja. Protekle godine porodičnom nasilju bilo je izloženo 584 žena, a tokom prvih šest meseci ove 253. Alarmantne podatke iznela je direktorica Centra za podršku ženama Marija Srdić, povodom početka obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja se realizuje od 1991. godine:

-Nasilje u porodici predstavlja  najčešći oblik kršenja ženskih prava. U toku je utvrđivanje činjeničnog stanja u našem okrugu o tome koliko se žrtava javlja i kakva im se pomoć pruža. Sve opštine okruga potpisale su inicijativu za rad na zajedničkom konceptu zbrinjavanja žrtava nasilja. Inicijativu smo pokrenuli mi i Policijska uprava Kikinda. Podsećam da već tri godine pri našem Centru radi Savetovalipšte za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje-saopštila je Srdićeva.
Kako je precizirala psihološkinja i stručna saradnica savetovališta pri Centru za podršku ženama Katarina Jirsa, najčešće su žrtve izložene fizičkom , a potom psihološkom  i ekonomskom nasilju.  Ona je izrazila neophodnost otvaranja regionalnog skloništa za žrtve porodičnog nasilja, u koji bi bile zbrinute žene i deca. Žene koje prijavljuju nasilje imaju između 33 i 40 godina. U većini slučajeva imaju srednju stručnu spremu i nezaposlene su, dok  je najčešće nasilnik ženin bračni ili vanbračni partner. Kako je danas u Centru za podršku ženama rečeno, do 2. decembra učenici sedmih  i osmih razreda osnovnih škola i prvih i drugih razreda srednjih škola, mogu da pošalju fotografije, literarne i video radove na temu nasilja u porodici i partnerskog nasilja. Radi se o konkursu „Kreni od sebe-prepoznaj nasilje u partnerskom odnosu“. Najbolji radovi biće nagrađeni.

23.11.2011.

Centar za stručno usavršavanje u Kikindi, domaćin je trodnevnog skupa predstavnika mreže Centara stručnog usavršavanja Srbije. Sem direktora deset centara, ovom skupu prisustvuju predstavnici Ministarstva prosvete i nauke, Zavoza za unapređenje obrazovanja i vaspitalja. kao i Švajcarske agencije za saradnju:
-Uspostavljanje novog sistema vrednosti među srpskim prosvetnim radnicima, jedan je od ciljeva ovog skupa. Pokušavamo da prevaziđemo probleme u procedurama, podzakonskim aktima, da zajednički formiramo celovit sistem stručnog usavršavanja- rekao je, između ostalog, direktor Centra za stručno usavršavanje iz Užica Zoran Filipović.
Na skupu se mogao čuti i podatak  da je ove godine obukama u deset Centara za stručno usavršavanje, prisustvovalo čak oko 25.000 nastavika.
Predstavnik  Švajcarske agencije za saradnju Hugo Sager ocenio je da napore prosvetnih radnika koji stalno rade na unapređenju svojih profesionalnih sposobnosti treba na lokalu još više podržati.

23.11.2011.

Čvrsto opredeljenje lokalne samouprave da u ovim teškim vremenima pomaže svim kategorijama stanovništva- od socijalno ugroženih porodica sa više dece do starih i usamljenih ljudi, potvrđeno je još jednom. Pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović, direktorica Centra za socijalni rad Mirjana Barošević i sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab, danas su posetile šestočlanu porodicu Petković koja živi na Strelištu. Iako suočeni sa nemaštinom, supružnici  Veronika (30) i Nebojša (37)  sa puno ljubavi i pažnje podižu ćerke Branislavu (12), Jelenu (7),  Nikolinu (3) i dve godine starijeg sina Mateju. Predajući im lanč pakete Crvenog krsta, pomoćnica predsednika opštine obećala je i konkretniju pomoć:

-Nastojaćemo na sve moguće načine da im obezbedimo građevinski materijal kako bi dozidali još jednu prostoriju i kupatilo. Zaista sam oduševljena što se Veronika i  Nebojša trude da sami prehrane četvoro lepe i zdrave dece. Ne čekajući tuđu pomoć, uspeli su da kupe kuću koja je vremenom postala tesna za sve njih. Kada smo ih pitali da li žele negde da se presele, odrečno su odgovorili, rekavši da je ovo njihov dom. Na potezu su sve  institucije socijalne zaštite i lokalna samouprava. Kada bi bilo više ovakvih porodica, ne bismo u tolikoj meri bili suočeni sa belom kugom. Za tako nešto ipak je potrebna značajnija pomoć države. Sem onog što im kroz socijalnu zaštitu pripada, društvo i država u ovom konkretnom slučaju moraju da reaguju- rekla je Bulatovićeva.
Nebojša Petković požalio se da je trenutno nezaposlen, iako zna da zida i posluje oko automobila:
-Ne tražimo mnogo. Da dozidamo još jednu sobu i kupatilo sa makar tuš kabinom. Ne kažem da sam to i sam mogao da isfinansiram i uradim, ali bi porodica ostala uskraćena za neke druge stvari. Nije nam lako, ali se snalazimo. Lepo je što je opština izrazila želju da nam pomogne- priznaje Nebojša.
Supruga Veronika kaže da se od prvog do prvog natežu sa oko 15.000 dinara, koliko dobijaju na ime socijalne pomoći i dečijih dodataka:

-Mnogo nam znači kada znamo da ima nekog ko misli na nas, i spreman je da nam pomogne- kazala je ona.
I sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab biranim rečima govorila je o ovoj šestočlanoj porodici:
-Radi se o materijalno jako ugroženoj porodici.  Mislim da bi društvo trebalo da im pomogne. Iako do škole putuju pet kilometara, Branislava i Jelena su dobre učenice.  Crveni krst intenzivno ih pomaže od 2000. godine kada je, kao prva beba u novom milenijumu, rođena Branislava. U Beogradu smo organizovali veliku aukciju slika, a celokupan prihod namenili njima- od nameštaja, bele tehnike do odeće i bebi opreme- podsetila je Felbabova.

Skromne poklone Gordana Bulatović uručila je i našoj sugrađanki Rozaliji Budai (76),koja tri i po decenije živi kraj Železničkog groblja o kome svakodnevno brine:
-Ovde sam othranila i iškolovala četvoro dece.  Svi su otišli svojim putem, a ja ostala na groblju koje pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Nekako se snalazim i preživljavam sa skromno penzijom od oko 8.500 dinara. Na groblju uvek ima posla. Sama ga održavam- kaže baka Rozalija.