Aktuelno

21.11.2011.

U sklopu projekta „Zeleni Banat“ koji opština Kikinda realizuje kroz IPA program prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, proteklog vikenda u našem gradu boravilo je 25 učenika iz Žombolja. Sa vršnjacima iz Kikinde, prisustvovali su predavanjima koje su za njih pripremili stručnjaci ovdašnjeg Zavoda za javno zdravlje. Ovo je već treće viđenje i druženje Kikinđana i njihovih drugova iz Žombolja. Naši osnovci su krajem septembra boravili u tom rumunskom mestu, i prisustvovali predavanjima na temu zaštite živote sredine. Potom su  krajem oktobra, zajedno sa svojim  vršljacima, učestvovali  u akciji pošumljavanja u Žombolju, i na taj način promovisali jedan od osnovnih ciljeva projekta „Zeleni Banat“. Član Opštinskog veća zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić , podseća da projekat
predviđa pošumljavanje 45 hektara u opštini Kikinda i sadnju mladica na 22 hektara u Žombolju. To je, ističe Grbić, veoma značajno budući da je region Banata jedan od najobešumljenijih u Srbiji, ali i u Rumuniji:

-  Projekat je i sa finansijskog aspekta značajan, jer njegova vrednost iznosi 450.000 evra. Od te sume nepunih 300.000 evra namenjeno je pošumljavanju naše opštine. Lokalna samouprava projekat sufinansira sa blizu 45.000 evra. „Zeleni Banat“ ima i edukativnu misiju, a to je da mlađe naraštaje pravilno ekološki usmeri- kaže Grbić.
Pomoćnica direktora Zavoda za javno zdravlje Nataša Đukić, smatra da su za mladu populaciju, ali i stanovništvo naše opštine,  ekološka i edukativna misija projekta „Zeleni Banat“, od neproceljivog značaja:
-Osim podizanja svesti o značaju ekološki poželjnog ponašanja i zaštiti životne sredine, sadnja šuma doprineće popravljanju kvaliteta vazduha. Pošumljenost naše opštine iznosi svega jedan odsto-navela je, pored ostalog, ona.
Koordinator projekta „Zeleni Banat“ Jovan Rodić ukazuje da se tokom njegove realizacije u svim osnovnim školama u Kikindi organizuju predavanja u trajanju od osam meseci:
-Na ovaj način nastojimo da podignemo ekološku svest dece, jer će oni preuzeti zadatak očuvanja i unapređenja životne sredine – poručio je Rodić.

18.11.2011.

Zakon o sportu, njegova primena, ali i  preregistracija sportskih klubova, bile su teme javne tribine na kojoj su, u organizaciji opštine Kikinda, govorili generalni sekretar Sportskog saveza Srbije Dane Korica i potpredsednik ove sportske asocijacije Dušan Dimitrijević. Sa željom da predstavnici ovdašnjih klubova iz prve ruke čuju šta je sve potrebno da učine kako bi obavili preregistraciju, javnu tribinu inicirala je članica Opštinskog veća za sport i turizam Gordana Trnić-Iličić:

-Nov Zakon o sportu stupio je na snagu 12. aprila, i definisao najvažnije smernice i zadatke. Među najvažnijim zadacima svakakako je preregistracija. Nema razloga da se oko toga pravi neka velika fama. Preregistracija nije nikakav bauk. Preregistracijom će se postići mnogo toga. Biće tačno poznato koliko u našoj državi postoji klubova, i koliko njih legalno radi. Ko se do 12. aprila iduće godine ne preregistruje, prestaće da postoji na sportskoj mapi Srbije- upozorio je generalni sekretar Sportskog saveza Srbije Dane Korica.
On i i potpredsednik ove sportske asocijacije Dušan Dimitrijević, izrazili su zadovoljstvo što su predstavnike ovdašnjih klubova mogli  podrobnije da upoznaju sa Zakonom o sportu i i preregistracija sportskih klubova. Predstavnici Sportskog saveza Srbije konstatovali su da je Kikinda veliki sportski grad koji je oduvek imao vrsne sportiste.

18.11.2011.

Vozni park Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ uvećan je za dva nova pik-ap vozila, koji će se koristiti za dostavu obroka mališanima u vrtićima.  Vrednost vozila marke „Zastava“, iznosi oko milion dinara:
-Vozila smo kupili sopstvenim sredstvima. Na istovetan način, finansirali smo i izgradnju parkirališta za osam vozila ispred naše ustanove. Za taj posao utrošeno je oko pola miliona dinara. Parking je namenjen  isključivo za zaposlene i roditelje koji dođu do ustanove-precizirao je Pejakov.

18.11.2011.

Prilikom posete kikindskoj bolnici pokrajinskog sekretara za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Atile Čengerija, moglo se čuti da ta ustanova deli sudbinu drugih zdravstvenih ustanova i kada je reč o citostaticima:
-Nestašica citostatika problem je svih zdravstvenih ustanova u Srbiji. Naročito bih istakao problem sa „petfluorouracilom“ koji je deficitaran u celoj Evropi. Prema informacijama kojima raspolažemo, očekuje se da će se tržište normalizovati za tri do četiri meseca. Nabavka ovih sitostatika obavlja se preko Ministarstva zdravlja, odnosno Agencije za lekove- rekao je dr Čengeri.

 
Direktor Opšte bolnice dr Dušan Kolarović, otkrio je da bi do naredne srede trebalo da im bude isporučen jedan kontigent citostatika, čime će se, kako je naveo, poboljšati trenutno stanje:
-Činimo sve što je u našoj moći da pomognemo pacijentima- rekao je dr Kolarović.
Osvrćući se na i dalje prisutan problem gužvi ispred internističkih ambulanti, dr Kolarović je rekao da je na pomolu rešenje:
-U toku su pregovori sa lokalnom samoupravom, mesnim zajednicama i Domom zdravlja da lekari specijalisti, pre svega internisti, nekoliko dana u mesecu obavljaju preglede pacijenata u selima naše opštine. Na taj način smanjiće se gužve, jer neće biti potrebe da pacijenti dolaze u bolnicu. I ranije su lekari specijalisti odlazili u seoske mesne zajednice, ali je donet Zakon o dopunskom radu koji je tu praksu prekinuo- podsetio je dr Kolarović.

17.11.2011.

Upoznavanje sa aktuelnom situacijom i kadrovsko –tehničkim problemima  koji tište Opštu bolnicu u Kikindi, kao i stanje na odeljenju dijalize, bili su razlozi današnje posete, pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Atile Čengerija ovoj ustanovi. U prisustvu menadžmenta te ustanove, pomoćnice predsednika opštine Gordane Bulatović i pokrajinskog poslanika Save Dobranića, još jednom  demantovane su dezinformacije o navodnom gašenju bolnice u Kikindi:

-Bolnica neće biti ugašena. Očito je da neko zloupotrebljava i plaši građane neistinama. Plan mreže zdravstvenih ustanova u AP Vojvodina neće biti menjan naerednih nekoliko godina. U to sam sasvim siguran- poručio je dr Čengeri i ukazao da su nedostatkom kadrova suočene su i druge  bolnice u Vojvodini:

- Ta probelmatika je mimo ingerencija sekretarijata na čijem sam čelu. Kadrovska  politika i dozvola za prijem novih kadrova u nadležnosti je Ministarstva zdravlja. Nadam se da će nadležna Komisija udovoljiti našim potrebama u Vojvodini. Čak i Urgentni centar u Novom Sadu otežano funkcioniše, jer Komisija nije prepoznala potrebe za prijem novih lekara i srednjeg medicinskog osoblja. Slična je situacija i u bolnici u Kikindi Od direktora sam čuo da čak 20 lekara specijalista u narednih pet godina odlazi u penziju, dok je na specijalizaciji sedam kolega- naveo je dr Čengeri.
On je podsetio da je u poslednjih pet godina pokrajinska vlada u ovu zdravstveu ustanovu uložila 50 miliona dinara, i izrazio zahvalnost lokalnoj samoupravi što, iako nema obaveza, izdvaja novac za nju. Za potrebe bolnice, ove godine je iz opštinskog budžeta opredeljeno 4,5 miliona dinara. Novac je iskorišćen za popravku i nabavku pojedinih aparata.
Direktor Opšte bolnice dr Dušan Kolarović ponovio je da mu smeta što neko unosi nemir i nesigurnost u građane time što širi dezinformacije o njenom gašenju i pokreće peticije:
-Niko nikad nije rekao da će se bolnica ugasiti, niti da se gasi- ponovio je dr Kolarović.
On je rekao da, prema važećim normativima, bolnici nedostaje 20 lekara specijalista i isti broj medicinskih sestara:

-Dnevno se u bolnici pregleda 750 pacijenata. Tokom prvih šest meseci na bolničkom lečelju je bilo više od 3.300 osoba. U bolnici je zaposleni 580 ljudi, od čega 80 lekara- naveo je direktor bolnice.
Na sastanku se moglo čuti i da će direktori bolnice i Doma zdravlja dr Dušan Kolarović i dr Jelica Kalaba, sutra posetiti Ministarstvo zdravlja. Tema tog sastanka biće  nedostatak kadrova.