Aktuelno

16.11.2011.

U svečanoj sali opštine Kikinda potpisan je protokol o saradnji gradskih institucija kulture sa Institutom sa savremenu istoriju iz Beograda. Inicijativa sa saradnju sa prestižnom prestoničkim institutom, potekla je od načelnika Opštinske uprave Branka LJuboje i prof. dr Jovice Trkulje. Kako je prilikom potpisivanja protokola o saradnji rečeno, Institut je spreman da u svoje istraživačke projekte uključi Narodni muzej i Istorijski arhiv. Saradnja će se odnositi i na Narodnu biblioteku „Jovan Popović“, kojoj je poklonjeno stotinak knjiga. U pitanju je kompletna izdavačka delatnost Instituta sa rezultatima istraživačkih projekata:

-Želimo da umrežimo institucije i ljude, da pomognemo razvoj lokalne istoriografije i kreiramo naučne skupove, kako bismo došli do velike društveno-političke istorije Srbije  koja, za ovaj najnoviji period, još uvek nije napisana- rekao je direktor Instituta dr Momčilo Pavlović i dodao da im je zanimljivo da uokviru projekta „Promocija popularizacije nauke u lokalnim sredinama“,istraže potencijale grada i okoline.
U svom obraćanju prof.dr Predrag J. Marković konstatovao  je da Kikinda raspolaže bogatom istorijskom građom, i da je stručnjacima interesantno lokalno istraživanje usmene istorije:
-U ovom delu zemlje može da se prati razvoj velikih gradova kakva je Kikinda od 18.veka, kao i jedinstvena pojava, a to je Srbin-građanin- Evropljanin.Banatsko selo je u 19.veku bilo nalik na sela u Francuskoj, Nemačkoj ili severnoj Italiji- rekao je, pored ostalog, Marković.
Saradnja sa beogradskim Institutom za savremenu istoriju podrazumevaće takođe i književne večeri i razgovore sa stručnim saradnicima.

15.11.2011.

U svečanoj sali opštine Kikinda potpisan je protokol o saradnji gradskih institucija kulture sa Institutom sa savremenu istoriju iz Beograda. Inicijativa sa saradnju sa prestižnom prestoničkim institutom, potekla je od načelnika Opštinske uprave Branka LJuboje i prof. dr Jovice Trkulje. Kako je prilikom potpisivanja protokola o saradnji rečeno, Institut je spreman da u svoje istraživačke projekte uključi Narodni muzej i Istorijski arhiv. Saradnja će se odnositi i na Narodnu biblioteku „Jovan Popović“, kojoj je poklonjeno stotinak knjiga. U pitanju je kompletna izdavačka delatnost Instituta sa rezultatima istraživačkih projekata:

-Želimo da umrežimo institucije i ljude, da pomognemo razvoj lokalne istoriografije i kreiramo naučne skupove, kako bismo došli do velike društveno-političke istorije Srbije  koja, za ovaj najnoviji period, još uvek nije napisana- rekao je direktor Instituta dr Momčilo Pavlović i dodao da im je zanimljivo da uokviru projekta „Promocija popularizacije nauke u lokalnim sredinama“,istraže potencijale grada i okoline.
U svom obraćanju prof.dr Predrag J. Marković konstatovao  je da Kikinda raspolaže bogatom istorijskom građom, i da je stručnjacima interesantno lokalno istraživanje usmene istorije:
-U ovom delu zemlje može da se prati razvoj velikih gradova kakva je Kikinda od 18.veka, kao i jedinstvena pojava, a to je Srbin-građanin- Evropljanin.Banatsko selo je u 19.veku bilo nalik na sela u Francuskoj, Nemačkoj ili severnoj Italiji- rekao je, pored ostalog, Marković.
Saradnja sa beogradskim Institutom za savremenu istoriju podrazumevaće takođe i književne večeri i razgovore sa stručnim saradnicima.

15.11.2011.

Opština Kikinda je ove godine od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta inkasirala 75 miliona dinara. U odnosu na prethodnu godinu u kasu lokalne samouprave slilo se deset miliona dinara više. Savetnik predsednika opštine za poljiprivredu Vlado Krejić, podseća da se ova sredstva namenski troše prema utvrđenom pravilniku resornog ministarstva i to za održavanje,  čišćenje i kopanje kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje, finansiranje poljočuvarske službe, podizanje vetrozaštitnih pojaseva,  uređenje atarskih puteva i  ispitivanje plodnosti zemljišta.

U narednoj godini akcenat će biti stavljen na uređenje atarskih puteva i izgradnju otresišta za poljoprivrednu mehanizaciju. Ukoliko Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva odobri, oko 3.000 hektara državnog zemljišta koje ove godine nije izdato u zakup, promeniće namenu u šumsku osnovu. Neizlicitirano zemljište uglavnom je lošijeg kvaliteta.
-

15.11.2011.

Zaštita imovine građana od sve većeg broja kradljivaca , bila je tema predavanja u organizaciji Saveta za bezbednost opštine Kikinda kojem su, pored ostalih, prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, policije, tužilaštva, Centra za socijalni rad i drugih institucija. Na tribini se moglo čuti da više ne postoji deo Kikinde koji nije ugrožen od krađa. Do skoro nije bilo tako:
-Svedoci smo da je problema s krađama bilo u obodnim delovima grada poput Strelišta i Vodica. Krađa nisu bili pošteđeni ni meštani sela naše opštine, a pre svega Ruskog Sela i Bašaida. Želimo da naš grad i opština budu što bezbedniji. Neka i ovo predavanje posluži da tako zbilja i bude- poručio je otvarajući predavanje član Opštinskog veća Branislav Čolak.

U svojstvu člana Saveta za bezbednosti, zamenik komandira Policijske ispostave Kikinda Pavle Rajkov podvukao je da i bi i građani morali da malo više računa povedu o svojoj imovini jer  se, prilikom uviđaja nakon krađe, ispostavlja da nije bilo obezbeđena:
-Čest je slučaj da nam se slučajevi  prijavljuju tek nekoliko dana nakon krađe, kada otuđeni predmeti  krivičnih dela više nisu na području Policijske uprave Kikinda. U tim slučajevima potraga za izvršiocima  teža je nego što je to uobičajeno. Na osnovu izvršene analize došli smo do podataka da su mart, april, oktobar i novembar, meseci kada se prijavljuje najveći broj krađa. Prošlog meseca je u odnosu na oktobar 2010. godine, drastično povećan broj krađa u kikindskoj opštini. Tako je oktobra prošle godine bilo registrovano 55 krivičnih dela krađe, a godinu dana kasnije 89, od čega 51 sa NN izvršiocem. Posebno zabrinjava što izvršioci bukvalno više ne biraju šta će da otuđe iz tuđih dvorišta, vikendica , njiva ili voćnjaka- predočava Rajkov.
Prema rečima Rajkova, najčešće se lopovi odlučuju da ukradu kukuruz, suncokret, bakarne predmete, lim, razne aparate, akumulatore ili naftu iz vozila, jer najbrže mogu da ih unovče kod  otkupljivača sekundarnih sirovina. Zabrinjava i što je među izvršiocima sve više maloletnih lica. Uglavnom se radi o povratnicima:
-Dok su donedavno na udaru lopova najčešće bili rubni delovi grada, poput naselja Strelište, sada više ne postoji deo Kikinde koji nije ugrožen. Zato je potrebno da se cela zajednica uključi u rešavanje ovog problema , i da građani bolje čuvaju svoju imovinu-zaključio je Rajkov.

11.11.2011.

Na sednici Opštinskog veća, u vezi sa zahtevima organizacija, udruženja građana i pojedinaca, utvrđena je procedura za dobijanje finansijske pomoći u vidu sufinansiranja programa/projekata iz oblasti sporta, umetnosti, kulture, ili drugih oblasti, pokrivanja učešća ili pre-finansiranja projekata kojima apliciraju na konkurs, te je odlučeno da:

· ukoliko se organizacije, udruženja građana ili pojedinci obrate lokalnoj samoupravi za sredstva za sufinansiranje programa/projekata iz oblasti sporta, umetnosti, kulture, ili drugih oblasti, zahtev i kompletna dokumentacija moraju se podneti lokalnoj samoupravi na razmatranje, najmanje 7 dana pre termina realizacije programa/projekta;

·ukoliko se organizacije, udruženja građana ili pojedinci obrate lokalnoj samoupravi za sredstva  za pokrivanje učešća ili pre-finansiranje projekata kojima apliciraju na konkurs, zahtev za finansiranje i kompletna projektna dokumentacija moraju se podneti lokalnoj samoupravi na internu evaluaciju i razmatranje, najmanje 7 dana pre apliciranja na konkurs, nikako kada su oni već predati, u fazi evaluacije, ili ugovoreni za finansiranje od strane drugih donatora;

· neblagovremeni i nepotpuni zahtevi biće odbijeni  bez razmatranja;

·programi/projekti, za koje je prethodno upućen zahtev, razmatraće se za finansiranje od lokalne  samouprave, ako se bude smatralo da su  od interesa za razvoj lokalne samouprave,

·ukoliko se nakon interne evaluacije utvrdi da je program/projekat od interesa za razvoj lokalne samouprave, isti će se finansijski podržati, ukoliko za to postoje sredstva na raspolaganju u opštinskom budžetu.