Aktuelno

27.10.2011.

Na sedmoj nacionalnoj konferenciji o uvođenju kulture bezbednosti pacijenata u sistem  zdravstvene zaštite u Srbiji,  resorno ministarstvo objavilo  je rang listu ustanova koje su rangirane na osnovu stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite. U kategoriji Domova zdravlja sa više od 50.000 stanovnika, kikindski se po broju bodova našao na četvrtom mestu.

Vodeći Domovi zdravlja najbolja rangirana mesta ostvarili su zahvaljujući minimalnom preimućstvu u broju bodova koje se kreće od 0,02 do 0,04 - precizirala je direktorka Doma zdravlja dr Jelica Kalaba i navela da ovi rezultati zaposlene stimulišu , i pokazuju da je evidentno podignut kvalitet zdravstvene zaštite:

-Obavezni pokazatelji kvaliteta rada u službama za zdravstvenu zaštitu odraslih, dece i omladine, žena i medicini rada, vaksinacija protiv gripa, obnova i sticanje znanja i veština zaposlenih, kao i zadovoljstvo korisnika usluga i zaposlenih, parametri su na osnovu kojih je izvršeno rangiranje Domova zdralja Vrednovan je takođe i prosečan broj pacijenata po lekaru i ispisanih recepata i uputa na sto poseta, bilo da se radi o uputima za laboratoriju, ultrazvuk ili konsultativno-specijalističke preglede - saopštila je danas direktorka Doma zdravlja dr Jelica Kalaba.
Visoko četvrto mesto kikindskog Doma zdravlja  je po oceni direktorke dr Kalabe, ostvareno zahvaljujući radu svih zapslenih, a prvenstveno izabranih timova - lekara i medicinskih sestara.

26.10.2011

U cilju unapređenja sistema upravljanja otpadom i zaštite životne sredine, kompanija A.S.A.  Kikinda preuzela je aktivnosti i zaposlene ekološke zadruge „Kikinđanka“ čiji je rad u prethodnih godinu dana finasirao Visoki komesarijat UN za izbeglice.  Do njihovog uhlebljenja je došlo zahvaljujući saradnji pokrajinskog Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, opštini Kikinda i kompaniji A.S.A. U susretu sa novinarima, šef komunikacija i korporativne odgovornosti kopmanije A.S.A. za Srbiju LJubiša Nikšić, objasnio je  da su preuzeli četiri radnika i mehanizaciju koja se koristila za sakupljanje sekundarnih sirovina u primarnoj selekciji:

Od  dolaska u Kikindu, trudimo se da budemo korporativno odgovorni. To smo pokazali i na samom početku, kada smo za građane u stanju socijalne potrebe odobrili trajni popust na cenu naših usluga za stanovništvo.  Kada je reč o projektu „Kikinđanka“, izuzetno smo zadovoljni saradnjom sa našim partnerima. Najznačajnije je što smo im ponudili stalno zaposlenje u našoj kompaniji. Slobodno mogu reći da su benefiti obostrani-lokalna zajednica rešava problem izbeglih i nezaposlenih, Fond je preuzimanjem od  A.S.A. obezbedio održivost projekta, dok je naša kompanija dobila radnike sa iskustvom i veštinama koje su potrebne za ovu delatnost- naveo je Nikšić.
On je podsetio da je proletos kompanija A.S.A. Kikinda u skladu sa načelom hijerarhije upravljanja otpadom za ponovnu upotrebu i reciklažu, uvela primarnu selekciju na području cele opštine Kikinda. Time se, naglasio je Nikšić, Kikinda ponovo svrstala među prve opštine u Srbiji, u kojoj, na celokupnoj teritoriji, ima uspostavljen sistem odvajanja otpada na mestu nastanka. Predstavnica pokrajinskog Fonda pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Milica Stanić podsetila je da su ekološku zadrugu „Kikinđanka“ osnovali pre više od godinu dana kako bi pomogli izbeglicama, ali i nešto dobro uradili za grad u pogledu edukacije građana za ekologiju i reciklažu:
-Odlučili smo da je najbolje da se spojimo sa ovom multinacionalnom kompanijom, što je dobro za grad ali i izbegla lica koja su se zaposlila- navela je ona.
I sekretar  Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine opštine Kikinda Milutin Gavrilov pozdravio je ovu odluku kompanije A.S.A.

26.10.2011

Šest izbegličkih porodica danas su potpisale ugovore o kupoprodaji kuća za koje je novac obezbedio UNHCR preko republičkog Komesarijata za izbeglice. NJima je pripalo 770.000 dinara za kupovinu kuće sa okućnicom, i dodatnih 110.000 dinara namenjenih za nabavku građevinskog materijala i bele tehnike. Opština Kikinda je sa deset odsto učestovala u kupovini kuća, a  kao i lane, dobila je sredstva u maksimalnom iznosu na konkursu koji je raspisao Komesarijat za izbeglice. Pet kuća nalazi se selima- Novim Kozarcima, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Mokrinu, dok se jedna izbeglička porodica skućila u Kikindi:

-Jedina smo opština u Srbiji koja drugu godinu zaredom realizuje ovaj humani projekat. Posebno je to značajno u trenutku kada je završen popis, i kada smo svedoci da, u odnosu na prethodni, opština Kikinda ima manje 6.000 stanovnika. Važno nam je da se ovde osećate kao kod svoje kuće, i da ste prihvatili da živite u novoj sredini kao ravnopravi građani i građanke opštine Kikinda. Nadamo se da će vaša deca u ovoj sredini pronaći radna mesta, stvarati porodice, i ostati da žive u našoj višenacionalnoj i gostoljubivoj sredini. Uskoro ćemo započeti novi krug finansiranja otkupa kuća, kako bismo i naredne godine potpisali ugovore i nekim novim izbegličkim porodicama, obezbedili krov nad glavom- rekla je zamenica predsednika opštine Kikinda Gordana Bulatović.
Troškove overe ugovora u sudu, plaćanja poreza, uknjiženja u katastar i ostalih formalnosti na sebe je preuzela lokalna samouprava.
Miroslava Šušnicu iz  Knina  „oluja“ je 1995. godine dovela na sever Banata. Nakon 16 teških izbegličkih godina i kirijanja po tuđim kućama, Miroslav će zahvaljujući ovom humanitarnom programu konačno dobiti nov dom:
- Zahvaljujem se od srca opštini Kikinda i UNHCR-u.  U ovom kući konačno ćemo supruga,  naše dvoje dece i ja, biti svoji na svome- priznao je Miroslav Šušnica.




 

25.10.2011

U fokusu savetovanja održanog  u Centru za stručno usavršavanje, kojem su prisustvovali predstavnici svih šest lokalnih samouprava, Policijske uprave Kikinda, obrazovnih ustanova, zdravstva i crkve, našao se alarmantan broj samoubistava u Severnobanatskom okrugu.

Otvarajući diskusiju, načelnik Severnobanataskog okruga Vladimir Ilić, konstatovao je da je ovaj društveni problem sve izraženiji, i da je neophodno da se njime još sveobuhvatnije i intenzivije pozabave sve nadležne institucije:

 -Nepobitna je činjenica  da je u poslednjih petnaest godina, broj sucida  tri puta veći od broja stradalih u saobraćajnim nesrećama , i da ovaj region prednjači po broju samoubistava ne samo u našoj zemlji nego i u svetu. Upravo je taj podatak bio polazna osnova za savetovanje na ovu temu, kako bi se rasvetlila njegova suština, u cilju smanjenja i prevencije.  Želimo da animiramo i podstaknemo čitav društveni sistem, kako bi u ovim teškim i promenljivim vremenima, ta pojava bila ređa - naveo je Ilić.
Na učesnike skupa „Podizanje nivoa društvene svesti građana i veće angažovanje nadležnih institucija na prevenciji suicida“, poseban utisak ostavili su sumorni podaci Policiske uprave Kikinda  koji se odnose na broj samoubistva u Severnobanatskom okrudu od 1995. do 2009. godine:
-U tom periodu dogodilo se 846 samoubistava, što je duplo više od broja ljudi stradalih u požarima , saobraćajnim nesrećama ili od ruke ubica. Naime, od 1995. do 2009. godine u saobraćajkama je poginulo 340 osoba, u požarima stradalo 40, dok je ubijeno 50 ljudi.U čak 77,3 odsto slučajeva, samoubice se odlučuju za vešanje. Nešto ređe ubijaju se vatrenim oružjem, a ruku na sebe dižu skokom  sa visine, trovanjem, utapanjem ili hladnim oružjem. Na samoubistvo se odlučuje tri puta više muškaraca u odnosu na žene- rekao je, pored ostalog, policijski inspektor Borislav Makivić.
Lekar Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Novom Kneževcu dr Dragoljub Nedić,  istakao je neophodnost akcije u društvenoj zajednici u cilju smanjenja broja samoubistava i pokušaja:
- Takvim osobama potrebno je pomoći i stvoriti im mogućnost drugog izbora. Mentalni poremećaji, odnosno depresija, najčešći su uzrok samoubistva- naveo je dr Nedić.
Protojerej  Jovan Silaški  rekao je da crkva prema suicidu ima nedvosmislen odnos, podsećajući da  niko nema pravo da sebi a ni drugome oduzme život.

24.10.2011

Prema još nezvaničnim podacima prikupljenim do 20. oktobra,  kada je popis i okončan, kikindska opština ima 60.151 stanovnika i 25.601 domaćinstvo- saopštio je zamenik predsednika popisne Komisije Branko LJuboja i ocenio da je na području naše opštine ovaj važan posao uspešno sproveden. U odnosu na prethodno  obavljen popis, u  kikinskoj opštini je tokom proteklih devet godina broj stanovnika smanjen  između osam i  devet odsto:

-Prvi put broj stanovnika Kikinde pao je ispod 40.000. Prema nezvaničnim podacima u gradu živi 38.491 osoba, a popisano je 16.151 domaćinstvo.  Popisom je utvrđeno i da po prvi put imamo  naseljeno mesto sa manje od 1.000 stanovinika. Radi se o Banatskoj Topoli  koja ima 887 žitelja i 386 domaćinstava. Po prvi put Nakovo i Novi Kozarci pali su ispod 2.000 stanovnika. Nakovo im 1.946 meštana i 937 domaćinstava, dok u Novim Kozarcima, koje ima 769 domaćistava, živi 1.958 lica.  Bašaid  ima 3.137 stanovnika i 1.220 domaćinstava. U Banataskom Velikom Selu živi 2.569 ljudi , a ovo naseljeno mesto ima 1.109 domaćinstava. Rusko Selo ima  1.223 domaćinstava i 2.847 stanovnika. U Iđošu su popisana 843 doma ćinstva i 1.801 stanovnik, a u Sajanu 574 domaćinstava i 1.174 stanovnika. Mokrin je i dalje selo sa najviše stanovnika -5.341.  U ovom naseljenom mestu popisano je 2.389 domaćinstava. Loša demografska slika Srbije prisutna je i u kikindskoj opštini . Radi se o kontinuiranom procesu koji traje više od trideset godina. Praktično duplo više  osoba umre nego što se rodi. To je najveći problem države i naše opštine- konstatovao je LJuboja.

Do 25. novembra  obavlja se kontrola kvaliteta popisa. U Kikindi se kontrolišu dva popisna kruga, a jedan u Ruskom Selu.  LJuboja je rekao da neće biti potrebe za pokretanjem prekršajnih prijava zbog odbijanja građana da se popišu, jer su svi pristali da prime popisivače i tako ispunili zakonsku obavezu.