Aktuelno

Datum 10.10.2011.

Višegodišnja nastojanja opštine Kikinda da popravi poraznu ekološku sliku u pogledu pošumljenosti od jedan odsto, nastavljena su i  realizacijom projekta „Zeleni Banat“. Projektom je predviđeno pošumljavanje 45 hektara u selima kikindske opštine sadnjom  mladica topole i sibirskog bresta:

-U ataru Ruskog Sela i Mokrina pošumiće se 15 hektara, velikoselskom deset, a u nakovačkom ataru pet hektara. Završetak ovog projekta planiran je u narednih sedam do osam meseci. U planu je pošumljavalje i bašaidskog atara na 22,7 hektara. Praktično našu opštinu pošumićemo na novih sedamdesetak hektara, što je u skladu s preporukom pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Naime, resorni sekretarijat  zalaže se da svaka opština u Vojvodini godišnje posadi mladice na sto hektara. Ulažemo veliki napor kako kikindska opština ne bi više bila na dnu lestvice po procentu pošumljenosti. Prosečna pošumljenost u Srbiji iznosi oko 38 odsto, a na području Vojvodine oko 28 procenata- kaže član Opštinskog veža zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić.
Na osnovu stare šumske osnove u kikindskoj opštini šume zauzimaju oko 900 hektara.

Datum 10.10.2011.

Zamenik predsednika opštine Miloš Latinović i njegovi saradnici upriličili su u svečanoj sali SO Kikinda tradicionalni koktel za predstavnike ambasada Norveške, Rusije i Danske, ali delegacije pobratimskih gradova koji su bili gosti na „Danima ludaje“. Koktelu su, pored ostalih, prisustvovali Roger Jorgensen, otpravnik poslova ambasade Norveške, Mete Kovel Nielsen, ambasadorka Danske i Aleksandar Konahinin, ataše za kulturu ambasade Rusije. Sa domaćinima su se na koktelu družili gradonačelnik Žombolja  Gabor Kaba, predsednik asocijacije bratskih gradova Kiškunfeleđhaza Jožef Fičer, ali i delegacije Prijedora, Šentjura, i mnoge druge ugledne zvanice:

-U korpusu priredbi i manifestacije koje se održavaju  u našem gradu „Dani ludaje“ se izdvajaju ne samo po tradiciji dugoj četvrt veka, nego što, da tako kažem, imaju jedan narodni karakter. LJudi koje je matica života odvela iz rodnog grada, dolazak u Kikindu planiraju prema datumu održavanja „Dana ludaje“. Ipak, još važnije je što su „Dani ludaje“ proširili svoju prezentaciju. Više to nije samo zabava u vidu merenja najdužih i najtežih ludaja, koncerata i dečijeg karnevala. „Dani ludaje“ imaju i jedan specifičan privredni karakter. Mislim da je to nešto što će obeležiti i trasirati budućnost ove naše manifestacije. Posebno nam je drago što su Kikindu tokom održavanja „Dana ludaje“ posetili naši brojni prijatelji. Sa visokim delegacijama ambasada Norveške, Rusije i Danske, ali i naših bratskih gradova družili smo se na kokktelu koji ima tradiciju- sumirao je utiske  nakon koktela Latinović.
Za predstavnike političkog, privrednog,  kulturnog i javnog  života naše opštine, priređen je koktel i u Radničkom domu.

Datum 10.10.2011.

Suša i visoke temperature omele su proizvođače da u prestonicu narandžastih džinova donesu bundeve i tikve čija bi težina i dužina bila dovoljna da sruši prošle godine ostvarene apsolutne rekorde u obe konkurencije. Kao i prethodnih godina „Dani ludaje“ bili su u znaku budućeg agronoma Milana Desnice iz Savinog Sela koji je trijumfivao sa bundevom teškom 190,5 kilograma. Student druge godine Poljoprivrednog fakulteta u  Novom Sadu, po četvrti put poneo je titulu najboljeg odgajivača džinovskih bundeva. Iako je Milan silno želeo da nadmaši lane ostvaren apsolutni rekord od 288,3 kilograma, u tome nije uspeo:

-Sa ovom četvrtom uzastopnom pobedom može se reći da sam suvereni vladar „Dana ludaje“. Temperature koje su ovog leta prelazile 40 stepeni Celzijusovih, pokazale su fatalnim za sve poljoprivrednike pa i nas uzgajivače. Da nije bilo tako, bundeva bi možda dosegla težinu i do 400 kilograma- rekao je Milan i otkrio da je ovogodišnju pobednicu negovao punih šest meseci.
NJemu i Jožefu Vargi, koji je odnegovao najdužu tivku od 218 centimetara, čestitao je i nagrade uručio ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković. Zašto ove godine proizvođači nisu  ostvarili bolje rezultate objasnio je  prof.dr Janoš Berenji, jedan od najvećih svetskih eksperata za tikve i dugogodišnji glavni sudija na „Danima ludaje“:
-Iako su se žalili na sušu i visoke temeprature, moram da kaže nisu smeli da se uzdaju uu nebo i čekaju kišu. Da su tikve redovno zalivali, orezivali, oprašivali i štitili od bolesti i  štetočina, rezultati bi bili bolji. Očito je da bez muke nema nauke, a u ovom slučaju bez primene nauke ni džinovdskih tivki- jasan je dr Berenji.

Datum 10.10.2011.

Direktorka Turističke organizacije opštine Kikinda Marijana Iličin, ocenila je da su 26. po redu „Dani ludaje“,  uprkos hladnom vremenu, opravdali njihova ali  i očekivanja sugrađana i gostiju:

-Ovogodišnja manifestacija ostaće upamćena po tome što smo je po prvi put koncipirali i održali kao četvorodnevnu. Smatramo da su četiri dana bila neophodna kako bismo zadovoljili najrazličitije ukuse. Interesantno je da su po prvi put uočeni turisti koji su iz medija saznali za „Dane ludaje“ i odlučili da posete naš grad i  u njemu se, kako su nam priznali, lepo provedu. Kao turističke poslenike ta činjenica nas raduje, ali moramo još puno toga da uradimo kako bi, u tom pogledu, manifestacija bila masovnija. Sa druge strane, moramo da se pomirimo da su „Dani ludaje“ jesenja priredba koja se održava drugog vikenda u oktobru. U tom smislu, ne možemo da utičemo na vremenske prilike. Srećom, obilnijih kiša ovoga puta nije bilo da su sva dešavanja, uključujući i večernje koncerte Harisa DŽinovića, Bajage i instruktora i Miroslava Ilića, bili dobro posećeni. Po našoj proceni koncerte je pratilo između 6.000 i 8.000 ljudi- rekla je ona.
Organizacija manifestacije koštala je oko 4,5 miliona dinara, a novac je obezbeđen od donatora i sponzora, od kojih je najveći NIS. Ta nafta kompanija izdvojila je 2,5 miliona dinara.

Datum 07.10.2011.

Desetodnevni boravak kod svojih drugara u Subotici, četrdesetak mališana iz centralnog Kosova,  Pomoravlja i Metohije, iskoristilo je da u pratnji svojih domaćina i  potpredsednika humanitarne organizacije „Dečija radost“ iz Gnjilana Zorana Maksimovića, posete naš grad i osete deo atmosfere „Dana ludaje“:

-Već četiri godine relizujemo projekat „Deci Kosmeta sa osmehom-zajedno u školskim klupama“. Đaci naše škole domaćini su vršnjacima iz centralnog Kosova,  Pomoravlja i Metohije. Kod njih spavaju, a nastavu zajedno pohađaju u našoj školi.Od 30. septembra do 9. oktoba oni su naši gosti, a na poziv Kikinđana odlučili smo da ih dovedemo na „Dane ludaje“. Deca iz Gnjilana, Kosovske Kamenice, Kosovske Vitine, Kosova Polja i Osojana veoma su zadovoljna boravkom ovde - kaže   Branka Pešić, psiholog OŠ „Sonja Marinković“.

Pre obilaska gradskog trga i Narodnog muzeja,mališani sa Kosova bili su gosti Policijske uprave Kikinda gde su ih pozdravili načelnik Dragan Jović  i Velimir Barbulov, precedavajući predsedništva Nezavisnog sindikata policije:
-Tokom boravka na Kosovu i Metohiji predstavnici humanitarnog fonda „Policajac“ stupili  su  u kontakt sa humanitarnom organizacijom „Naša radost“. Rezultat te saradnje jeste i ova poseta mališana Kikindi i ovoj policijskoj upravi. Drago nam je bilo što smo mogli da ih ugostimo, i njihovu mladalačku znatiženju zadoljimo pokazujući im policijska vozila i opremu. NJihov jednodnevni borakav u Kikindi koji će im , nadam, se, ostati u lepom sećanju, pomogli su lokalna samouoprava ,fabrika „Banini“ i „NIS-Naftagas“-saopštio je Barbulov.
Prema oceni potpredsednika humanitarne organizacije „Dečija radost“ Zorana Maksimovića, mališanima sa Kosova boravak na severu Srbije puno znači:
- Ovde na trenutak mogu da se opuste jer njihovo detinjstvo nije bezbrižno.  Neki od njih žive u potpunom okruženju, i nemaju normalne uslove za život- priznao je Maksimović.