Aktuelno

01.03.2012.

Nastavak finasiranja izgradnje pristupnih puteva mostu na Tisi kod Ade i završetak sportske hale u Mokrinu od strane pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja ne dovodi se u pitanje, a radovi će biti uskoro nastavljeni- potvrdio je koordinator Fonda za Severnobanatski okrug Dragan Stojanović.  Šesti i najlepši most na Tisi,  koji je 24. decembra 2010.godine otvorio predsednik pokrajinske Vlade dr Bojan Pajtić, nije samo prepolovio razdaljine između opština i građana severne Bačke i Banata.

Radi se o kopleksnom projektu koji finansira pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, uz podršku opština Kikinda, Novi Bečej, Čoka i  Ada. Kada sve pristupne saobraćajnice budu gotove,  uz već izgrađen  most, omogućiće najkraću vezu žitelja ovog dela Banata i Bačke sa Koridorom 10, ali i povezati najkraćim putem preko naše zemlje Osijek i Temišvar. Vrednost izgradnje putnih koridora ka mostu iz pravca Kikinde, Novog Bečeja, Čoke i dva kružna toka predviđaju ulaganja od oko 1,2 milijarde dinara:

-Vozači uveliko koriste pristupnu deonicu iz pravca Padeja. U skladu s projektnom dokumentacijom, izgrađeni su propusti za vodu budući da se put nalazi na niskoj koti . Preostalo je da se ova deonica presvuče gazećim slojem asfalta. Izgrađen je i deo asfaltnog puta iz pravca Bočara  u dužini od 2,5 kilometra. Preostala deonica koja treba da se spoji s krakom puta koji od Iđoša vodi do kružnog toka, nasuta je šljunkovitom podlogom. Započeti su osnovni zemljani radovi iz pravca Iđoša- navodi Stojanović i dodaje da radove izvodi kompanija „ Vojput“ iz Subotice sa podizvođačima.

Koordinator Fonda za kapitalna ulaganja za Severnobanatski okrug kaže da će se uložiti napori da do Uskršnjih praznika bude završena sportska hala u Mokrinu. Skoro gotov moderan objekat kapaciteta 500 gledalaca, nalazi se u dvorištu OŠ „Vasa Stajić“. Predajom na upotrebu ispuniće se dugogodišnji san žitelja Mokrina da dobiju moderan objekat koji će koristiti sportisti, učeniici  rekreativci. Za izgradnju hale pokrajinski Fond  opredelio je 90 miliona dinara, dok se opština Kikinda sa 27 miliona, uključila u delimično finansiranje završetka sportske hale.

01.03.3012.

Povodom Svetskog dana civilne zaštite, predsednik opštine Ilija Vojinović primio je danas načelnika Odseka za vanredne situacije PU Kikinda Vladimira Madžara i šefa Odseka civilne zaštite Radislava Bokanića. U prisustvu zamenika Štaba za vanredne situacije Branislava Čolaka, analiziran je rad svih službi, i zaključeno da se opština Kikinda uspešno izborila sa svim problemima u okolnostima nedavne vanredne situacije:

-Naš Štab za vanredne situacije bio je u stalnom zasedanju. Komunikacija i koordinacija unutar tog tela bila je fantastična. Štab je uspeo da mobiliše sve mašine koje su nam bile potrebne, ali i ljude spremne da nam pomognu. Već prvog dana trajanja vanredne situcije, ekipe Zimske službe očistile su najvažnije ulice i saobraćajnice Ovo je prilika da pohvalim kikindske alpiniste koju su  skidali ledenice sa krovova zgrada. Sve pohvale pripadaju i vatrogascima- rekao je Vojinović.
Zamenik Štaba za vanredne situacije Branislav Čolak, ukazao je da je opštinu i protekle godine zadesila vanredna situacija koju su prouzrokovale nadzemne i podzemne vode, i ocenio da su i taj zadatak dobro obavili:
-Teška mehanizacija i ljudstvo najviše su bili angažovani u Ruskom selu, Banatskoj Topoli i Bašaidu. U ovim selima očistili smo i osposobili postojeću kanalsku mrežu i iskopali dva nova kanala. Svim mesnim zajednicama na raspolaganje su stavljena novčana sredstva u iznosu od po dva miliona dinara. Sanaciju štete izazvane poplavama finasirali su Pokrajina i lokalna samouprava. Ozbiljno smo pristupili rešavanju problema koje su izazvale nedavne obilne snežne padavine. Da smo dobro radili dokazuju pohvale građana- naveo je Čolak.
Načelnik Odseka za vanredne situacije PU Kikinda Vladimir Madžar, podsetio je da obeležavanje Svetskog dana civilne zaštite ustanovljeno 1990. godine:
- Donošenjem novog Zakona o vanrednim situacijama stekli su se uslovi da poboljšamo sistem zaštite i spasavanja. Zahvaljujući njemu dobar deo ingerencija ponovo je, kao nekada,  vraćen lokalnim samoupravama- kazao je Madžar, i dodao da su u fazi formiranja jedinice Civilne zaštite.

28.02.2012.

Koordinatorka kikindske Kancelarije za mlade Biljana Stojanović, pozvala je sugrađane da se pridruže humanitarnoj akciji „Bitka za bebe“ koja se nastavlja, s obzirom da je 2012.
proglašena „godinom beba“.Planirano je da se tokom ove godine prikupljaju sredstva za opremanje porodilišta i dečijih bolnica neophodnim aparatima. Istovremeno se pokreće inicijativa za ukidanje PDV na hranu, opremu i odeću za novorođenčad, ali i da se do 10 odsto ograniče marže u trgovinama:
-Vašim potpisom možete da podržite peticiju. Potpisi će se prikupljati u pedeseta gradova širom Srbije. Na štandu ispred Kulturnog centra na trgu, zainteresovani će peticiju moći da potpišu od 2. do 8. marta od 10 do 18 sati.Ideja je da Vlada Srbije učini ozbiljan korak kako bi roditeljima olakšala brojne izdatke za  nove članove porodice. Ovu inicijativu podržala je lokalna samouprava- kaže ona.

28.02.2012.

Nedavno instalirani semafori na raskrsnici ulica Vojvode Mišića i Dimitrija Tucovića počeće da rade od četvrtka 1. marta - najavila je direktorka JP „Direkcija za izgradnju grada“ Edita Divković. Kao jedini razlog što su dosad semafori bili samo na režimu trepćućeg žutog svetla, ona je navela čekanje  na upotrebnu dozvolu koja je pribavljena. Za njihovo postavljanje utrošeno je 5,7 miliona dinara. Iz opštinskog budžeta je u tu svrhu utrošeno 700 hiljada dinara, dok je ostataka novca dobijen na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za privredu:

-Pripremljena je dokumentacija za postavljanje semafora i na raskrisnici ulica Vojvode Mišića i Đoke Radaka, koju je inicirala Saobraćajna policija. Postoji još nekoliko idejnih projekata za postavljanje semafora, poput raskrsnice ulica Generala Drapština i Čanadske- kaže Divkovićeva.

28.02.2012.

Promocija spisateljskog prvenca „Žeravica svetske košarke“ slavnog igrača i trenera , rođenog u Novom Miloševu, izazvala je veliko interesovanje, kako je i sam priznao, njegovih Kikinđana, pa je svečana sala Narodnog muzeja bila puna sportskih prijatelja i poštovalaca Ranka Žeravice. Životnu priču o osobi koja je uspela da od banatskog blata stigne do olompijskog zlata, sa uživanjem su, pored ostalih,  pratili predsednik opštine Ilija Vojinović i pokrajinski poslanik Savo Dobranić:

-Posebno mi je zadovoljstvo što u Kikindi mogu da pozdravim, slobodan sam to da kažem, našeg sugrađanina Ranka Žeravicu. Kao kikindski gimnazijalac, Ranko je svoje prve košarkaške korake napravio upravo u ovom gradu. O Ranku se može danima pričati. To prepuštam ljudima koji se bolje u košarku razumeju od mene, poput još jednog Kikinđanina Milutina Pavlovića koji je priređivač knjige „Žeravica svetske košarke“.  Pravo je zadovoljstvo što možemo da ugostimo ikonu srpske i svetske košarke- rekao je Vojinović.
Dvočasovni program  tokom kojeg su  se prisutnima obratili Bratislav Đorđević i Milutin Pavlović, na čiji je nagovor knjiga i nastala, i projekcije kraćeg dokumentarnog filma o vrsnom igraču i košarkaškom pedagogu, reč je uzeo Žeravica priznavši da bi voleo da se nalazi u zgradi Gimnazije:
-Nezaboravne uspomene vežu me za kikindsku Gimnaziju. Iz nje sam izašao kao vaspitan i obrazovan čovek. Nedaleko od  nje, prvi put sam se susreo sa košarkaškom loptom  i sa drugovima zaigrao magičnu igru. Bila je to ljubav na prvi koš. Najteže mi je pao dolazak u Beograd, jer se dogodio u trenutku kada mi je porodica ostala bez ičega. Tada sam zbog gladi prihvatio da treniram žensku ekipu  Radničkog, jer je uz posao trenera išao i ručak u menzi, iz koje sam iznosio hleb i delio ga sa drugarima- prisetio se stručnjak koji je vodio „Crvenu zvezdu“ , „Partizan“, nekoliko inostranih klubova i reprezentacije Jugoslavije i Argentine. Igrači su ga poštovali zato što je mladima pružao priliku da igraju velike utakmice. Danas mu zahvaljuju zato što je od njih  napravio, ne samo igrače, već i ljude.
-Drago mi je što knjiga kod ljudi budi različite emocije. Imam materijala za još jednu jer sam uvek,da bih mogao da analiziram, beležio sve što sam radio- kazao je Žeravica.