Aktuelno

30.01.2012

Da na vojvođanskoj mapi seoskog turizma Rusko Selo ima šta da ponudi, dokazuje i sve posećenije međunarodno takmičenje festivalskog karaktera „Ruskoselski svinjokolj-disnator“ . Svoje umeće u panglovanju mesa i pripremi raznih đakonija pokazalo je 16 ekipa , a u njihovom ukusu uživalo  oko 1.000 posetilaca:
-Takmičarske ekipe iz Rumunije , Mađarske i naše zemlje nadmetale su se u tradicionalnoj obradi svinjskog mesa i pripremi mesnih prerađevina svojstvenih ovom geografskom području. „ Ruskoselski svinjokolj-disnator“ imao je još tri zanimljive discipline:
pripremanje  čvaraka, brzo ispijanje špricera i hvatanje prasadi. Svim ekipama uručene su zahvalnice. Suština ovog lepog druženja jeste promocija gastronomije i seoskog turizma, negovanje običaja i tradicije, ali i unapređenje svinjogojstva.  Ova manifestacija ima i humanu notu.  Određenu količinu mesa ustupili smo kikindskom Crvenom krstu koja će biti iskorišćena za pripremu obroka korisnicima Narodne kuhinje- rekao je Imre Kabok, predsednik Mesne zajednice Rusko Selo.

30.01.012.

Opština Kikinda dodelila je 74 stipendije od po 5.000 dinara najboljim studentima, i  tako nastavila višegodišnju praksu pomaganja budućih akademskih građana sa željom da se, nakon završenog školovanja, vrate u rodni grad.
Ističući da se vrednost jedne nacije meri brojem obrazovanih ljudi, predsednik
opštine Ilija Vojinović poželeo je studentima da ostanu tako uspešni do kraja školavanja:

- Svesni ekonomske situacije u društu, nastojimo da na razne načine pomognemo roditeljima koji školuju decu, ali i radimo na tome da Kikinda ne bude grad iz kojeg se odlazi. Nastojimo da ova sredina bude privlačno mesto za život i rad. Opština ulaže sredstva za poboljšanje uslova za boravak i učenje u osnovnim  i srednjim školama, finansira nabavku opreme, obezbeđuje dodatni prostor, aplicira na konkurse. Otvorili smo Doma za učenike i studente. Finansiramo besplatan prevoz srednjoškolaca do mesta školavanja, podstičemo rad talentovane dece, nagrađujemo najbolje. Stipendije su podsticaj da opština misli na sve one koji radeći na sebi, rade i za budućnost Kikinde. Čast mi je, a ujedno i velika radost, što uručujem ugovore o stipendiranju 74 studenata. Želim vam da i u narednom periodu budete uspešni -rekao je Vojinović.
I zamenica predsednika opštine Gordana Bulatović nije skrivala zadovoljstvo što može da se obradi budućim akademskim građanima , i čestitala im na postignutom uspehu u dosadašnjem školovanju:

-Teško je naći sredstva za studiranje, ali verujte da se to uvek isplati. Znam da vam iz ove perspektive neke stvari u životu izgledaju teško, ali će sve to brzo proći. Ući ćete u krug građana Srbije koji imaju akademsku diplomu i priliku da
ostvare bolji život. Nadam se da ćete se svi vratiti u Kikindu, i nakon studiranja shvatiti da je život u malom i mirnom vojvođanskog gradu mnogo lepši i lakši i za odgajanje dece. I ovde će se za vas naći adekvatna radna mesta- poručila je ona.
Stipendije će tokom ove godine dobijati najbolji studenti sa prosekom ocena iznad 9, đaci generacija srednjih škola i članovi Mense. Mesečni iznos od 5.000 dinara, namenjen je i studentima slabijeg materijalnog stanja sa prosečnom ocenom preko 8.

27.01.2012.

Predsednik opštine Kikinda  Ilija Vojinović, njegova zamenica Gordana Bulatović i član Opštinskog veća Branislav Čolak, prisustvovali su obeležavanju školske slave Svetoga Save u Bašaidu, i prigodnoj priredbi koju su u Domu kulture izveli đaci OŠ „1. oktobar“:
-Svim đacima naše opštine i prosvetnim radnicima čestitam školsku slavu. Lokalna samouprava nastaviće i dalje da pomaže mlade, a prioritetno će biti njihovo obrazovanje. Svim prosvetnim radnicima ovih dana isplatićemo jubilarne nagrade koje im oština duguje za 2010. godinu- najavio je Vojinović.

Zamenica predsednika opštine Gordana Bulatović obećala je da će u OŠ „1. oktobar“  uskoro biti rešen najveći problem koji se odnosi na grejanje na mazut:
-Iz sredstava za energetsku efikasnost, nastojaćemo da finasiramo zamenu dostrajalih prozora na školskoj zgradi. Taj posao obaviće se na proleće.  Ovih dana biće nabavljen video nadzor i rasveta, kako bi čitav prostor u školi i oko zgrade bio obezbeđen- rekla je ona i dodala da istovetan posao predstoji i u osnovnim školama u Mokrinu i Iđošu.
Direktorica OŠ „1. oktobar“ Olivera Felbab, zahvalila je lokalnoj samoupravi na  novom pič terenu koji je nedavno postavljen u školskom dvorištu:
-Izgradnju je finansirala opština uz podršku Ministarstva prosvete i sporta. Pored naših učenika, koristića ga i omladina. Tereni za košarku, fudbal i odbojku su sjajni. Vrednost ovih radova iznosila je oko sedam miliona dinara- kazala je ona.

27.01.2012.

Povodom Dana sećanja na žrtve holokausta, danas je u Kikindi organizovan skup posvećen žrtvama i pomirenju u regionu bivše Jugoslavije od nazivom „Naš doprinos pomirenju-da ne zaboravimo ljude kojih više nema“.  Pod pokroviteljstvom  lokalne samouprave, skup koji je otvorio predsednik opštine Ilija Vojinović, organizovali su Udruženje boraca ratova od 90-tih i Savet osoba sa invaliditetom opštine Kikinda, iz podršku inicijative REKOM:

-Veoma sam zadovoljan što je opština Kikinda domaćin prve  konferencije na temu „Naš doprinos pomirenju-da ne zaboravimo ljude kojih više nema“. Ovaj skup održava se na dan sećanja na žrtve holokausta.  Simbolički na ovaj datum, treba da se podsetimo i svih žrtava ratova koji su se vodili na ovim našim prostorima. Današlji dan sećanja je prava prilika da se otvoreno i javno govori o potrebi za pomirenjem u regionu, ali i tome šta mi sami možemo da učinimo kako bismo pomogli obnavljanju pomirenja i razumevanja među ljudima i narodima na prostorima bivše SFRJ. Naša težnja da saznamo istinu i otvoreno govorimo o događajima i žrtvama, doprinosi vraćanju njihovog dostojanstva, društenoj integraciji bivših boraca i integraciji mira. Neka ova konferencija bude primer i putokaz svim ostalim gradovima u Srbiji da ne zaborave sve žrtve rata da otvoreno pričaju o njima- rekao je Vojinović.

Predsednik Udruženja boraca ratova devedesetih opštine Kikinda Zoran Kosić, izjavio je da veterani ratova ne žele više da nose pečat kolektivne krivice za ratove na prostoru bivše SFRJ:
-Ovaj skup pokazuje iskrenu želju za trajnim mirom. Veterani su pomogli da se mnogi problemi i strahovi od istine  prevaziđu. Tražimo da se imenuju krivci i sve masovne grobnice otvore. Tražimo da ne postoji razlika među žrtvama u pogledu nacionalne i verske pripadnosti.  Neka ovaj dan bude poslednji kada smo mi svi kolektivno odgovorni za nešto što nismo uradili. Verujem da  99 odsto građana Srbije nema  odgovornost za sve ratne strahote. Zbog toga više niko nema pravo da nam nameće bilo kakvu odgovornost- naznačio je Kosić i dodao da je njegov kolega iz Hrvatske Željan Mrak otkazao dolazak na skup , jer se nakon napada na navijače rukometne reprezentacije Hrvatske u Novom Sadu i okolini, uplašio za bezbednost svoje imovine:
-Rekao mi je da se ne plaši za svoju bezbednost, ali da se plaši za svoj automobil, pošto nema novca da kupi drugi, ako mu ga neko razbije- objasnio je Kosić.
O golgoti kikindskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata u ime jevrejske opštine Kikinda, govorila je Olga Knežević, a o rezultatima istraživanjima  ratnih zločina od 1941. do 1948. godine, predstavnica Arhiva Vojvodine i mešovito srpsko-mađarske komisije Žužana Mezei. Prisutnima su se obratili Tibor Zaharović ispred kikindskog Udruženja Roma „Devleski Urma“ i Hilda Banski, članica Udrženja Nemaca iz Kikinde. Učesnici skupa pogledali su dokumentarni film koalicije za REKOM „Pogled umjetnika na prošlost“ reditelja Dina Mustafića, a na kraju su obišli spomen obeležje žrtava Drugog svetskog rata, jevrejsko groblje i spomen obeležje podunavskim Švabama.

27.01.2012.

Za  sufinaniranje projekata odnosno programe iz javnog informisanja, opština Kikinda je u ovoj godini opredelila 19 miliona dinara, i raspisala konkurs na koji mogu da se jave osnivači javnih glasila, kao i pravna lica i preduzetnici registrovani za produkciu audio ili audiovizuelnih programskih sadržaja.  Pored ostvarivanja prava građana na javno informisanja, na ovaj način omogućuje se medijski pluralizam i podsticaj medijskog stvaralaštva u oblasti kulture, nauke i obrazovanja. Ukoliko projekat dobije „zeleno svetlo“, mora da se realizuje preko javnog glasila:
- Tražimo da informativni momenat zadovolji sve strukture i sve građane naše opštine. Zato i postoji pet oblasti u kojima se mediji mogu pronaći. Osim aktuelnosti tema i doprinosu razvoju i afirmaciji grada, tu su, za mene, važne perspektive, u smislu da se može konkurisati za emisije koje će se baviti ugroženim grupama i seoskim mesnim zajednicama. Informisanost u toj oblasti je periodična i nema kontinuitet. Gledaćemo da, popularno nazvane seoske hronike, budu takve da podrazumevaju stalno praćenje dešavanja u svim selima, s obzirom da meštani zaslužuju adekvatno informisanje- kaže zamenik predsednika opštine Miloš Latinović koji osim lokalnih štampanih i elektronskih medija, računa i na medijske potencijale izvan Kikinde:
-Tu mislim na mogućnost afirmacije Kikinde u Novom sadu i Beogradu, a to bi trebalo da bude dobra investicija. Za te namene, biće opredeljen manji deo predviđenih sredstava- rekao je Latinović.