Aktuelno

09.01.2012.

U fond  plemenite akcije „Bitka za bebe“ uplaćeno je 95.000 dinara koje su sakupili roditelji i bake i deke mališana koji pohađaju neki od osamnaest vrtića u Kikindi i okolnim selima. Kako je pojasnio direktor Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Miloš Pejakov, mališani su  uz pomoć vaspitača, napravili novogodišnje čestitke koje su poklanjali najmilijima:
-U skladu sa svojim mogućnostima, roditelji i bake i deke, ubacivali su u kutiju novac namenjen akciji „Bitka za bebe“.  Na taj način sakupili smo 95.000 dinara, i uplatili ih fondu ove plemenite akcije. Drago mi je što su deca, njihovi najmiliji i zaposleni u PU „Dragoljub Udicki“, podržali „Bitku za bebe“.  Ponosam sam što su se naša deca borila za sve beb e.  S obzirom da smo veoma stara nacija, neophodno je da se što više beba rađa- naveo je Pejakov, i podsetio da cene boravka mališana u vrtićima nisu menjale već tri godine i da su među najnižima u Vojvodini.

09.01.2012.

U znak sećanja na sedamdesetogodišnjicu stradanja rodoljuba koje su Nemci streljali 9. januara 1942. godine, danas je u dvorištu Kurije održan komemorativni skup kojem su prisustvovali članovi SUBNOR-a, političkih partija, kao i članovi porodica streljanih i građani. Nakon polaganja venca na spomen ploču, prisutnima se obratio  Nenad Dimitrijević, sekretar OO SUBNOR-a:

-Okupili smo se danas, na treći dan pravoslavnog Božića, da odamo poštu streljanim rodoljubima. Nakon što je 3. januara 1942. godine u dvorištu Kurije, streljano devet pripadnika NOP-a, potom je 9. januara 21 Kikinđanin i devet Mokrinčana, čija su imena uklesana na ovim pločama. Tih dana Nemci su u severnom i srednjem Banatu pobili 150 boraca, talaca i rodoljuba. Ubijeni su samo zato što su bili Srbi  i antifašisti. Ova kao i mnoga druga streljanja nisu uspela da neutrališu narodnooslobodilački pokret koji se sve više širio, i pobednosno završio  15. maja 1945. godine- rekao je, pored ostalog, Dimitrijević.

Istoričar  Lazar Demić sa žaljenjem je konstatovao  da je krvavi Božić 1942. godine bio jedan od  najtežih perioda u istoriji našeg grada, i izrazio zabrinutost što je iz godine u godinu ovaj komemorativni skup sve slabije posećen.

06.01.2012.

Na postamentu u porti pravoslavnog hrama svetog Nikole, postavljen je prvi deo Belog krsta. Ukoliko vremenske prilike dozvole, naredne nedelje trebalo bi da bude montiran i gornji deo krsta. Prepoznatljiv novi- stari simbol Kikinde biće visok pet metara, dok će,ako se računa betonski postament, dostizati visinu od devet metara. Time će, nakon pet godina, obnovljeni simbol grada i spomenik pod zaštitom države, koji je duže od dva i po veka dominirao centrom Kikinde, konačno biti vraćen:
-Pokušaji da vratimo Beli krst traju duže od tri godine. Neadekvatna demontaža za posledicu je imala da je značaj broj delova devastiran, i više nije upotrebljiv. Baza krsta potpuno je uništena na šta je umnogome uticao materijal od kojeg je napravljen. Uz saglasnost Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice, a uvažavajući činjenice, doneta je odluka da se izradi novi Beli krst, i maskimalno iskoriste upotrebljivi originalni delovi.  Verujem da Kikinđani nemaju ništa protib što će, u kombinaciji novog i starog, Beli krst nastaviti svoj život- kaže zamenik predsednika opštine Miloš Latinović.

Beli krst podigli su prvi naseljenici Srbi graničari na mestu gde je 1751. godine, pobodena pobednička doseljenička zastava. A, onda je 1953. godine izmešten u crkvenu portu, a na njegovo mesto postavljen spomenik pesniku i revolucionaru Jovan u Popoviću. U vreme bivše radiklaske vlasti, odlučeno je da se Beli krst skine i pošalje na restauraciju. Po oceni ljudi od struke, demontaža je obavljena nestručno. Na zaprepašćenje Kikinđana, delovi Belog krsta pronađeni su 2008. godine u dvorištu crkve Svetih Kozme i Damjana, odakle su preneti u magacin „Hemika“. Da bi se Beli krst vratio na pređašnje mesto, i uredio prostor tako što će se postaviti osvetljenje, ograda i tabla sa podacima o njemu, biće potrebno oko sedam miliona dinara. Tokom prošle godine, rekonstrukciju Belog krsta je sa 1,45 miliona dinara pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, dok je lokalna samouprava izdvojila oko 1,5 miliona dinara. Očekuje se da tokom maja svi radovi budu okončani.

06.01.2012.

Predsednik opštine Ilija Vojinović čestitao je najradosniji hrišćanski praznik Božić svim vernicima i građankama i građanima kikindske opštine, koji ga proslavljaju  po julijanskom kalendaru:
- Želim Vam da Badnji dan i Božić provedete u krugu najmilijih, u zdravlju, sreći,  veselju i blagostanju. Mir Božiji, Hristos se rodi- poručio je Vojinović.

06.01.2012.

Polovinom decembra uvedena  probna lokalna autobuska linija ukinuta je zato što  nije bilo interesovanja putnika- saopštio je direktor Javnog preduzeća „Autoprevoz“ Mićo Stojanović. Lokalni autobus saobraćao je od Mikronaselja do Železničke stanice i nazad, ulicama Jovana Jovanovića Zmaja i Đure Jakšića. Iako je vožnja bila jeftinija nego taksijem, interesovanje  Kikinđana bilo je slabo:
-Liniju smo ukinuli jer putnika u lokalnom gradskom saobraćaju praktično i nije bilo. A, upravo smo na zahtev starijih sugrađana, koji su inicirali njeno uvođenje, pokušali da je ustalimo sa ukupno pet polazaka. Svesni da nemamo  ekonomsku računicu da saobraćamo u gradu, upustili smo se u tako nešto. I pored  naše najbolje volje, gradski autovus nije zaživeo.  Mali broj putnika opredelio nas je da svojevremeno i ukinemo gradsku autobuskui liniju- naveo je Stojanović.
Direktor JP „Autoprevoz“ podseća da lokalna samouprava subvencioniše prevoz đaka iz okolnih sela u Kikindu, učenika koji se školuju u drugim gradovima, ali i studenatai  penzionera.