Aktuelno

Svaka odluka u vezi sa izgradnjom fabrike vode naći će se pred odbornicima lokalnog parlamenta. Zadovoljan sam načinom na koji mediji izveštavaju o ovom važnom projektu, ali i činjenicom da nisam sreo nijednog sugrađanina koji se protivi nameri lokalne samouprave da konačno reši ovaj problem- saopštio je član Opštinskog veća zadužen za privredu i energetiku Nenad Grbić.

On je izrazio čuđenje što kritičari, kako je nazvao predstavnike opozicionih stranaka, uporno nipodaštavaju napore lokalne samouprave da realizuje ovu kapitalnu investiciju:

-Svedoci smo činjenice da je skupštinska odluka o eventualnom emitovanju municipalnih obveznica doneta 18. septembra, i da su već naredne nedelje u Kikindu počeli da dolaze potencijalni investitori. O mogućnosti kreditiranja razgovarali smo sa zvaničnicima KFW banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke. Spremnost da nas prate u ovom projektu izrazili su i predstavnici jedne izraelske i italijanske firme. Juče sam posetio sedišta Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Dostavio sam im dodatne informacije vezane za budžet i traženu dokumentaciju. Sada čekamo njihova mandatna pisma- naveo je Grbić, i podsetio da je još 1991. godine tadašnja opštinska vlast zagovarala ideju izgradnje fabrike vode:

-Dežurni kritičari morali su da znaju da su i tada postojale Svetska i Evropske banke za obnovu i razvoj. Niko pre nas nije se ozbiljnije zauzeo da se uhvati u koštac sa problemom koji nije vezan samo za zdravlje ljudi nego i razvoj industrije. Mi ćemo istrajati u nameri da građanima omogućimo da konzumiraju zdravu pijaću vodu- zaključio je Grbić.

Reagujući na kritike opozicije koja smatra da je od fabrike vode značajnija industrijska zona, Grbić je podsetio da je opština Kikinda kupila nekadašnju kasarnu „Servo Mihalj“:

- Skoro 40 hektara zemljišta sa infrastrukturom, ponudiće se potencijalnim investitorima kako bi se otvorila nova radna mesta- kazao je Grbić.
 

Turistička organizacija opštine Kikinda odlučila je da u saradnji sa Centrom za stručno usavršavanje, dodatno afirmiše sove ušare kao već prepoznatljiv zaštitni znak našeg grada koji je najveće zimovalište ovih ljupkih i korisnih ptica na svetu:

-Odlučili smo da i ove godine novembar bude mesec posvećen sovama. Ideja je da program “Novembar- mesec sova u Kikindi“ vremenom postane turistička manifestacija poznata i van naše opštine i regiona. Kako bismo izbegli tradicionalne likovne i literarne konkurse i pomalo previše uobičajen koncept promocije, rešili smo da se sve aktivnosti održavaju u prostorijama našeg suorganizatora - Centra za stručno usavršavanje- navela je direktorka opštinske Turističke organizacije Marijana Iličin, i izrazila očekivanje da bi ova saradnja trebalo da se odrazi na povećanje broja turista koji će dolazeći u Kikindu na seminare, moći da se upoznaju sa ovim prirodnim fenomenom.

Direktor Centra za stručno usavršavanje Dobrivoje Martonoši, naveo je da se ova ustanova sa zadovoljstvom uključila u promociju Kikinde kao najvećeg zimovališta sova ušara na svetu:

-Sve više ljudi koji dolaze u naš centar, interesuje se o ovoj pojavi jer su u medijima čuli da se po brojnosti sova ušara na jednom mestu, Kikinda ne može porediti ni sa jednim drugim delom naše planete. Znajući da su naša deca veoma kreativna, rešili smo da im tokom ovog meseca omogućimo da kreiraju suvenire, crteže, literarne radove, hranu, maske ili elektronske radove na temu sova. Poslednjeg dana novembra održaćemo „Dan sova“. Sve osnovne i srednje škole imaće svoj štand, i mogućnost da pokažu šta su uradili - objašnjava Martonoši.

Šestog i sedmog novembra Centar za stručno usavršavanje biće domaćin dva stručna predavanja o sovama. Za đake i zainteresovane sugrađane, planirano je i nekoliko projekcija dokumentarnog filma o sovama čiji je autor novinar RTS Jovan Memedović.

Prošlog novembra Kikinda je bila domaćin velike međunarodne konferencije o istraživanju, monitoringu i zaštiti sova ušara na kojoj je učestvovalo pedesetak eksperata iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Rusije, Slovačke, Rumunije, Izraela i drugih zemalja.
 

Radnu posetu Kikindi potpredsednik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, iskoristio je da se na licu mesta upozna sa radom najznačajnijih instucija kulture i problemima koje može da reši pokrajinska administracija. Grujić i njegovi saradnici, posetili su Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, Narodni muzej, Narodnu biblioteku „Jovan Popović, Istorijski arhiv, ali i neke redakcije lokalnih medija:

-Očekujem da će saradnja u oblasti kulture i između Kikinde i pokrajinske administracije biti na visokom nivou kao što je i dosad to bio slučaj. Mi smo lokalna samouprava koja je najviše i oslonjena na Vladu AP Vojvodina. Koristićemo mogućnosti koje pružaju konkursi i nekih drugih sekretarijata da dođemo do sredstava- rekao je predsednik opštine Savo Dobranić.

Predsednik opštine i njegov zamenik Miloš Latinović upriličili su prijem za goste iz Novog Sada.

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, ocenio je da je Kikinda jedan od boljih partnera pokrajinske administracije, i priznao da ga je „Tera“ impresionirala:

-Sigurno je da „Teru“ svi Kikinđani doživljavaju kao jedan od najvažnijih segmenata kulture ovog dela Vojvodine. Značaj Internacionalnog simpozijuma i ideje da „Tera“ dobije muzej i koledž, ne mogu da se ospore. Bilo bi van pameti da se sad stane. Sredstva za to moraju da se nađu. Koliko sam upoznat, obezbediće ih pokrajinske i republičke institucije. Putem konkursa i ubuduće ćemo finansirati dobre projekte ovdašnjih istitucija kulture i medija- obećao je Grujić.
 

Šta bi u ekonomskom i turističkom pogledu dobila Kikinda ako bi postala deo 9.000 kilometara duge cikloture „Gvozdena zavesa“ , na prezentaciji su pojasnili njegova ekselencija ambasador Belgije Alen Kundincki, predstavnik Nemačke u Evropskom parlamentu Majkl Kramer i Vilijam Infante, predstavnik Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Strastveni biciklisti ukazali su da u Evropi postoji mreža bicilističkih staza u koju spada i takozvana „Gvozdena zavesa“. Ona prolazi kroz dvadeset država od kojih su četrnaest članice EU.

Ova ruta nosi redni broj 13, proteže se od Barencovog do Crnog mora, i obuhvata liniju kojom je nekada išla„Gvozdena zavesa“:

- Veoma mi je drago što sam prvi put u Kikindi. Ovo je bitan evropski projekat. Spaja različite ciljeve koji suštinski promovišu vrednosti EU.

LJudima omogućuje da se susreću bez ikakvih granica, upoznaju jedni druge i stvaraju prijateljstva. Na ovaj način razvijaju se mogućnosti alternativnog prevoza. Ne treba zanemariti očuvanje zdravlja koje pruža biciklizam, ali ni ekonomske i turističke benefite koje se otvaraju kad jedna regija ili grad postane deo ovakve međunarodne cikloture- rekao je, između ostalog, ambasador Belgije Alen Kundincki

Ambasador je primetio da se osim velikog poljoprivrednog potencijala, Vojvodini otvaraju mogućnosti za ulaganje stranih kompanija za izgradnju posrojenja koja koriste obnovljive izvore energije. Podvukao je da su projekti poput ove cikloture, koja promoviše istoriju, politiku i prirodu, idealni i za dovođenje zainteresovanih investitora:

-Pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Srbije i Ministarstva finansija, naši gosti koji su očigledno i veliki zaljubljenici u biciklizam, Kikindu su prepoznali kao zanimljivu destinaciju koja bi se našla na cikloturi „Gvozdena zavesa“. Pad Berlinskog zida i promene koje su se nakon toga desile, omogućile su biciklistima da obilaze Evropu i podsete se vremena kad neke granice nisu mogle da se pređu ni pomoću pasoše, a sada nisu potrebne nikakve isprave.

Biće nam čast i zadovoljstvo da i Kikinda postane deo ove velike cikloture. Ovaj vid turizma donosi mnogo više profita nego što i možemo da zamislimo- rekla je Marijana Iličin, direktorka Turističke organizacije opštine Kikinda.
 

Na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta ponovo su u negativnom kontekstu pominjani radovi u ulici Svetosavska. Prozivke o korupciji ne želim da komentarišem. Onaj ko poteže takvu priču mora da iznese i dokaze, a sem političkih poruka nisam ništa konkretno čula. Zbog očiglednih nedoumica u vezi sa radovima u centralnoj gradskoj ulici , imala sam potrebu da kao osoba koja je donedavno obavljala funkciju direktora JP „Direkcija za izgradnju grada“ pojasnim neke stvari- izjavila je članica Opštinskog veća zadužena za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Edita Divković.

Ona je podsetila da je Protokol o zajedničkom finansiranju sanacije i ojačanja kolovoza u ulici Svetosavska potpisan septembra 2010. godine između JP „Putevi Srbije“ , opštine Kikinda i Ministarstva za NIP. Plan je bio da svaka strana uloži po 25 miliona dinara, i da rekonstrukcijom bude obuhvaćen potez od Đoke Radaka do Auto kuće:

-Mora se znati da se u slučaju ulice Svetosavska, radi o državnom putu, i da su „Putevi Srbije“ odlučili da saniraju deo svoje trase. Rezultat takve odluke bio je aprila prošle godine potpisan ugovor između opštine Kikinda i tog javnog preduzeća. U našoj obavezi bila je priprema projekta i obezbeđivanje izmeštanja instalacija ukoliko bi zasmetale prilikom izvođenja radova. Kao nosilac projekta, JP „Putevi Srbije“ bilo je u obavezi da obezbedi nadzor i izvršenje tehničkog pregleda, i u skladu sa zakonom, odabere izvođača radova. Vrednost ugovora iznosi 50 miliona dinara sa PDV-om. Radovi su podrazumevali sanaciju kolovoza i to od Đoke Radaka do Partizanske, izgradnju novih parkinga u delu Mikronaselja sa atmosferskom kanalizacijom i sanaciju postojećih parkinga

Vrednost dosad fakturisanih radova iznosi 41 milion dinara- rekla je Divković.

Zbog lošeg stanja trotoara, odlučeno je da se deo leve strane ulice Svetosavska poploča. Zbog poznatih problema koje su zadesile izvođača radova- firmu „Vojvodinaput“ iz Zrenjanina, radovi još nisu okončani:

- Ništa od građevinskih radova nije unapred plaćano. Isplata se obavljala kako je koja faza radova bila privedena kraju. Radovi će u celini biti okončani nakon zamene preostalih parking mesta. Sanacija svih parking mesta bila je i ranije predviđena- zaključila je ona.