Aktuelno

Članica Opštinskog veća zadužena za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Edita Divković, saopštila je da je u toku izrada generalnog plana Kikinde čija je radna verzija gotova. Iako Kikinda poseduje prostorni i generalni plan, donošenje novog zakona nametnulo je obavezu lokalnoj samoupravi da se postojeći planovi preispitaju. Najdalje se odmaklo sa preispitivanjem prostostornog plana koji se radi saglasnosti prosleđuje Pokrajini:

-Izrađujemo planove detaljne regulacije koji se odnose na prostor bivše kasarne, Strelišta i Železničkog novog reda . Naselje Strelište nema atmosfersku i fekalnu kanalizaciju. Mnogi privatni objekti delom su izgrađeni na javnim površinama. Sve instalacije prolaze ili se grade upravo na javnim površinama. Zato će planom biti određene trase i koridori kolovoza i puta te će se rezervisati prostor za nedostajuću komunalnu infrastrukturu. Između ostalog, fekalna kanalizacija u ovom delu grada nije izgrađena upravo zbog nedostatka plana. Sa druge strane, za Železnički novi red postoji glavni projekat, ali fekalna kanalizacija mora da prođe ispod pruge. Preduzeće „Železnice Srbije“ odredile su mesto ispod kojeg je moguć prolazak instalacija, ali je problem privatna kuća koja se nalazi na toj trasi. Kad se završi plan detaljne regulacije kojim ćemo predvideti da trasa kanalizacije bude na javnoj površini, imaćemo pravo na eksproprijaciju što će omogućiti da postignemo dogovor sa vlasnikom kuće- objašnjava ona i dodaje da su donete odluke o izmenama delova industrijske zone u Bloku 41 i 43, ali i Sajana gde će se raditi na alternativnim izvorima energije- fotonaponskoj elektrani.
U završnoj su fazi dva plana detaljne regulacije za benzinske stanice kod Auto kuće i u Bašaidu.
 

Crveni krst Srbije apelovao je povodom 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protov gladi, na sva preduzeća i građane da u okviru svojih mogućnosti pomognu najsiromašnijim ljudima.

Rad kikindske Narodne kuhinje koja će 11. novembra obeležiti 18 godina rada, pomažu lokalna samouprava i brojni donatori:

-Trenutno imamo oko hiljadu korisnika. Po kuvane obroke dolazi 500 osoba, a njih 450 dobijaju lanč pakete koje distribuiramo po selima naše opštine. Poražavajuća je činjenica da po hranu dolazi 160 dece uzrasta do 14 godina. Iako se broj onih koji vape za ovakvim vidom pomoći povećava, jer rastu cene hrane, a sve je više onih koji ostaju bez posla, nismo u mogućnosti da povećamo broj korisnika. Naše mogućnosti su takve da zasad ostajemo na ovoj brojci. Samo ako obezbedimo nove donacije bićemo u prilici da povećamo broj korisnika Narodne kuhinje- saopštila je sekretarska kikindskog Crvenog krsta Aranka Felbab.
 

Direktor Javnog komulanog preduzeća „6. oktobar“ Milan Karać potvrdio je da je okončana sanacija vodovodne mreže u dužini od tri kilometra u Kikindi, Mokrinu i Banatskom Velikog Selu. Za obavljene radove je iz opštinskog budžeta bilo opredeljeno 25 miliona dinara. Karać je precizirao da je u ulici Toze Markovića u Kikindi zamenjena vovodovodna mreža u dužini od 1.100 metara:

-U ulici Markovih u Mokrinu postavljeno je 720 metara, a u Đure Jakšića, na potezu od Svetog Save do Markovih, još 170 metara vodovodnih cevi. U dužini od 900 metara, vodovodne cevi zamenjene su u Banatskom Velikom Selu, i to u ulici Srpskih ratnika od Sime Šolaje do Partizanske- rekao je Karać i izneo uverenje da u ovim ulicama više neće dolazitu do čestih kvarova što je dosad bio slučaj.

Na postrojenju otpadnih voda započeta je ugradnja roto sita. Završetak tog posla u JKP „6. oktobar“ očekuju maja naredne godine. Govoreći o fabrici vode i nekoliko kreditora koji su pokazali interesovanje za taj kapital projekat i izneli kreditnu liniju Karać je rekao da je posebno zamimljiva ponuda Nemačke banke za obnovu i razvoj. Ona nudi kredit od šest miliona evra uz otplatu na 15 godina, uz tri godine grejs perioda i kamatu od tri odsto:

-Mislim da je to izuzetno povoljan aranžman. Ukoliko se lokalna samouprava odluči za ovu ponudu, na proleće bi bio potpisan finansijski ugovor. Nakon toga bi usledilo ispitivanje i projektivanje. Tender bi mogao da bude raspisan 2014. godine, a izradnja da počne 2015.- rekao je Karać.

Prema najavama Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, u narednih pet do šest godina, biće izdvajano oko 50 miliona dinara za zamenu vodovodne mreže. Uz 50 miliona dinara koliko i lokalna samouprava namerava da na godišnjem nivou izdvaja u istom periodu, kompletna vodovodna mreža trebalo bi da bude zamenjena.
 

Odgovor na to, ali i mnoga druga pitanja pokrajinski ombudsman pružiće građanima 24. oktobra. Od 10 do 12 sati građani će svoje probleme moći da izlože u Uslužnom centru nakon čega je od 13 sati, u organizaciji Kulturnog centra, planirana tribini „Zašto nam je potreban ombudsman”.

Ovaj događaj predstavlja jedinstvenu priliku da građani u razgovoru sa pokrajinskim ombudsmanom saznaju kako mogu da ostvare i zaštite svoja prava u okviru postojećeg pravnog i institucionalnog sistema u AP Vojvodini, odnosno Republici Srbiji.

Kao nezavisan i samostalan organ, pokrajinski ombudsman se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda građana, zajemčenih Ustavom Republike Srbije, međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, zakonima i propisima Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Ova institucija posebno štiti ljudska prava i slobode od povreda učinjenih od strane organa uprave, organizacija i javnih službi koje vrše upravna i javna ovlašćenja nadziranjem primene propisa, kontrolom zakonitosti, celishodnosti i efikasnosti u radu. Pokrajinski ombudsman poziva sve građanke i građane koji imaju bilo kakvih nedoumica ili problema u bilo kojoj oblasti ljudskih prava da se tokom prijema građana i tribine na najneposredniji način što konkretnije informišu o načinima kako mogu ostvariti i zaštititi svoja prava.
 

Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ Slobodan Kojić, smatra da će otvaranje muzeja u manježu nekadašnje kasarne „Servo Mihalj“ toj instituciji, ali i Kikindi, doneti višestruku korist. On tvrdi da je u umetničkom i ekonomskog pogledu, u subotu simbolično najavljeno otvaranje muzeja „Tera, od neprocenjivog značaja:

-Nakon 31 godine Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ , i bar dve decenije uporne priče o neophodnosti da dobijemo muzej, konačno smo u poziciji da se tako nešto desi. Zahvaljujući odluci opštine Kikinda da kupi bivšu kasarnu, stekli su se uslovi da „Tera“ dobije muzej. Sada moćemo da očekujemo reakcije predstavnika pokrajinskih i republičkih vlasti, ali i priliv sredstava iz evropskih fondova. Želeći da zbog toga sa sugrađanima podelimo radost, odlučili smo da simbolično otvorimo muzej. Svečanosti će prisustvovati zamenik predsednika opštine Miloš Latinović, istoričar umetnosti i likovni kritičar iz Slovenije Aleksandar Basin, njegov kolega iz Subotice Bela Duranci i likovni kritičar iz Novog Sada Sava Stepanov. Još uvek je neizvestan dolazak ministra kulture Bratislava Petkovića. Planirali smo zanimljiv muzički program, ali i da izložimo tri monumentalne skulpture - kaže Kojić .

Prilikom nedavne posete Kikindi, ministar kulture Bratislav Petković obišao je bivšu kasarnu i saznao pojedinosti vezane za otvaranje muzeja i „Terinog“ koledža:

-Ministar Petković tada je izjavio da bivši manjež ne sme da u sadašem stanju dočeka zimu. To znači da je neophodno da se pokrije polovina krova i spasi čelična konstrukcija, nekada drugog po veličini objekta te vrste u bivšoj Austro-ugarskoj monarhiji, ali i izvrši horizontalna izolacija. Ministar je izrazio uverenje da bi do naredne jeseni muzej „Tera“ i zvanično trebalo da bude otvoren. Nadležni iz JP „Direkcija za izgradnju grada“ predočili su mi da bi sanacija krova i izolacija celog objekta koštala manje od deset miliona dinara- naveo je Kojić.

Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ podseća da je tokom maja u ateljeu instalirana najveća električna peć za pečenje gline u Srbiji, a verovatno i u Evropi koja je visoka 2,5 metra:

-Malo je poznato da je „Tera“ samo tokom poslednje dve godine donela gradu prihod od oko 60 miliona dinara. Šta tek reći o realnom potencijalu otvaranja koledža. Samo smo mi u svetu u prilici da ponudimo ono što ne može nijedan univerzitet. Muzej i koledž otvoriće „Teri“ novo poglavlje i omogućiti samoodrživost- zaključio je Kojić.