Aktuelno

Predsednik opštine Savo Dobranić i predsednica Skupštine opštine Đurđina Jerinkić, upriličili su tradicionalni koktel za predstavnike pobratimskih gradova i goste „ Dana ludaje“. Koktelu su prisustvovali zvaničnici slovačkog grada Žiline, Silistre iz Bugarske, poljskog mesta Pjekošov i Kiškunfeleđhaza iz Mađarske. Sa domaćinima su se na koktelu u svečanoj sali SO Kikinda družili predstavnici ambasade Nemačke, Trstenika, Prijedora, Bihaća, Žombolja i Rešice iz Rumunije, i mnoge druge ugledne zvanice. Prisustvovali su mu i predstavnici političkog, privrednog, kulturnog i javnog života naše opštine:

-I ovoga puta Kikindi su posetili naši brojni prijatelji . Nadam se da su lepo proveli, i iz Kikinde poneli pozitivne utiske. Sa tog aspekta „Dani ludaje“ postaju nešto više od tradicionalne turističke manifestacije na kojoj se mere najduže i najteže ludaje. To je prilika kada sa zvaničnicima bratskih gradova možemo da dogovaramo zajedničke nastupe ka evropskim fondovima. U vrlo kratkom vremenskom periodu organizovaćemo i konferenciju bratskih gradova- rekao je, pored ostalog, Dobranić.
 

U odnosu na pre nekoliko godina kada sam poslednji put posetio „Dane ludaje“ evidentan je organizacioni napredak. Impresioniran sam ovolikim brojem posetilaca, bogatim programom pa i izgledom bine. Zaista su „Dani ludaje“ jedna od vrhunskih turističkim manifestacija koja afirmiše sve vrednosti Vojvodine- ocenio je pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

Sa predsednikom opštine Savom Dobranićem, on je učestvovao u oficijelnom delu programa kada su organizatori nagradali najbolje proizvođače.

Vasin je najavio i izdašniju pomoć ovoj i još nekim poznatim vojvođanskim manifestacijama:
-Nameravamo da kategorišemo sve manifestacije, i shodno tome ih finansiramo. Podelićemo ih u prvu, drugu i treću kategoriju. „Dani ludaje“ sigurno će se naći u prvoj kategoriji sa još desetak top manifestacija u Vojvodini. Pokrajinska administracija značanije će ih finansirati. To će omogućiti lokalnim samoupravama da prilagode svoje organizacione planove i budu još bolji domaćini- rekao je Vasin.

Predsednik Opštinske popisne komisije za poljoprivredu Branko LJuboja, pozvao je poljoprivredne proizvođače opštine Kikinda da budu kooperativni i pruže popisivačima sve neophodne informacije. LJuboja je istakao da poljoprivrednici nemaju razloga da zaziru jer su podaci dobijeni u popisu isključivo statistička kategorija i predstavljaju službenu tajnu:

-Popis poljoprivrede izuzetno je značajan za celu državu, i naravno za opštinu Kikinda. Slikovito rečeno „Svaki pedalj popisa znači jedan euro više za poljoprivrednike i našu zemlju“. Podaci dobijeni u popisu biće osnova za sve buduće korake u dobijanju sredstava za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, kako kod nas, tako i od evropskih fondova. Stoga je izuzetno važno da svi subjekti koji podležu popisu daju tačne i precizne podatke. Oni koji popisivačima ne budu dali istinite podatke biće sankcionisani. Protiv njih će biti pokrenut prekršajni postupak- naveo je LJuboja i povukao da nikakvi nameti, novi porezi ili takse ne mogu da budu uvedene tokom Popisa poljoprivrede:

-Da je popis veoma značajan svedoči i činjenica da se obavlja prvi put nakon 50 godina, i da je razdvojen od popisa stanovništva. Trajaće dva i po meseca da bi se prikupili što tačniji podaci za granu privrede koja je motor razvoja Srbije, i koja će nas prva izravnati sa najrazvijenijim zemljama Evrope-rekao je LJuboja.

Regionalni koordinator Popisa poljoprivrede Dragan Kuzmić i republička instruktorka za kikindsku opštinu Gordana Srdanov, takođe su pozvali pravna lica, preduzetnike i nosioce porodičnih poljoprivrednih gazdinstava da pruže popisivačima tačne podatke:

-Organizaciono gledano, popis se na terenu odvija dobro. Nemamo primedbe na rad popisivača. Uspeh popisa zavisi od poljoprivrednih proizvođača. Smatraće se uspešnim ako ispunimo dva cilja- popišemo sva gazdinstva i prikupimo tačne i potpuno istinite podatke o poljoprivrednoj proizvodnji - kazao je Kuzmić i osvrnuo se na kaznene odredbe:

-U slučaju odbijanja popisa i davanja netačnih i nepotpunih podataka predviđene su kazne prema Zakonu o popisu. Zaprećene kazne za pravna lica iznose od sto hiljada do milion dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 30 hiljada do 50 hiljada dinara. Pod ovu kaznu potpadaju i preduzetnici koji obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. Novčana kazna za nosioce porodičnih poljoprivrednih gazdinstava kreće se od 20 hiljada do 50 hiljada dinara- rekao je Kuzmić.
Popis poljoprivrede počeo je 1. oktobra, a u Srbiji će trajati do 15. decembra.
 

Direktor Javnog preduzeća „Toplana“ Nikola Terzin potvrdio je da je sistem daljinskog grejanja spreman i rekao da će se, takozvane tople probe, obaviti tokom vikenda.  Zvaničan početak grejne sezone najavljen  je za ponedeljak 15. oktobar, što je u skladu sa važećom gradskom odlukom. Prvih nekoliko dana  ekipe „Toplane“ otklanjaće eventualne kvarove u stanovima, a reagovaće na svaku prijavu građana:

-Tokom septembra i pred početak grejne sezone sa mreže je skinuto 150 korisnika daljinskog grejanja. Najviše je dužnika koji su tuženi i od kojih dug nije bilo moguće naplatiti. Ukoliko potrošači ne budu  izmirivali svoje obaveze i tokom grejne sezone , bićemo prinuđeni da ih isključujemo sa toplovodne mreže- upozorio je Terzin i podsetio da će sa novom grejnom sezonom započeti i primena  novog cenovnika prema kojem će cena kvadratnom metra stambenog, odnosno poslovnog prostora biti uvećana  19,5 odsto.

Cena kvadratnog metra stambenog prostora iznosiće 96,68 dinara, dok će vlasnici poslovnog prostora plaćati po kvadratu 145 dinara sa PDV-om.

Predstavnici Svetske banke i eksperti nemačke organizacije GIZ predočili su predsedniku opštine Savi Dobraniću i članu Opštinskog veća za privredu i energetiku Nebojši Grbiću mogućnosti saradnje u vezi sa najavljenom izgradnjom fabrike vode. Predstavnici lokalne samouprave sa gostima su razgovarali i o drugim infrastrukturnim projektima:

-Nismo još uvek odlučili po kom ćemo modelu finansirati izgradnju fabrike vode. Nedavno su nam u gostima bili predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemačke razvojne banke. Na dobrom smo putu da realizujemo ovaj kapitalan projekat uz najpovoljnije rešenje za lokalnu samoupravu- konstatovao je Dobranić.

O mogućnostima saradnje sa nemačkom organizacijom GIZ govorio je ekspert za opštinske finansije Joanis Filopolus. On je predstavio projekat MSP IPA 2007 koji finansira EU, a u koji je uključena i opština Kikinda:

-U mogućnosti smo da izradimo informacioni memorandum.  Lokalna samouprava može da ga koristi u komunikaciji sa svim potencijalnim investitorima  kad je reč o izgradnji fabrike vode. Zadovoljni smo što imamo priliku da sarađujemo na projektu koji će, kada bude završen, doprineti poboljšanju  života građana opštine Kikinda, lokalne samouprave ali i okolnih opština. Verujem da će po završetku našeg projekta , opština Kikinda,  uz informacioni memorandum, realizovati mnoge projekte- ocenio je Filopolus i podvukao da ovaj projekat pruža konsultanske usluge.

Predstavnik Svetske banke Aleksandar Mihajlović izjavio je da su zainteresovani za ovaj kapitalan projekat:
-Nakon sagledavanja svih činilaca moći ćemo da saopštimo naše uslove finansiranja- rekao je on.
Predstavnici lokalne samouprave kažu da je i ova poseta potvrdila da se lista potencijalnih kreditora za izgradnju fabrike vode u Kikindi širi.