Aktuelno

Povodom obeležavanja 6. oktobra, Dana oslobođenja Kikinde u Drugom svetskom ratu, vence su na spomenik žrtvama fašizma u centru grada položile delegacije lokalne samouprave, SUBNOR-, Udruženja ratnih vojnih invalida, rezervnih vojnih starešina, SPS i Pokreta socijalista. Predsednik Sekcije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova pri SUBNORU-u profesor Lazar Demić, podsetio je da ovdašnji živalj u istoriji nije imao teži period nego tokom četvorogodišnje okupacije u Drugom svetkom ratu:
-Šesti oktobar 1944. godine spada među najveće datume u istoriji našeg grada. Odajemo počast hrabrim oslobodiocima našeg grada. Vezuje nas zajednička tuga i zajedničko sećanje, ali i dug prema braniocima slobode. Put do slobode nije bio lak.U toku Drugog svetskog rata ostalo je zapamćeno da je naš oslobodilački i antifašistički pokret bio jedan od najmasovnijih u Evropi. Borbi našeg naroda čitav svet je priznao heroizam i doprinos zajedničkoj pobedi nad fašizmom. Kikinda je za slobodu i srećniji život u novoj Jugoslaviji podnela velike žrtve. U borbama protiv neprijatelja, i kao žrtve fašističkog terora, stradalo je više od 600 lica. Grad je uz to pretrpeo veliku materijalnu štetu. I posle 68 godina vreme velike pobede nad fašizmom ne može da izbledi. Spomenici NOR-a opominju i kazuju gde je bio pravi put u borbi protiv najvećeg zla 20. veka- fašizma. Naša je obaveza da te žrtve nikad ne zaboravimo
-rekao je, između opstalog, profesor Demić.
Povodom obeležavanja 6. oktobra, Kikinđani su se ispred spomen obeležja 13. bojvođanskoj udarnoj brigadi poklonili senima stradalih boraca i položili cveće.

Polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma i uručenjem oktobarskih nagrada, danas su Ruskoselci obeležili 5. oktobar- Dan  Ruskog Sela. Skromnoj svečanosti prisustvovali su članovi lokalne samouprave na čelu sa predsednikom opštine Savom Dobranićem, ali  i predstavnici političkog, privrednog i kulturnog života naše opštine i Ruskog Sela:
-Ponovo smo se okupili da svečano obeležimo ovaj dan koji je veoma značajan u kolektivnom sećanju svih Ruskoselaca. Kad jedan čovek strada, to je velika tragedija. Kolika li je kad je tokom Drugog svetskog rata stradalo 77-oro meštana, pa i nakon 5. oktobra 1994. godine. Sećanje na njih negujemo, a poruke iz tog razdoblja pamtimo. Rusko Selo je kao multietnička sredina, pozitivan primer u okruženju za mnogo toga- rekao je, između ostalog, nakon polaganja venaca
predsednik MZ Rusko Selo Imre Kabok.

I ove godine uručene su Oktobarske nagrade. Plakete sa obeležjem spomenika u centru sela dobio je stonoteniski klub „Čarnojević“ i Dorika Čoti. Uručujući nagrade lauretaima, Imre Kabok jer podsetio da je STK „Čarnojević osnovan početkom 2007. godine:
-Krenuli su bukvalno od nule, a sada su imamu prvu ekipu u Vojvođanskoj ligi i drugu ekipu koja se takmiči u Banatskoj ligi. Petnaest članova  vredno trenira u OŠ „Glirorije Popov“. Dorika Čoti život je posvetila volonterskom radu sa mladima, naročito sa vatrogascima. Sekretar je Vatrogasnog saveza  u našem selu i vođa ekipe podmlatka. Svoji  radom i nesebičnim zalaganjem postigla je izuzetne rezultate u oblasti vatrogastva.  Ekipa koju predvodi treća je na republičkom i prva na opštinskom nivou- naveo je Kabok.

 

04.10.2012.

Predsednik opštine Savo Dobranić i član Opštinskog veća zadužen za privredu i energetiku Nenad Grbić, razgovarali su danas sa v.d. direktora kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Beogradu Janom Braunom i njegovim saradnicima . Na sastanku je razmatrana mogućnost potencijalne saradnje opštine Kikinda i Evropske banke za obnovu i razvoj koja se tiče razvoja gradske infrastrukture- vodovoda, kanalizacije, daljinskog grejanja i deponije:
-Ovaj sastanak rezultat je naših ranijih kontakata koje je ostvario Nenad Grbić. Predstavnici kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj izrazili su spremnost da podrže određene projekte. Ovo su prvi zvanični razgovori. Očekujem da ćemo u narednom periodu uspostaviti blisku saradnju  i zajedničim naporima realizovati naše planirane projekte- rekao je Dobranić.
Član Opštinskog veća zadužen će za privredu i energetiku Nenad Grbić naveo je da je do kontakata sa kancelarijom Evropske banke za obnovu i razvoj došlo da bi se
rešio problem pijaće vode  i izgradila fabrika vode:
-U preliminarnim razgovorima konkretizovali smo naše prioritete. Dakle, to su poboljšavanje vodosnabdevanja,  daljinskog grejanja i kanalizacije. Očekujem da ćemo definisati uslove pod kojim je Evropska banka za obnovu i razvoj  spremna da nas prati i kreditira- kazao je Grbić.
Ističući da mu je veliko zadovoljstvo što je u Kikindi, v.d. direktora kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Beogradu Jan Braun, poručio je da su infrastruktorni prioriteti Kikinde i njihovi prioriteti.

04.10.2012.

Na sastanka svih direktora osnovih i srednjih škola i predstavnika lokalne samouprave,  formirane su dve komisije. Zadatak jedne jeste da izradi dokument o stručnoj osposobljenosti zaposlenih u školama, a druge da evidentira najvažnije tehničko- građevinske probleme koji bi trebalo da se otklone- saopštio je zamenik predsednika opštine Miloš Latinović.
Članovi komisije trenutno obilaze škole:
-NJihovi izveštaji biće predočeni svim članovima komisije koju čine građevinski i stručnjaci za toplotnu energiju, četiri direktora škola i predstavnici lokalne samouprave. Oni su o obavezi da naprave listu prioriteta o kojoj će kasnije diskutovati članovi Opštinskog veća ,a potom i svi direktora škola na  jednom velikom sastanku. Kao stručna komisija predložićemo šta od infrastrukturnih radova prvo treba da se uradi. Ideja je da se ti radovi finansiraju iz budžeta, ali i sredstava koji se odobravaju na raznim domaćim i međunarodnim konkursima. Škole u selima u nešto su boljem stanju. To se pogotovo odnosi na škole u Iđošu i Sajanu. Od gradskih škola, u najlošijem stanju je OŠ „Jovan Popović“. Zahtevam da rad komisije i sastanak sa direktorima škola bude javan. Očekujem da direktori  budu svesni prioriteta- kaže Latinović.

03.10.2012.

Pisac i kulturni aktivista pisac Bojan Krivokapić, dobitnik je ovogodišnje literarne nagrade „Đura Đukanov“, koja nosi ime rano preminulog književnika iz Mokrina, a koju dodeljuje kikindska Narodna biblioteka „Jovan Popović“. Nagrada za najbolju zbirku pripovedaka autora mlađih od 30 godina, pisanu na srpskom jeziku, Krikokapiću je pripala za zbirku priča „Trći Lilit,zapinju demoni“.
Prema oceni žirija rukopis Bojana Krivokapića odmah se izdvojio između nekoliko  kvalitetnih tekstova pristiglih na konkurs:
-Čestim izmenama narativnih perspektiva i lingvističkih obrazaca, Bojan Krivokapić uspeva da konkretizuje savremene dileme postjugosolovenskih prostora. Neprekidno  na ivici angažovanosti, Krivokapić se ne libi da progovori o traumatičnim aspektima svakodnevice- stoji, pored ostlaog, u obrazloženju žirija koji su činili Srđan Srdić, Mića Vujičić i Dragan Velikić.
Nagrada Bojanu Krivokapiću biće uručena u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ 19. januara, na dan rođenja Đure Đukanova. Bojan Krivokapić rođen je 1985. godine. Završio je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno završava Studije roda pri Centru za interdisciplinarne postdiplomske studije u Sarajevu.