Aktuelno

03.10.2012.

Po 23. put  Kikinda će u subotu biti domaćin „Trke za srećnije detinjstvo“. Jedinstvena manifestacija u Srbiji koja promoviše sportski duh, zdrav stil života i humanizam, okupiće oko 5.000 trkača: predškolaca, osnovaca, srednjoškolaca i rekreativaca:
-Svako dete koje prođe kroz cilj dobiće „Baninijeve“ ukusne proizvode. „Slatka“ fabrike je dugogodišnji prijatelj „Trke za srećnije detinjstvo“  i naš glavni sponzor. Pobednici u kategoriji šestih razreda dobiće na poklon mp 3 plejer od fabrike „Le belijer“. Kao nikada dosad biće velika konkurencija u trci mama sa bebama u kolicima. Zasad imamo petnaest  prijavljenih takmičarki. Najbržoj će pripasti vikend boravak u odmaralištu Crvenog krsta Vojvodine na Vršačkom bregu. Verujem da će veliku pažnju privući  i trka prosvetnih radnika „Zdrav i sposoban“- kaže sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab.
Pokrovitelj „Trke za srećnije detinjstvo“ je opština Kikinda. Program počinje u 9.30 sati. Kao i ranijih godina odvijaće se u ulici Svetosavska.

02.10.2012.

Šta su individualne obaveze funkcionera prema Agenciji za borbu protiv korupcije, a koje  dužnosti i obaveze javnih institucija, bile su neke  od tema danas održanog seminara u Kikindi.
Načelnik odeljenja za edukaciju kampanje i saradnju sa civilnim društvom u Agenciji za borbu protiv korupcije Nebojša Tasić , rekao je da su istovetni seminari već održani u petnaestak gradova širom Srbije:
-Ovo je jedan od načina na koji Agencija funkcioniše od samog osnivanja. Ciljna grupa su funkcioneri , ali i  svi drugi državni službenici,  odnosno zaposleni u lokalnim samoupravama i javnim institucijama koje se finasiraju iz javnog budžeta. Na seminarima navodimo koje su to invividualne obaveze funkcionera, ali dužnosti i obaveze javnih istitucija. Govorimo i o registrima  funkcionera , njihove imovine i poklona koje dobijaju. Na ovim seminarima bavimo se i sukobom interesa funkcionera- rekao je Tasić.

02.10.2012.

Predsednik opštine Savo Dobranić upriličio je danas prijem za članove Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Banatska lenija“ koji su na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu „Lorist“ u Novom Sadu, osvojili 27 medalja.Čestitajući proizvođačima zdrave hrane na velikom uspehu, Dobranić je rekao će lokalna samouprava i ubuće podržavati „Banatsku leniju“ .
- Način na koji vi radite, model je kako da u našoj opštini, koja je pretežno poljoprivredni kraj, uposlimo što više ljudi. Konkretne poteze u tom pravcu smo već povukli. Podržavamo izgradnju poljoprivredno radne zone, a uključili smo se u dokapitalizaciju Veletržnice u Beogradu. Očekujem da će vam to puno značiti jer će na taj način biti obezbeđen plasman onoga što proizvedete  u plastenicima i povrtnjacima. Danas nije važno samo da se nešto proizvede nego i plasira i proda-rekao je Dobranić.
Predsednik „Banatske lenije“ Nikola Filipović, pohvalio se da su vredni članovi ovog udruženja na sajmu „Lorist“ osvojili 13 velikih zlatnih medalja, 11 zlatnih i tri srebrna odličja. Priznao je da njemu i članovima „Banatske lenije“, imponuje što najviši predstavnici lokalne samouprave cene njihov rad i ostvarene rezultate:
-Veletržnica i poljoprivredno radna zona doprineće da se poslovno razmahnemo. Nastavićemo i da lokalnoj samoupravi predlažemo dobre ideje, i ukazujemo u kom smeru treba zajedno da idemo. Očekujem da kao parneri nastupamo i kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Ministarstva poljoprivrede- naveo je Filipović.
Poljoprivredno radna zona zauzimaće oko 18 hektara  i sastojati iz tri dela. Činiće je poslovni prostor, postrojenje za grejanje, skladište, hladnjača i takozvani poslovni inkubator u vidu 25 plastenika ukupne površine 700 kvadratnih metara. Zainteresovani proizvođači bi po izlasku iz inkubatora, mogli pod povoljnim uslovima da zakupe slobodan prostor i postave svoje plastenike.

02.10.2012.

Elaborat za uređenje i održavanje kanalske mreže danas je prezentovan predsednicima mesnih zajednica, predstavnicima JP “Direkcija za izgradnju grada, udruženjima poljoprivrednih proizvođača „Banatska lenija“ i „Kikindski farmer“, kao i poljočuvarskoj službi. Član Opštinskoj veća zadužen za poljoprivredu, mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok, kaže da je u tu svrhu planirano, i u budžetu ostavljeno, 30 miliona dinara. Radi se o sredstvima koja lokalnoj samoupravi pripadaju na osnovu zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta:
-Seoskih mesnih zajednicama namenjeno je 18 miliona dinara, a ostatak od 12 miliona za obnovu kanalske mreže u Kikindi. Spremno dočekujemo  konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Pripremili smo  elaborate za svih devet sela i deo atara oko grada koji pripada katastarskoj opštini Kikinda, jer želimo da naša raspoloživo sredstva uključimo sa Pokrajinom po sistemu „jedan prema dva“. To znači da bi po trećinu novca dali resorni Pokrajinski sekretarijat,  JP „Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava- rekao je Kabok.

Ukoliko se to desi, vrednost radova u svakoj seoskoj mesnoj zajednici kretaće se oko šest miliona dinara. Prvenstveno će se urediti kanali za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, ali i neki drugi:
-Reč je o kanalima za prihvat atmosferske vode iz naselja do meliorativnih kanala, i delu kanalske mreže u selima koji pripadaju „Vodama Vojvodine“. Urediće se i kanal koji od nakovačkog puta i Strelišta vodi do „Baninija“ i dalje, a koji je poslednji put čišćen 2000. godine. Planirali smo i čišćenje kanala kod Vatrogasnog doma u koji se ulivaju vode iz grada i meliorativne vode, kao  i deo Topolskog kanala u dužini od četiri kilometra- najavljuje
rukovodilac tehničkog sektora DVD „Gornji Banat“  Kosovka Injac.

01.10.2012.

Javno preduzeće „Toplana“ će od 15. oktobra,  kada zvanično počinje nova grejna sezona,  početi da primenjuje nov cenovnik prema kojem će cena kvadratnom metra stambenog, odnosno poslovnog prostora biti uvećana  19,5 odsto. Korekciju cene grejanja naviše direktor „Toplane“ Nikola Terzin ovako je objasnio:
-Zbog promene cene prirodnog gasa već duže vreme postoji disparitet cena toplotne energije u odnosu na cenu energenta. Korekcija cena i način naplate bila je neophodna kako bi „Toplana“ i dalje svim potrošačima mogla da šruža neophodne usluge u isporuci toplotne energije tokom cele grejne sezone- rekao je Terzin i dodao da je Opštinsko veeć dalo saglasnost na poskupljenje daljinskog grejanja.

Terzin je rekao da će cena kvdratnog metra stambenog prostora iznositi 96,68 dinara, dok će vlasnici poslovnog prostora plaćati po kvadratu 145 dinara sa PDV-om.
Za korisnike kojima se obračunava potrošnja, nova cena kilovata biće 6,85 dinara, a za poslovni prostor 10,28 dinara, takođe sa obračunatim PDV-om.
Direktor „Toplane“ takstativno je naveo i cifre koje se tiču dugovanja potrošača, ali i potraživanja prema JP „Srbijagas“:
-Mi od dužnika potražujemo 130 miliona dinara. Polovinu iznosa duguju domaćinstva, a ostatak firme.  Do početka grejne sezone na sistemu više neće biti 120 stanova. 
Za preuzet gas treba da „Srbijagasu“ platimo  oko 200 miliona dinara- kazao je on.
Oko četrdesetak najvećih dužnika iz kategorije pravna lica, za grejanje duguju, u proseku, oko 100.000 dinara. Radi se o javnim preduzećima, školama i još nekim ustanovama.
Direktor „Toplane“ je rekao da će tri dana pred početak grejne sezone, startovati sa takozvanim toplim probama.