Aktuelno

23.08.2012.

Moramo u sledeće dve godine da dobijemo barem  još nekoliko Klastera u Vojvodini koji će objedinjeno nastupati na inostranim tržištima  na kojima pojedinac ne znači ništa. To se, recimo, odnosi na veliko rusko tržište- poručio je danas u Kikindi pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je o ovim temama razgovarao sa menadžmentom i članicama Klastera „Poluks“ iz Kikinde:
-Kikindski „Poluks“ model je kako treba da izgleda jedan  domaći Klaster proizvođača prehrambenih proizvoda Vojvodine. Ne vidim koji bi drugi Klaster u Pokrajini trebalo da bude snažniji od onog koji okuplja proizvođače prehrambenih proizvoda. Ugovorili smo zajednički nastup pet člalnica Klastera „Poluks“ na Sajmu poljoprivrede u  slovenačkom mestu Gornja Radgona- rekao je, između ostalog,  Vasin.

Predstavnike „Poluksa“ pokrajinski sekretar upoznao je da će u budućem planu za podsticaj privrede Vojvodine posebna pažnja  biti posvećena upravo Klasterima i inkubator centrima:
-Iako jo nije precizno utrđen model  formiranja budućih Klastera, jasno je da  samo udruženi proizvođači mogu da se probiju na velika inostrana tržišta. Plan je da se u oktobru okupe predstavnici svih vojvođanskih Klastera i da se taj plan razradi. Kada je reč o Klasterima, neke velike filozofije tu nema- nabaviti što jeftinije za članove, obraditi tržište i prodati u što većim količinama- kazao je Vasin.
Klaster „Poluks“ osnovan je 2010. godine u Kikindi kao Udruženje proizvođača prehrambenih proizvoda Srbije sa ciljem povećanja konkurentnosti domaćih malih i srednjih preduzeća, pretežno proizvođača prehramebenih proizvoda. Klaster „Poluks“ ima 26 članica:
-Drago mi je što je pokrajiski sekretar Miroslav Vasin prisustvovao ovom sastanku, i što su nam se poklopile vizije kad je reč o privrednom razvoju Kikinde i Vojvodine. Očito je da pokrajinska administracija daje velik značaj formiranju i razvoju Klastera i biznis inkubatora- rekao je član Opštinskog veća zadužen za privredu i energetiku Nenad Grbić koji je takođe prisustvovao ovom sastanku.

22.08.2012.

Ukoliko odbornici lokalnog parlamenta  podrže predlog opštinske administracije, u kikindskom ataru će do 1. decembra biti zabranjeno sakupljanje žetvenih ostataka-najavio je danas član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok.  Predlog je i da se i sadašnja minimalna kazna za poljsku krađu uveća sa 2.500 na 5.000 dinara:
-Smatramo da ovim konkretnim predlozima  možemo barem donekle da pomognemo poljoprivrednicima na čijim je njivama i povrtnjacima suša obrala rod. Kao što je poznato u našoj opštini je početkom avgusta proglašena vanredna situacija.  Dugotrajne suša prouzrokovala je štetu od čak  3,5 milijarde dinara- kaže Kabok i nastavlja:

-Očekivali smo da će država imati više sluga za dugotrajnu sušu, i izaći sa konkretnim merama za poljoprivredne proizvođače. Kao što je poznato ingerencije lokalne samouprave u tom pogledu su prilično ograničene. Znajući da sem suše paori muku muče i sa krađama, odlučili smo da predložimo duplo veće kazne i zabranimo pabirčenje do 1. decembra. Nije nam cilj da kažnjavamo nego da nesavesne građane odvratimo da pustoše tuđe posede. Smatram da je to nešto minimalno što poljoprivrednici mogu da od nas očekuju. Činjenica je da nekoliko džakova kukuruza ili suncorketa ne vrede ovog leta isto kao i ranijih sezona- ukazuje Kabok.

22.08.2012.

Utvrđen je godišnji Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta opštine Kikinda za ovu godinu. Predmet predstojeće licitacije zakazane u oktobru biće oko 3.500 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje će se izdavati u dvogodišnji zakup:
-Razmišljajući kako da pomognemo malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, odlučili smo da oni imaju prednost prilikom prvog kruga licitacija, i da mogu u zakup da uzmu maksimalno 20 hektara. Na ovaj način omogućićemo većem broju malih i srednjih poljoprivrednih  proizvođača da uzmu u zakup oranice.

Ukoliko svo zemljište ne bude izdato u prvom krugu, to ograničenje neće važiti tokom drugog kruga javnih nadmetanja. Inače, prošle godine je u trogodišnji zakup izdato 11.600 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta- saopštio je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok.
Na sugestiju Kaboka je i sačinjen i godišnji Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta opštine Kikinda za ovu godinu.

22.08.2012.

Centar za stručno usavršavanje bio je  od 13. do 18. avgusta domaćin prvog umetničkog letnjeg kampa „Zlatne ruke“. Tokom petodnevnog kampa sa đacima trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola radile su vaspitačice Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Sofija Jegarski i Marija Adamović. Polaznicima kampa pomagali su i zaposleni u ovoj instituciji kako bi razvili sposobnosti i saznanja za likovne elemente, stvaralački rad, različite materijale i estetske kriterijume, vizuelnu percepciju, izražavanje i kreativnost.

Deca su svakodnevno imala radionicu koja je obrađivala eksperimentalne likovne tehnike i jednu na određenu temu. Poslednjeg dana kampa za roditelje polaznika kampa upriličena je izložba, a sva deca dobila su diplome. Projekat vredan 112 hiljada dinara finansirao je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, i Centar za stručno usavršavanje.

21.08.2012.

Prema podacima Komunalne inspekcije u devet sela opštine Kikinda postoji skoro 200 kuća koje se nalaze u veoma lošem stanju. Većina runina stara je sto i više godina. Prema oceni nadležnih, urušene ili oštećene nabijače predstavljaju neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i bezbednost saobraćaja. Većina objekata je u privatnom vlasništvu uz nerešene imovinsko-pravne odnose. Najveći broj naslednika kuća ne živi u kikindskoj opštini, i nisu za njih zainteresovani:
-Iđoš je selo sa najviše ruina - 54, a sledi Sajan sa 38. U Ruskom Selu je 26,  Novim Kozarcima 25, Banatskoj Topoli  četiri, Nakovu devet, a u Mokrinu 19 oštećenih kuća. Evidentirali smo u Bašaidu devet, a u Banatskom Veliko Selu sedam takvih objekata-kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Prema njegovim rečima najprihvatljivije rešenje bilo bi da se neki od tih objekata urede tako da imaju namenu, i da se nakon toga ponude na tržištu. Sredstva od  zakupa i novac iz budžeta koristili bi se prvo za sanaciju najugroženijih kuća:
-Prema zakonu nalog za sanaciju daje se vlasniku koji je dužan da sanira oštećenja. Ukoliko to ne uradi, tada obejkte može da uređuje lokalna samouprava pa da u sudskom postupku protiv vlasnika traži povraćaj sredstava- objašnjava Gavrilov.
Sa ovom problematikom  upoznati su i članovi Opštinskog veća.  Sa njihove strane je resornom Sekretarijatu  naloženo da, u skladu sa sredstvima u budžetima opštine i JP „Direkcija za izgradnju grada“, opredeljenim za uređenje ovakvih objekata, predloži plan za rešavanje problema koji stvaraju ovakvi objekti.