Aktuelno

10.08.2012.

Načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja pozvao je zainteresovane sugrađane da se, ukoliko su zainteresovani da učestvuju u Popisu poljoprivrede,  od  danas pa do utorka prijave u sali br. 12 SO Kikinda, od 8 do 18 sati.Kandidati koji pretenduju da budu opštinski popisivači potrebno je da su državljani Republike Srbije,imaju najmanje 18 godina i barem srednje obrazovanje, dobro poznaju teren, poseduju čitak rukopis, i da protiv njih nije pokrenuta istraga i podignuta optužnica. Kriterijumi za izbor su stručna sprema,oblast obrazovanja, radni status, učestvovanje u Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, i drugim statističkim istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku u poslednje tri godine.
Republički zavod za statistiku Popis poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije sprovešće od  1. oktobra do 15. decembra  ove godine:

-Prvi put nakon pedeset godina biće organizovan Popis poljoprivrede i obuhvatiće sve  aspekte agrara. Anketom će biti obuhvaćeni svi vlasnici poljoprivrednih gazdinstava ,preduzetnici, pravna lica, velike agrarne kompanije... Popisivači će uzimati opšte podatke o gazdinstvu, načinu i obradi zemljišta, navodnjavanju, upotrebi mineralnih đubriva, zaštitnih hemijskih sredstava, krupnoj i sitnoj stoki, pčelama, poljoprivrednoj mehanizaciji, objektima itd.  Obrazci predviđeni za popis usaglašeni su sa onima koji se koriste u Evropskoj uniji, pa će našim zemljoradnicima popisivači postavljati pitanja koja se na popisu postavljaju njihovim kolegama Danskoj, Kipru ili Bugarskoj. Raspodela sredstava koja nam budu odobravana iz fondova Evropske unije vršiće se na osnovu tačnosti podataka dobijenih na ovom popisu. Zato je vrlo važno da ispitanici daju popisivačima tačne podatke koji će biti isključivo statističke a ne lične prirode- naglasio  je LJuboja.
Na području kikindske opštine Popis poljoprivrede realizovaće jedanaestoro  instruktora i šezdeset popisivača. Petodnevna obuka i testiranje kandidata koji su ušli u uži izbor biće obavljeni od 17 do 26. septembra na punktovima koje odredi opštinska popisna komisija, nakon čega će se izvršiti finalni izbor popisivača.

10.08.2012.

Opština Kikinda dobila je specijalno priznanje MLADGRAD za doprinos unapređenju položaja ranjivih grupa mladih u lokalnoj zajednici. Predstavnicima lokalne smouprave nagrada je uručena danas u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
MLADGRAD je priznanje koje se povodom Međunarodnog dana mladih dodeljuje lokalnim samoupravama za doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajedinici, u organizaciji Građanskih incijativa.
Ideja o dodeli nagrade nastala je 2010. godine pred otvaranje stote Kancelarije za mlade, i pred početak Međunarodnnje godine mladih, a u kontekstu pružanja veće podrške lokalnim samoupravama u radu sa mladima.
Uručivanjem nagrada, lokalnim samoupravama odaje se priznanje za celopupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnim zajednicama, ali  i da se dobri primeri javno promovišu. Za ovogodišnju nagradi MLADGRAD pristiglo je četrdeset nominacija, a opština Kikinda je od strane sedmočlanoj žirija dobila specijalno priznanje za doprinos unapređenju položaja ranjivih grupa mladih u lokalnoj zajednici.

09.08.2012.

Prema izveštaju Sekretarijata lokalne poreske administracije, dug za porez na imovinu fabrike „Livnica Kikinda“ iznosi više od 20 miliona dinara. Zaključno sa poslednjim danom jula dug za porez na imovinu „Livnica-Kikinda automobilska industrija“ iznosi 14,5 miliona dinara. Od „Livnice mašinogradnja“ potražuje se 5,6 miliona dinara, dok „Kikinda –livnica“ treba da plati 278.000 dinara. Polovinom ovog mesta ovim pravnim licima će na naplatu dospeti treća rata poreza na imovinu u ukupnom iznosu od 3,2 miliona dinara. Predsednik opštine Savo Dobranić potvrdio je da su ovu informaciju razmatrali članovi Opštinskog veća, i zaključili da se sa rukovodstvom fabrike razgovara o mogućnosti izmirenja obaveza.

Dobranić je naveo da „Livnica-Kikinda“ duguje i pojedinim javnim preuzećima kao i Domu zdravlja:
-Planiramo da sa predstavnicima menadžmenta održimo sastanak radi dogovora o izmirenju duga. On se može naplatiti blokadom računa, ali ova mera nije prihvatljiva zbog velikog sugrađana koji su zaposleni u „Livnici-Kikinda“. Sa čelnim ljudima te fabrike razgovaraćemo i o time, da se lokalnoj samoupravi ustupi neka hala, ili da na raspolaganje zemljište, na kojem bi  jedan deo  mogao urediti  za industrijsku zonu-rekao je Dobranić.

09.08.2012.

Obećanje Turističke organizacije opštine Kikinda da će sugrađanima koji ne otputuju na odmor tokom letnjih meseci priuštiti bogat i raznovrstan program, u potpunosti su ispunili. Naročito se to odnosi na avgustvovski deo manifestacije  „Kikindsko leto“. Spisak imena umetnika u čijoj  će poeziji, numerama i glumi uživati Kikinđani više je nego impresivan. Večeras je planirana izložba slika Mirjane Bobić- Mojsilović, a sutra uveče pozorišna predstava „Pogodi ko dolazi na večeru“:

-U subotu će koncert održati grupa ,,Drvo truo“, dok je u nedelju predviđeno izvođenje monodrame ,,Gospođa ministarka“. Skoro svake večeri, sve do 1. septembra, sugrađani će uživati u koncertima. Književnim večerima, koncertima, modnim revijama... Svi programi počinju u 21 sat. „Kikindsko leto“  okončaće se 1. septembra kada će u dvorištu Kurije koncert održati Ana Bebić- kaže direktorka opštinske Turističke organizacije Marijana Iličin.
U organizaciji „Kikindskog leta“ svoj doprinos dali su Narodno pozorište, biblioteka „Jovan Popović“, Narodni muzej, „Tera“, „Gusle“, Kancelarija za mlade i Kulturni centar, a program je započeo još 1. juna.

08.08.2012.

Rekonstrukcija zgrade opštine Kikinda trajala je dve godine, a ne četiri kako su to u javnosti neke političke stranke i dušebrižnici uporno pokušavali da predstave svojim demagoškim opservacijama.  Rezultat je pred svima nama. Ostavljam građanima naše opštine i gostima Kikinde da donesu sud o tome da li je taj posao bio opravdan ili ne.  Smatram da je ovaj reprezentativni objekat rekonstruisan na najbolji način- izjavio je načelnik Opštinske uprave Branko LJuboja .
Na pres konferenciji sazvanoj povodom završetka rekonstrukcije prepoznatljivog simbola našeg grada, LJuboja je taksativno izneo sve finansijske detalje koji su se odnosili na prvu
kompletnu i detaljnu adaptaciju  zdanja izgrađenog 1891. godine, a koje je pod zaštitom države:

-Na javnoj nabavci posao za prvu fazu dobila je kikindska firma „Pemir“. Prvi ugovor vredan 14,6 miliona dinara, potpisan je jula 2010. godine. Nakon toga su potpisana još dva ugovora sa istim izvođačem, a radilo se o dodatnim radovima koji su koštali 1,8 miliona dinara. Po završetku tornja i rekonstrukcije krova, nakon kojeg je lokalna samouprava dobila  pedesetogodišnju garanciju na postavljen crep, usledila je druga faza- uređenje fasade. Na javnoj nabavci posao je dobila subotička firma „Ju Mol“, a ugovor vredan 26 miliona dinara, zaključen je jula 2011. godine. I sa ovim izvođačem je potisan ugovor za dodatne radove za šta jev utrošeno 4,7 miliona dinara- saopštio je LJuboja.
Načelnik Opštinske uprave podsetio je da je iz bezbednosnih razloga, skela na zgradi postavljena 2009. godine, jer je fasada toliko bila oštećena da su otpadali delovi. Godinu dana kasnije, doneta je odluka o započinjanju rekonstrukcije:

-Nakon svih obavljenih radova, ovaj simbol Kikinde je postao svojevrsna atrakcija. Iako sam to nekoliko puta učinio, pozvaću još jednom sugrađane da je čuvaju. Zahvaljujući upravo kvalitetno rekonstruisanoj fasadi šteta koju su pričinili huligani bacivši flašu sa farbom je minimalna.  Tamne mrlje biće uklonjene iduće sedmice. Očekujem da u najskorije vreme bude utvrđen identitet onih koji su to učinili- rekao je LJuboja, i dodao da je neophodno rekonstrisati Svečanu salu, ali i još neke zgrade u centru grada. U najlošijem stanju nalazi se objekat u kojem je smešten Kulturni centar.
Stručnjak Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice Luka Aćimović, priznao je da mu je bilo drago da bude deo tima koji je učestvovao u rekonstrukciji zgrade opštine Kikinda. Aćimović  je objasnio zašto je grb na zgradi obojen u belo, što ranije nije bio slučaj:
-O tome je isključivo odlučila struka. Grb je pravljen od gipsa. U razgovoru sa direktorom  Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ Slobodanom Kojićem, složili smo se da svi gispani delovi koji su izrađeni u „Teri“, budu u jednom tonu. Svak ukras u boji bio bi prenaglašen. Dakle, ovo je bila čisto stručna a nikako plitička odluka- rekao je Aćimović.