Aktuelno

23.07.2012.

Šestorici umetnika iz Kine, Južne Koreje, Irana, SAD i Srbije, učesnika 31. Internacionalnog simpozijuma skulpure u terakoti „Tera“,  ugodan boravak u našem gradu poželela je  predsednica Skupštine opštine Kikinda Đurđina Jerinkić. Na večeri u čast kineskog vajara Jin Ksia Fenga, njegovog kolege iz Južne Koreje Kim Hjeog  Sunga, iranskog umetnik Said Ahmadija, Numana Husenbegovića iz SAD i dvojice srpskih vajara Vojina Rajovića i Zorana Maleša, predsednica lokalnog parlamenta je rekla: -Nadam se da ste u ateljeu „Tera“ pronašli inspiraciju za vaš umetnički rad. Radujem se što će te nakon završetka jednomesečne, i u svetu jedinstvene kolonije, imati šta da nam pokažete. Zaista verujem da ambijent u kojem radite, deluje na vas pozitivno – rekla je ona, i istakla da će ljudi koji su osmislili „Teru“ i ubuduće moći da računaju na bezrezervnu podršku lokalne samouprave.  Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“  magistar Slobodan Kojić, ocenio je da ćeovogodišnji simpozijum ostati upamćen po tehničkom detalju koji  će vajarima olakšati stvaranje monumentalnih skulptura: -Radi se o najvećoj peći za pečenje gline u Srbiji, a verovatno i u Evropi.

Visoka je 2,5 metra, što znači da će vajari nakon trideset godina moći da imaju monolitni komad od 2,5 metra. Ne mogu da vam opišem koliko sam zbog toga oduševljen- priznao je Kojić. O tome koliko je u vajarskom svetu  simpozijum „Tera“ cenjen, govorio je Numan Husenbegović iz SAD. Umetnik rođen u Mostaru, Likovnu akademiju završio je u Beogradu. Poslednjih 12 godina živi i radi u Sakramentu: -Još kao student imao sam želju da posetim „Teru“.  Posle toliko godina  želja mi se ispunila. Ovde govorimo univerzalnim umetničkim jezikom. Jedno je čitati o „Teri“ i o utiscima provedenim u ateljeu i u Kikindi slušati od drugih, a sasvim nešto drugo provesti  ovde mesec dana. Za svakog vajara je velika čast da dođe i ovde stvara- kaže Husenbegović.


 

23.07.2012.

Glasine o navodnoj epidemiji meningitisa koju su deca dobila kupajući se na bazenima Sportskog centra „Jezero“ pokazale su se netačnim. Od početka kupališne sezone, od polovine juna, stručnjaci Zavoda za javno zdravlje su 36 puta analizirali uzorke sa bazena. Sve analize pokazale su da je voda ispravna: -I najnoviji rezultati ispitivanja ispravnosti vode pokazuju da je odličnog kvaliteta. Priče da su bazeni zatvoreni, da ne rade, da su se pojavilim meningitis i šuga nisu tačne.Uveravam kupače da na našim bazenima mogu bezbedno da se kupaju i uživaju-  kaže direktor SC „Jezero„ Milovan Ranđić.

23.07.2012.

Sistematsko uništavanje ambrozije u kikindskoj opštini sprovodi se u protekle tri godine, a tokom ove je tretirano 45 hektara. Sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine LJiljana Milekić, kaže da je u prethodnom periodu alergena korovska biljka uništavana mehanički. U tu svrhu angažovano je petnaestoro  ljudi koji su obavljali kosidbu, ali i mapirali područja na kojima je ona zastupljena: -Predstoji tretiranje hemijskim putem kojim će biti obuhvaćena nepristupačna, i mesta na kojima postoji mogućnost za takvo uništavanje. Ambrozija će se uništavati na prilazima gradu, mesnim zajednicama, zapuštenim grobljima, divljim deponijama i površinama pored puta. Ove godine je uništavanje ambrozije započelo polovinom maja- navodi Milekićka. Ugovor o njenom uništavanju vredan 3,5 miliona dinara,sklopljen je između novosadske firme „Ciklonizacija“  i Agencije za poljoprivredu i malu privredu opštine Kikinda.

Milekićka ukazuje da najveći problem predstavljaju bašte i poljoprivredna zemljišta koja vrve od ambrozije. Stručnjaci podsećaju da je važno da se ova biljka uništi pre cvetanja. Svaka jedinka ima čak oko 150.000 semenki čija je klijavost četiri decenije. Pored kosidbe oko porodičnih kuća i okućnica, neophodno je da se uništava na ponjoprivrednim dobrima i svim javnim gradskim površinama. Polem ambrozije izaziva respiratorne smetnje u vidu suznih očiju, nesnosnih bolova u grlu, kašlja i sekreta koji curi iz nosa. U težim slučajevima ambrozija može da izazove astmu i gušenje.

18.07.2012.

Zahvaljujući finansijskoj potpori Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i opštine Kikinda, naš grad dobio je prodavnicu u kojoj će odgovarajuću hranu moći da kupe dijabetičari i gojazne osobe. U tu svrhu izdvojeno je 1,2 milion dinara.U lokalu kraj nekadašnjeg bioskopa „Zvezda“, smešten je i informativno-edukativni centar za dijabetičare i gojazne osobe- potvrdio  je dr Slobodan Kalenić, predsednik Društva za borbu protiv šećerne bolesti u Kikindi, i dodao da će prodavnica i edukativni centar omogućiti toj kategoriji ljudi da kupe zdravu hranu bez ugljenih hidrata i proizvode koji pomažu pri održavanju optimalnih vrednosti šećra u krvi:-Nudimo takođe aparate za samokontrolu šećera, trake i lancete, ali i još mnogo toga, i to po 30 odsto jeftinijim cenama nego na tržištu. Svako ko želi da se zdravo hrani, predupredi bolest, ili ublaži posledice dijabeta, ovde će čuti korisne savete. U našoj opštini registrovano je oko 5.000 obolelih od šećerne bolesti, ali ih ima više. Čak do 15 odsto stanovništva ugroženo je od  dijabetesa- naveo je dr Kalenić.Idejni tvorac ovog projekta i predstavnik resornog Sekretarijata Lazar Erne, saopštio je da će u ovoj prodavnici nivo šećera u krvi moći besplatno da prekontrolištu deca, i to na savremen, i za njih, manje stresan način. Nalaze će roditelji dobijati odmah:-Kao i u drugim gradovima u kojima ovakve prodavnice i centri već funkcionišu, zaposili smo tri osobe koje su obolele od dijabetesa, ili u porodici imaju obolelog od šećerne bolesti. Omogućili smo bespaltno merenje pritiska i šećera u krvi- rekao je Erne. Za otvaranje četiri prodavnice u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju izdvojio je 5,1 milion dinara.

18.07.2012.

Šef službe plana i analize kompanije „Karneks“ Duško Marjan, uručio je danas kikindskom Crvenom krstu 10.000 konzervi pašteta različite gramaže, namenjenih korisnicima Narodne kuhinje. Marjan, inače Kikinđanin, naglasio je da je donacija vredna 3.000 evra , samo prva koju će „Karneks“ obezbediti korisnicima Narodne kuhinje, ali  i drugim institucijama:- Spremnost da se pomogne drugima odražava veličinu nekog čoveka ili kompanije. „Karneks“ kao lider u oblasti proizvodnje i prerade mesa i mesnih prerađevina, velik deo sredstava izdavaja u humanitarne, socijalno odgovorne i društvene programe. Imajući  u vidu da Narodna kuhinja u Kikindi ima velik broj korisnika, odlučili smo da pomognemo. Nećemo ubuduće pomagati samo u mesnim prerađevinama nego novčano ili neophodnom opremom.

Spremni smo da obezbedimo sve ono što bude potrebno i nekim drugim ustanovama, a ne samo Crvenom krstu - obećao je Marjan.Sekretarka kikindskog Crvenog  krsta Aranki Felbab, zahvalila je Dušku Marjanu na ovoj vrednoj donaciji, i istakla da je dobrodošla s obzirom da Narodna kuhinja ima 1.000 korisnika. Ona je izrazila zadovoljstvo što su u „Karneksu“ pronašli velikog donatora i prijatelja.