Aktuelno

30.03.2012.

U prisustvu zvaničnika lokalne samouprave, stručnjaka Zavoda za javno zdravlje, članova Projektnih timova Kikinde i Žombolja i osnovaca našeg i tog rumunskog grada, danas je upriličen skup povodom završetka edukativne faze projekta „Zeleni Banat“. Projekat ukupne vrednosti 450 hiljada evra, realizovan je kroz IPA program prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, a podrazumevao je pošumljavanje 45 hektara u opštini Kikinda i  22 hektara u Žombolju. Sem ekološke, značajna je i edukativna komponenta „Zelenog Banata“, jer su u svim osnovnim školama u Kikindi organizovana predavanja o značaju  zaštite živote sredine:

-Osim što je Banat bogatiji za 67 hektara pošumljenog zemljišta, naša deca su bogatija za jedno lepo iskustvo i stečena nova znanja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine. To je veoma značajno, jer oni su ti na kojima svet ostaje. Siguran sam da će i ubuduće bratski gradovi, uz finansiranje Evropske unije, zajedno kreirati i realizovati ovako uspešne projekte- rekao je predsednik opštine Ilija Vojinović.
Član Projektnog tima Žombolja Daniel Gorgan, podsetio je da su kikindski osnovci nekoliko puta boravili kod vršnjaka u Rumuniji, koji su uzvratili posetu novostečnim drugovima. Gorgan je ocenio da će projekat „Zeleni Banat“ doprineti podizanju svesti o značaju ekološki poželjnog ponašanja, zaštiti životne sredine, ali i da će popraviti kvalitet vazduha NJegov kolega iz Kikinde Vladimir Rodić istakao je da će projekat biti okončan 3. maja:
-Više od 90 odsto projektnih aktivnosti „Zelenog Banata“ je završeno. Edukativna kampanja podrazumevala je osmomesečna predavanja. Održano je ukupno 128 predavanja u svih šesnaest osnovnih škola. Decu su edukovali stručnjaci kikinskog Zavoda za javno zdravlje. Pošumljavanje preostala četiri hektara u našoj opštini okončaće se naredne nedelje- saopštio je Rodić.
U ataru Ruskog Sela mladice sibirskog bresta i topole posejane su na 15 hektara. Istovetna površina pošumljena je u mokrinskom ataru. Velikoselski atar pošumljen je na deset, a nakovački na pet hektara.
Pomoćnica direktora Zavoda za javno zdravlje Nataša Đukić, konstatovala je da će novopošumljene površine poboljšati sveukupni kvalitet života i zauzela se za realizaciju sličnih ekoloških  projekata.

29.03.2012.

Kikindu je danas sa saradnicima  posetio predsednik republičkog Odbora ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije Nebojša Orlović kako bi se upoznao sa radom opštinske podružnice i predao specijalna kolica ratnom vojnom invalidu Marku Drči. NJihovi domaćini bili su predsednik opštine Ilija Vojinović i član OV zadužen zadužen za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok. Orloviću su preneli da lokalna samouprava puno pažnje poklanja osobama sa invaliditetom i pomaže rad njihovih ali i svih drugih udruženja. Na godišnjem niovu se iz opštinskog budžeta oko osam miliona dinara izdaja se za njihov rad i aktivnosti:

-Po želji pokojnog predsednika našeg udruženja Saše Mikulića, inače teškog vojnog invalida , specijalna motorna invalidska  kolica koja je svojevremeno svojim sredstvima kupio, predaćemo Marku Drči. Reč je o stopostotnom invalidu koji je u ratu izgubio jednog sina- rekao je Orlović.
Marko Drča nekada je sa porodicom živeo u Radašinovcima kod Biograda na moru.  Nakon „Oluje“ u zarobljeništvu je proveo 31 dan i preživeo stravična mučenja koja su ostavile trajne psihičke i fizičke posledice.

29.03.2012.

Predsednik opštine Ilija Vojinović i njegova pomoćnica Gordana Bulatović priredili su danas prijem za  sugrađane koji su nedavno položili Mensin test i postali članovi kikindske podružnice srpskog ogranka Međunarodnog udruženja nadprosečno inteligentnih ljudi.

Trinaest Kikinđana nedavno je položilo ispit koji uspešno može da reši samo dva odsto ukupne populacije. Kao mali znak pažnje,  funkcioneri lokalne samouprave uručili su im skromne poklone:

-Siguran sam da znate da lokalna samouprava podržava mlade i obrazovane ljude tako što ih stipendira dok studiraju. Opština Kikinda dodelila je ove godine 74 stipendije od po 5.000 dinara najboljim studentima, i  tako nastavila višegodišnju praksu pomaganja budućih akademskih građana sa željom da se, nakon završenog školovanja, vrate u rodni grad. Ovaj uspeh kandidovao vas je za dobijanje stipendija za prvu godinu studija. Želim vam puno uspeha u životu,  i da vaše intelektualne sposobnosti iskoristite na najbolji mogući način-  rekao je Vojinović.
Opština Kikinda obezbedila je tada bespaltno testiranje za desetoro najboljih srednjoškolaca, a Mensa omogućila da besplatno pokušaju da reše zadatke osobe koje su darovale krv u prethodna tri meseca.
Član Izvršnog odbora Mense  i koordinator kikindske podružnice Ervin Šalgo, podsetio je da u našeg gradu ona postoji od 2005. godine i ima više od 80 članova:
-Svake godine organizujemo testiranja koje, u proseku, položi desetak ljudi. Prvo testiranje Mense u našoj zemlji je održano 1989. godine. Interesantno je da među pet najboljih podružnica Mense na svetu spada i naša, jer tokom testiranja bude zabeležen visok procenat onih čiji je koeficijent inteligencije veći od 148 po Katelovoj skali- rekao je Šalgo.

.

29.03.2012.

Član Opštinskog veća zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić, odbacio je danas zlonamerne kritike pojedinih opozicionih stranaka i njihove tvrdnje da je projekat fabrike za preradu vode predizborni trik aktuelne vlasti. Neutemljene priče koje za cilj imaju manipulaciju javnosti kako ova vlast nekoj narednoj želi da ostavi dugove i kredite, najblaže rečeno je nekorektna- ocenio je Grbić i podvukao da su se upravo najžešći kritičari kapitalnog projekta kakva je fabrika za preradu vode, prezadužili opštinu:

-Istini ne odgovara ni njihova tvrdnja da se „od juče“ bavimo ovom temom. Taj proces traje skoro  dve godine. Da bi se ušlo u realuzaciju ovakvog projekta trebalo je imati viziju kako ga započeti i završiti. Odgovorno tvrdim da se nijedna prethodna vlast  nije na odgovoran način bavila idejom da se u Kikindi izgradi takvo postrojenje. Avgusta prošle godine obavili smo ozbiljne razgovore sa potencijalnim izvođačem radova iz Poljske koji je insistirao da bude većinski vlasnik fabrike i da mu se poveri tretman upravljanja otpadnim vodama. Na tako nešto nismo pristali jer smo odgovorna vlast. Ne želimo da donosimo odluku o javno-privatnom partnerstvu koje će biti štetno za naše sugrađane kao što je to slučaj sa kompanijom A.S.A. Upravo su naši prethodnici nama ostavili da vraćamo dugove na osnovu potpisanih ugovora iz 2005. godine, sa grejs periodom od tri godine. Ova vlast iza sebe nema nijednu aferu, a opštinu i građane nije zadužila ni  za jedan dinar ili evro- kategoričan je Grbić.
On se osvrnuo i na prekinutu sednicu lokalnog parlamenta na kojoj  su odbornici trebalo da se izjasne o zaduživanju opštine za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, vezanu za izgradnju fabrike vode:
-Da bi se upustili u ovaj ponavljam kapitalni projekat, trebalo je najpre da se obezbedi saglasnost Ministarstva finansija na emisiju obveznica od 614 milion dinara, koja će ,uzgred rečeno, važiti godinu dana. To je trebalo da bude prvi korak u realizaciji ovog projekta. Da su je odbornici podržali, usledio bi drugi- raspisivanje javnog poziva za projektovanje i izgradnju fabrike vode. Tek nakon otvaranja ponuda i potpisivanja ugovora sa potencijalnim izvođačem, stigli bi do municipalnih obveznica- kaže Grbić i ističe da svaka vlast, ova ili neka druga, može da odustane od javnog poziva i da projekat ostane nereralizovan.
Prema njegovim rečima, ideja je bila da finansiranje fabrike vode opštinskih hartijama od vrednosti ne traje duže od šest godina. Ukazao je i da je prethodna vlast uzela dva kredita od ukupno četiri miliona evra koji, zajedno sa kamatama, iznose oko 600 miliona dinara, koliko je i zaduživanje lokalne samouprave municipalnim obeznicama:
-Odgovorno tvrdim da svaka naredna vlast neće imati drugo rešenje nego da opštinskim hartijama od vrednosti realizuje ovako kapitalnu investiciju- zaključio je Grbić.

28.03.2012.

Predsednik opštine Ilija Vojinović i član OV zadužen zadužen za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok, upoznali su danas pomoćnika ministra za rad i socijalnu politiku Vladimira Pešića na koji način lokalna samouprava sarađuje i pomaže rad udruženja osoba sa invaliditetom.
Sastanku su prisustvovali  predsednik Saveta invalidskih organizacija opštine Kikinda  Ivan Zarić i Zoltan Moldvai, predsednik organizacije amputiraca Srbije čije se sedište nalazi u našem gradu. Tom prilikom je rečeno da je lokalna samouprava odlučila da deo prostorija nekadašnje Zemljoradničke zadruge „Kikinda“ ustupila organizaciji amputiraca Srbije koje će po potrebi, moći da koriste i druge invalidske organizacije:

-Naše ministarstvo podržava više od 500 organizacija koje se bave rešavanjem problema osoba sa invaliditetom. Došli smo da čujemo šta možemo da uradimo za osobe sa invaliditetom u Kikindi. Spremni smo da u saradnji sa opštinom učestvujemo u opremanju tih prostorija, i da osobe sa invaliditetiom lakše i kvalitetnije sprovode svoje programe- rekao je pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Vladimir Pešić.
Član OV zadužen zadužen za mesne zajednice i udruženja građana Imre Kabok, saopštio je da lokalna samouprava dosledno primenjuje Zakon o udruženjima građana tako što već tri godine raspisuje konkurse i deli sredstva:
-Invalidske organizacije svake godine dobijaju oko 30 odsto sredstava.  Imamo sluha za njihove potrebe, a tako će biti i ubuduće. Iz donacije NIS-a prošle godine smo opredelili sredstva za izradu pristupne rampe biblioteci „Jovan Popović“ i kupovinu specijalnog vozila sa pokretnom platformom  za prevoz osoba sa invaliditet. NJima će veoma brzo biti dostupna svečana sala opštine i druge kancelarije na spratu- naveo je Kabok.
Predsednik organizacije amputiraca Srbije Zoltan Moldvai, podsetio je da je lane u Kikindi osnovan Savet osoba sa invaliditetom koji okuplja 15 organizacija:
- Složno sarađujemo i nailazimo na veliko razumevanje lokalne samouprave. U nameri smo da osnujemo lokalnu fondaciju osoba sa invaliditetom. Nadamo se da će nam Ministarstvo za rad i socijalnu politiku pomoći da stupimo u kontakt i  sa drugim poput Ministarstva sporta- rekao je Moldvai.
Predsednik Saveta invalidskih organizacija opštine Kikinda  Ivan Zarić, izrazio je zadovoljstvo što lokalna samouprava podržava njihove aktivnosti i konstatovao da bi, u tom pogledu,  druge opštine u Srbiji mogle da se ugledaju na kikindsku.