Aktuelno

U Regionalnoj privrednoj komori Kikinda održana je radionica za predstavljanje ovdašnjih proizvoda, u okviru projekta “Edukacija organizatora manifestacija i seoskog stanovništva“. Ovaj projekat pokrenula je Turistička organizacija Vojvodine, a posao realizacije poveren je konsultantskoj firmi „Futurizam“.

- ciljevi projekta su, između ostalih, unapređenje znanja organizatora manifestacija i seoskog stanovništva o seoskom i manifestacionom turizmu, ali i tehnologiji proizvodnje prehrambenih proizvoda, vezanih za kolače, peciva i testa, marketingu i brendiranju proizvoda koji se distribuiraju putem manifestacije „Dani ludaje i Štrudlijada“, rekao je Dragoslav Ugarčina iz Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam opštine Kikinda.

Na teritoriji kikindske opštine tokom godine organizuje se 41 manifestacija. Ovakve radionice prava su prilika da se dobiju informacije o organizaciji, marketingu, pa i proizvodnji hrane, što je, složićete se, pravi vojvođanski brend.

Od prvog januara sledeće godine sve toplane u Srbiji imaju obavezu da svojim korisnicima iskazuju koliko su potrošili energije, odnosno da obračun bude prema kilovat-satima, a ne po kvadratnom metru, kao što je to slučaj danas. Tim povodom je održana prezentacija firme ''Brunata'', čiji su predstavnici Kikinđanima pokazali kalorimetre i ostalu opremu neophodnu za savremeniji način potrošnje utrošene toplotne energije.

Javno preduzeće ''Toplana'' Kikinda ispoštovaće ovu obavezu prvenstveno uz pomoć Ministarstva energetike, koje je doniralo 195 kalorimetara, koji će biti ugrađeni uglavnom u podstanicama u Kikindi, rekao je direktor ''Toplane'', Miroslav Čičulić.

Prema dosadašnjem iskustvu, ušteda po zgradi, u kojoj su ugrađeni kalorimetri, iznosi više od 30 odsto toplotne energije. Cena uređaja, u zavisnosti od tipa ventila i opreme, u proseku iznosi 50 evra po radijatoru.

U Narodnoj biblioteci ''Jovan Popović'' u Kikindi proteklog vikenda održano je poetsko veče pod nazivom ''Priče o pesmama (bez pevanja i plakanja)'', glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Nebojše Milovanovića. Veče je koncipirano u formi dramske ispovesti 15 pesama velikih srpskih pesnika i upotpunjeno duhovitim pričama.

Ono što je bilo veoma zanimljivo u sat vremena, koliko je trajao program, jesu zanimljiva objašnjenja kako je svaka od pesama došla u Milovanovićev život.

Nebojša Milovanović član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1999. godine. Ostvario je zanimljive uloge u serijama i filmovima: Ono kao ljubav, Pozorište u kući, Vojna akademija, Belo odelo, Lajanje na zvezde i Bure baruta.

U Narodnom pozorištu u Kikindi, u petak, 20. juna, održan je završni koncert Baletske škole, koja ove godine obeležava 20 godina postojanja u Kikindi. Ingrida Vojvodić, nastavnica baleta, istakla je da je tokom 20 godina postojanja uloženo mnogo truda kako bi se balet promovisao na najbolji način i kako bi se što više Kikinđana prijavilo u školu.

- praksa je pokazala da kikindska deca vole balet, da balet ima svoju publiku u Kikindi, što nam je samo veći motiv da naporno radimo i narednih 20 godina – rekla je Vojvodićeva.

Inače, na završnom koncertu, u punoj sali Narodnog pozorišta u Kikindi, prisutni su imali prilike da vide kako izgleda čas baleta, gimnastike, ali i mnoge druge plesove poput tanga i riverdensa.

U Svečanoj sali „Kurije“ predstavljen je novi broj časopisa Istorijskog arhiva „Attendite“. Deseto izdanje je tematsko, imajući u vidu 100 godina od početka Prvog svetskog rata, podsetio je direktor Arhiva, Milan Srdić.

Pored uopštenog teksta o „Velikom ratu“, između ostalog, objavljena su i imena dobrovoljaca iz Kikinde i okoline u Prvoj i Drugoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji u Odesi, Korpusu Srba, Hrvata i Slovenaca u Rusiji i Jugoslovenskoj diviziji na Solunskom frontu 1916-1918. godine, istakao je Zoran Veljanović, istoričar.

Posebna pažnja posvećena je formiranju Prve srpske dobrovoljačke divizije u Odesi, a naveden je i spisak vojnika umrlih u Velikoj Kikindi od 1914. do 1918. godine. U najnovijem izdanju naveden je i zapis o stradanju Srba u delti Dunava, u Baraganu u Rumuniji, 50-ih godina prošlog veka, autora LJubomira Stepanova i Stevana Bugarskog, rekao je Dragoje Rajo Kujović, istoričar.

Prvi broj glasnika kikindskog arhiva objavljen je 2004. godine, s namerom da se javnost upozna sa istorijskom i kulturnom prošlošću Kikinde, ali i šire.