Aktuelno

Mladi naučnik iz Kikinde, Nikola Tepavac, dobitnik Godišnje nagrade opštine Kikinda, kao i mnogobrojnih priznanja iz oblasti nauke, ovog leta odlazi na studije Tehničkog fakulteta u Tenesiju.

- Oduvek sam želeo da iskusim akademske studije "na američki način" i početkom prve godine na FTN-u sam potražio kako to mogu učiniti i našao sam konkurs UGRAD Srbija - program razmene studenata. Popunio sam formular u konkursu i poslao sve neophodne dodatne podatke ''World Learning'' Centru u Beogradu. Nakon što su izvršili prvobitnu selekciju, od nas 250 je izabrano nas 50 da dodđe u Beograd na intervju sa tročlanom komisijom na engleskom jeziku. Nakon mesec dana od tog intervjua, dobio sam poziv od njih kojim su mi saopštili da sam postao finalista programa razmene. Ukupno nas 18, nisam siguran da li je to konačan broj, dobilo je mogućnost da studira jednu godinu u SAD na fakultetu koji, donekle, odgovara planu i programu naših matičnih fakulteta u Srbiji - rekao je Tepavac, dodajući da će sa ponosom predstavljati Srbiju i Kikindu u Sjedinjenim Američkim Državama.
 

U Kikindi će narednih nekoliko dana boraviti dr Nataša Milićević, nacionalni koordinator projekta za razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji. Cilj ovog projekta je da palijativno lečenje zaživi i u našoj zemlji. Milićevićeva je razgovarala sa predstavnicima lokalne samouprave, Opšte bolnice u Kikindi, kao i predstavnicima javnih ustanova, kako bi uvidela na koji način može da se poboljša pomenuti vid lečenja. Ona je izrazila zadovoljstvo što se u Kikindi u januaru ove godine otvorila Jedinica za palijativno zbrinjavanje, koje za sada veoma dobro funkcioniše.

- Palijativno zbrinjavanje je briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti. Naš cilj nije briga o toj bolesti, već briga o pacijentu – rekla je dr Milićević.

Osnovni tim palijativnog zbrinjavanja predstavlja pacijent, doktor, sestra i porodica, ali je pored toga dodatna pomoć svakako neophodna, rekao je dr Siniša Jolić, načelnik Jedinice za palijativno zbrinjavanje u Kikindi.

Ukoliko im je potrebna pomoć, pacijenti koji se obrate kikindskoj Jedinici za palijativno zbrinjavanje mogu da borave do 15 dana. Za to vreme njihov problem može da bude rešen, potom se šalju svojim kućama ili gerontološkom centru.

U Kikindi će se na jesen, u zgradi nekadašnjeg Antituberkoloznog dispanzera, otvoriti Centar za mentalno zdravlje. Projekat je podržala Evropska unija, a realizovaće se u saradnji opštine Kikinda i Specijalne bolnice ''Sveti Vračevi'' iz Novog Kneževca. Vrednost projekta je 166.000 evra, istakao je dr Nebojša Baba, psihijatar i psihoterapeut.

- Veliki broj meštana kikindske opštine obraćao nam se u novokneževačkoj bolnici za pomoć, što iziskuje veliki napor za njih, pa je upravo to razlog otvaranja Centra za mentalnu pomoć u Kikindi. Pored toga, Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je ovakve centre kao veoma važnu instituciju u sistemu mentalnog zdravlja – rekao je dr Baba.

Predsednik saveta za zdravstvo, dr Milovan Blažić, potvrdio je da je lokalna samouprava nosilac projekta. Od ukupnog iznosa 85 posto je obezbeđeno iz donacija, dok ostatak pokriva opština Kikinda.

- Mi kroz ovaj projekat želimo da ljude sa mentalnim poteškoćama ponovo vratimo u svakodnevni život bez problema. Da budu sastavni deo našeg društva, kao što i zaslužuju – rekao je dr Blažić.

Deo stručnog tima biće angažovan iz Kikinde kako bi pomogao pri izboru radnika u ovom centru. Projekat će trajati 18 meseci, a cilj je da nakon toga Centar za mentalno zdravlje nastavi da funkcioniše, istakla je Cecilija Šajver, koordinator projekta.

U novoosnovanom Centru za mentalno zdravlje zaposliće se dva radna terapeuta i tri medicinske setre. Stručni kadar biće uglavnom iz kikindske Bolnice. Ovakav centar biće otvoren i u Vršcu.

U organizaciji Kulturnog centra Kikinda otvorena je izložba fotografija fotoreportera Vojvodine pod nazivom ''Čuvari uspomena i svedoci istorije''. Ovo je rezultat monografije koju je izdala Fotoasocijacija Vojvodine, a čiji je autor Darko Dozet, dugogodišnji fotoreporter ''Novosti'', ''Tanjuga'' i ''Večernjih novosti''.

- Na ovoj izložbi, kao i u monografiji, mogu da se vide fotografije više od 60 autora koji su rođeni u Vojvodini ili su jedno vreme živeli u pokrajini. Većina njih ima vodeću ulogu u najuglednijim srpskim medijima – rekao je Dozet.

Fotografiju treba negovati i usavršavati, a fotoreporterima, kao i celokupnoj produkcionoj ekipi treba posvećivati veću pažnju u medijima, smatra Stanislava Hrnjak, u OV zadužena za obrazovanje, kulturu i informisanje.

- Imajući u vidu da su na izložbi prikazane fotografije nastale pre više od pola veka, ovo je pravi dokaz kako one svedoče o istoriji i kulturnoj baštini našeg naroda na ovim prostorima. Fotoreporteri Vojvodine su se potrudili da izložba bude na visokom nivou i da sama po sebi nosi pozitivnu emociju, a svaka fotografija priču za sebe – istakla je Hrnjakova.

Vreme novih tehnologija, vreme u kojem svi fotografišu, stvorilo je lažnu sliku u društvu da fotografijom, a naročito fotoreporterskim pozivom, može svako da se bavi, kaže Borivoj Mirosavljević, dobitnik više od dve stotine nagrada i priznanja. Inače, izložbu u Kulturnom centru Kikinda čini preko 80 izabranih fotografija fotoreportera koji su svojim radom zaslužili mesto među 60 najboljih. Izložba je postaljena do 30. juna.

Opštinsko veće je početkom juna donelo odluku o formiranju novog Štaba za mere odbrane od požara za vreme žetve. Za predsednika je izabran Milivoj Linjački, koji je istakao da je glavni zadatak Štaba sprečavanje požara na teritoriji kikindske opštine u narednih mesec dana, koliko će trajati žetva.

- odlučili smo da malo promenimo način funkcionisanja štaba. Svaka mesna zajednica oformiće još jedan svoj mini štab gde će se pored predsednika mesne zajednice i tehničkog sekretara, nalaziti i predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva, kao i nekoliko poljoprivrednih proizvođača – rekao je Linjački.

Predstavnici Vatrogasnog saveza u narednom periodu pregledaće svu poljoprivrednu mehanizaciju kako bi se proverila ispravnost aparata za gašenje požara. Obaveza lokalne samouprave je da organizuje štabove za zaštitu od požara, službe za osmatranje o obaveštavanje, kao i da prati tok žetve na svom području, podsetio je Dragan Berić, iz Odeljenja za vanredne situacije.

- svaka poljoprivredna mehanizacija koja učestvuje u žetvi mora da bude ispravna, kombajni i traktori moraju da budu snabdeveni hvatačima varnica i aparatima za gašenje požara tip s – 6 ili s – 9 – rekao je Berić.

Zakonom o zaštiti od požara najstrože je zabranjeno tokom čitave godine spaljivanje biljnih ostataka, kao i paljenje vatre na otvorenom prostoru. Žetva pšenice počeće krajem juna i trajaće mesec dana. Na području naše opštine jesenas je zasejano oko 12.000 hektara.