Aktuelno

Dirnuti tužnom sudbinom mlade violinistkinje Stefanije Udicki koja je rano ostala bez oca, i požrtvovanošću njene majke Senke, nadležni u kompaniji A.S.A. Kikinda odlučili su da podrže briljantnu učenicu Škole za muzičke talente u Ćupriji.Stefaniju će od naredne godine ova firma stipendirati. Zahvaljujući njihovoj finansijskoj podršci od 30 hiljada dinara, naša mlada sugrađanka otputovala je u Češku na veliko međunarodno takmičenje. Kompanija A.S.A. odlučila je da samohranoj majci značajno umanji račun za komunalne usluge:

-Kompanija A.S.A. u saradnji sa opštinom Kikinda već duži period pomaže mladim i talentovanim sugrađanima, ali i ugroženim porodicama - naveo je Ilija Rajić, zamenik direktora A.S.A. Kikinda d.o.o.

Krajem maja Stefaniju očekuje nastup na još jednom velikom međunarodnom takmičenju u Italiji:

-Novac za ovo takmičenje obezbedila je opština Kikinda koja Stefaniji pomaže već četiri godine.Puno sam zahvalna njima, ali i još jednoj velikoj kikindskoj firmi koja je uplatila novac za kupovinu nove violine - rekla je Senka Udicki.

Na spomenik internircima koje su nemački fašisti 6. maja 1942. godine nasilno odveli na sever Evrope , u logore smrti u Norveškoj, venac je položila delegacije opštine Kikinda koju su predvodili članovi OV Stanislava Hrnjak i Nemanja Đukić. Senima 46 Kikinđana poklonili su se članovi OO SUBNOR-a, i Srpsko-norveškog društva. Na spomenik koji je podignut 1975. godine, i delo je vajara Slobodana Kojića, i oni su položili vence:

-U fašističkim logorima naši zatočeni internirci bili su izloženi neviđenom psihičkom i fizičkom teroru, gladi, artičkoj klimi... Norveški narod im je pritekao u pomoć, čineći mnogo da im olakša život u logoru, i da osete da nisu sami i izgubljeni. Prijateljstvo dva naroda stvarano u teškim uslovima, u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, traje do danas - rekla je Milica Dejanac, članica predsedništva Srpsko-norveškog društva.

Ona je dodala da će borba protiv fašizma i velike žrtve koje je naš narod dao u toj borbi, svetleti večno za slobodu, i da su ovim spomen obeležjem, Kikinđani pokazali divljenje i dužno poštovanje prema nevinim stradalnicima u logorima u Norveškoj.

Tokom prvomajskih praznika ponovo je privremeno bio otvoren nekadašnji malogranični drumski prelaz Nakovo-Lunga. Od 1. do 4. maja državnu među je prešlo 1.145 putnika što je, kako kaže, Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam, u granicama proseka dosadašnjih otvaranja koja za povod nisu imala neku manifestaciju:

-Najveći broj prelazaka registrovan je 3.maja - 409, a najmanje dan kasnije-169, čemu je doprinelo hladno i kišovito vreme. Takođe, treba uzeti u obzir da je kao i tokom prethodnog otvaranja , za vreme Uskrsa, radio i prelaz Vrbica-Valkanj. To znači da je putnicima s područja Semikluša i Arada taj prelaz bio bliži nego ovaj kod Nakova- naveo je Tanackov.

Za razliku od prethodnog otvaranja, sada je procentualno nešto veći broj srpskih državljana išao u Rumuniju, mada je i i dalje ukupno veći broj putnika iz susedne zemlje u poređenju sa našim:

-I ovoga puta je dosta rumunskim držaljana kupovalo u našim supermarketima, ali u manjim količina nego ranije, jer pogranični rumunski carinski organi striktno sprovode pravila u vezi sa unošenjem hrane i akcizne robe u njihovu državu- pojasnio je Tanackov.

Prelaz Nakovo-Lunga ponovo će biti otvoren tokom „Vidovdanskih svečanosti“ koje se u Nakovu održavaju od 27. do 29. juna.

U Centru za stručno usavršavanje danas je održan akreditovani seminar „Azbuka saradnje škole i porodice“, koji je okupio prosvetne radnike iz Rumunije i naše zemlje. Radi se o još jednoj aktivnosti projekta „Banat na evropskom putu“ , koji se realizuje u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunije i Srbije. Učetvovalo je trideset nastavnike iz timiškog okruga i isti broj njihovih kolega iz Srbije:

-Cilj seminara jeste da nastavnici razmene iskustva, i na taj način unaprede rad u školama- navela je Lidija Terek, saradnica na projektu „Banat na evropskom putu“.

Ovaj projekat po mišljenju Dejana Karanovića,v.d. direktora Centra za stručno usavršavanje, pokazuje da je naše obrazovanje na evropskom putu:

-Projekat se zasniva na prekograničnoj saradnji između našeg i rumunskog Centra za stručno usavršavanje. Traje do novembra, a uključeni su đaci i njihovi nastavnici -kaže Karanović.

Generalni direktor "Železnica Srbije", Dragoljub Simonović, izložio je danas čelnicima opštine Kikinda razvojne planove tog javnog preduzeća na području naše opštine i regiona. Razmatrana je mogućnost javno-privatnog partnerstva u koji bi se uključilo i to preduzeće. Ideja je da u našem gradu bude izgrađen robno-transportni centar:

-Privatni investitor je izrazio želju i tražio podršku lokalne samouprave. Podršku je i dobio - naveo je, pored ostalog, Pavle Markov, predsednik opštine.
Direktor "Železnica Srbije" najavio je revitalizaciju pruga Kikinda – Beograd i Kikinda – Subotica, kao i pripreme za uključivanje u saobraćaj novih ruskih dizel-motornih vozova , koji će stići već krajem godine:

- Naša je želja i plan da se upravo tim novim vozovima osveži pravac Beograd – Kikinda i Kikinda – Subotica- precizirao je Simonović.

Dogovoreno je dalje funkcionisanju železničkog saobraćaja između Kikinde i rumunskog grada Žombolja.