Aktuelno

Izložbu "Kraljevstvo cigle i srepa- Istorija porodice Bon" od danas u Kulturnom centru u Žombolju, mogu da vide meštani tog pograničnog mesta. Time je počela da se ostvaruje zamisao autora izložbe, kustosa istoričara Vladislava Vujina, da o neprikosnovenom lideru u opekarskoj branši, u ovom delu Evrope do polovine 20. veka, nešto više saznaju stanovnici gradova u kojima je porodica Bon imala proizvodne pogone. Otvarajući izložbu, zamenik predsednika opštine Žombolj, Danileg Gorgan ,zahvalio je kikindskom Narodnom muzeju što je za prvo gostovanje u inostranstvu odabrao baš ovo mesto:

-Bonova ciglana u Žombolju je bila najveća i najmodernija u vremenu između dva rata. Međutim, ciglana je doživela najtežu sudbinu i više ne postoji - rekao je kustos istoričar Vladislav Vujin.

Direktorka Narodnog muzeja , Lidija Milašinović, potrdila je da će ova izložba gostovati u Mađarskoj i Hrvatskoj, a Svetislav Vukmirica,zamenik predsednika opštine Kikinda, pozvao i druge ustanove i udruženja građana da intenziviraju kulturnu, sportsku i svaku drugu saradnju sa rumunskim partnerima.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine opštine Kikinda podržao je kampanju STOP trovanju ptica grabljivica. Kampanju sprovodi Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Veliki broj ptica ugine svake godine kao posledica trovanja. Razlog je ljudski nemar, nepažnja, neznanje, zloupotreba i karbofuran. Iako je trovanje mamcima odavno zabranjeno, u poslednje vreme, na nesreću, postalo je uobičajena metoda kontrole „nepoželjnih“ životinja. Najčešće se u ove svrhe upotrebljava preparat Furadan, široko dostupan insekticid koji sadrži karbofuran. Nekoliko kapi ovog otvrova može da ubije svako živo biće. Ovaj otrov se zloupotrebljava da bi se ubile lisice, šakali ili drugi mesojedi. Ptice grabljivice su najčešće usputne žrtve.

Poslednjih godina, u Vojvodini je pronađeno čak 18 otrovani belorepana. Apelujemo na poljoprivrednike da prestanu da koriste Furadan ili da ga koriste propisno i krajnje obazrivo.

Na periferiji grada, kraj puta za Rusko Selo, uskoro će biti sanirana divlja deponija koja već neko vreme ruži sliku Kikinde. Iako u našem gradu postoji regionalna deponija, nekim nesavesnim sugrađanima je očigledno bilo lakše da otpad bacaju na ovom mestu. Opštinsko veće je, na osnovu informacije komunalne inspekcije, naložilo JP „Direkcija za izgradnju grada“ da ova divlja deponija bude sanirana. Radove vredne oko 885 hiljada dinara, izvode ljudstvo i mehanizacija kikindske firme „Žaki komerc“:

-Nakon što taj prostor bude uređen, a podrazumeva čišćenje i profilisanje obodnih rovova i postavljanje vetrozaštitnog pojasa, kao fizičke prepreke za sprečavanje eventualnog budućeg nedozvoljenog odlaganja, komunalana inspekcija će u saradnji sa poljočuvarskom službom, pojačati kontrolu na toj lokaciji -kaže Jadranka Češljević, sekretarka Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Do 4. aprila je otvoren konkurs „Zajednici zajedno“, u okviru kojeg kompanija NIS daje potporu projektima koji doprinose razvoju lokalnih zajednica. NIS je 13. marta potpisao sporazume sa predstavnicima jedanaest gradova i opština, među kojima je i Kikinda, sa ciljem podrške inicijativi građana za poboljšanje uslova života u lokalnim zajednicama u kojima posluje:

-Pokrenuli smo projekat „Saradnja radi razvoja“, i raspisali javni konkurs pod sloganom „Zajednici zajedno“. Na ovaj konkurs mogu da učestvuju neprofitne ustanove i samostalno konkurišu sa projektima iz oblasti sporta, kulture, nauke, zaštite životne sredine i pomoći socijalno ugroženim kategorijama. O izboru projekta će odlučivati komisija, koju će činiti predstavnici regionalnih vlasti, NIS-a, kao i lokalne ugledne ličnosti- saopšteno je iz NIS-a.

Razvoj lokalne zajednice NIS podržava već šest godina. Do sada je kroz javni konkurs realizovano više od 250 projekata koji su pomogli i unapredili rad kulturnih, obrazovnih i sportskih institucija. Javni konkurs „Zajednici zajedno“ otvoren je od 14. marta do 4. aprila, a rezultati će biti objavljeni do 30. maja.

Saobraćajna policija je tokom prethodnih pet dana obavila pojačanu kotrolu koja je bila fokusirana na brzinu kretanja vozila u Kikindi. U tom periodu je registrovan čak 151 prekršaj, a snimanje je radarom obavljano iz civilnih vozila:

- Vozači nisu zaustavljani nego su naknadno pozivani kod nas kako bi dali izjavu. Jedan vozač je ulicom vozio brzinom od čak 103 kilometra na čas. Vrlo je dobro poznato da je brzina u naseljenom mestu ograničena na 50 kilometara na čas. Podneli smo i dvadeset prekršajnih prijava za prekoračenje brzine i vožnju između 70 i 100 kilometara na čas. Kontrola je obavljena u petnaest kikindskih ulica. Suština ove akcije jeste prevencija i smanjivanje broja prekršaja i saobraćajnih nesreća -saopštio je Branko Petrov, načelnik saobraćajne policije PU Kikinda.

Petrov je pozvao vozače da poštuju ograničenje brzine u naseljenom mestu, jer će se kontrola saobraćaja bez zaustavljanja i dalje obavljati u ulicama koje su na fotografiji označene crvenom bojom.