Aktuelno

 U okviru projekta "Zaštita kulturnog nasleđa " koji opština Kikinda realizuje sa Zapadnim univerzitetom iz Temišvara, danas je u Narodnom muzeju otvorena izložba fotografija nastalih tokom terenskog istraživanja u sedam mesta srpskog i rumunskog Banata. Projekat vredan nešto više od 300 hiljada evra, započet je ove, a trajaće do aprila naredne godine. Smisao projekta jeste da kulturno nasleđe ovog podneblja postane atraktivan turistički proizvod i nađe se na turističkoj mapi Banata:

-Vrlo je važno što je naš partner Zapadni univerzitet iz Temišvara, i što je Kikinda postala svojevrsna kapije aktuelne i buduće saradnje sa parnerima iz Rumunije- saopštio je Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam.

Projekt menadžerka prof. dr Otilija Hedešan,istakla je da je ovo dosad najveće i najsveobuhvatnije istraživanje u Banatu, koje za cilj ima intenzivniji turistički razvoj ove regije.

 Da bi ovdašnjim farmerima pomogli da unaprede postojeća terotetska znanja, ali i otklone eventualne dileme u vezi sa primenom i poštovanjem zakonske regulative, Javna agencija za poljoprivredu i malu privredu je, u saradnji s udruženjem "Banatska lenija", upriličila stručno predavanje. O unapređenju dobre mlekarske prakse individualnih proizvođača mleka u severnom Banatu, govorili su stručnjaci agro konsultantske kuće "Taurus":
- Govorili smo o ključnim stvarima koja se tiču unapređenja kvaliteta proizvedenog sirovog mleka na farmama. Suština je da stočar poseduje kvalitetan proizvod koji može da ponudi bilo kojoj mlekari- naveo je Janjatović.
Nikola Filipović, predsednik UO "Banatske lenije", ukazao je da problema u stočarskoj proizvodnji ima i previše, ali da je od ključnog značaja prilagođavanje farmera važećim zakonskim regulativama.

 Manifestacija " Novembar-mesec sova u Kikindi“, i ovoga puta bila je dovoljno inspirativna učenicima koji su ove simpatične i korisne ptice otelotvorili u glini, papiru, plastici i drugim materijalima. NJihovi maštoviti radovi i znanje o najvećem zimovalištu sova utina na planeti, prijatno su iznenadili i Milana Ružića, predsednika Centra za zaštitu sova Srbije. Zahvaljujući njegovom angažovanju, Kikindu sve češće pohode ornitolozi i ljubitelji prirode iz celog sveta. Sove su, nema dileme, zaštitni znak Kikinde:

-Sove su u prilično dobro stanju i jako lepo uhranjene. Najbolji su saveznici našim poljoprivrednicima. Danas smo izbrojali 442 jedinke. Da bi sove ostale u Kikindi, bitno je da ljudi shvate koliko su one osetljive. Svako nerazumno ponašanje može biti jako štetno- kaže Ružić.

 Krug hladnjače za animalni otpad Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu, oplemenjen je sa 420 mladica sibirskog bresta. Velika ekološka akcija proistekla je iz opštinskog konkursa za zaštitu životne sredine. Udruženju poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija" je na tom konkursu, odobren iznos od oko 270 hiljada dinara. Sredstva su opredeljena za nabavku sadnog materijala i realizaciju ovog lepog ekološkog projekta. Mladice sibirskog bresta posadili su učenici OŠ "Sveti Sava" i Srednje stručne škole "Miloš Crnjanski":

-Mislim da ćemo na ovaj način doprineti povećanju pošumljenosti naše opštine-ocenio je Nikola Filipović, predsednik UO udruženja "Banatska lenija".

Miodrag Bulajić, resorni član OV, akcentovao je značaj edukativnog i obrazovnog pristupa ovoj problematici, i dodao da je veoma važno što su deca glavni promoteri ekoloških akcija.

 Predstavnice Centra za aktivno društvo prezentovale su danas rezultate šestomesečnog istraživanja o položaju mladih u opštini Kikinda. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno oko 500 srednjoškolaca, a realizovano je u saradnji sa Kancelarijom za mlade:

-Istraživanje je jedno od aktivnosti u kreiranju novog Lokalnog akcionog plana za mlade u opštini Kikinda, za period do 2020. godine-rekla je Biljana Stojanović, koordinatorka Kancelarije za mlade.

Mladi ispitanici su kao velik problem naveli dostupnost i konzumiranje psihoaktivnih supstanci. Nije to, međutim, jedini poražavajući podatak ovog istraživanja:

-Podatak koji je alarmantan jeste da 28 odsto mladih, od 15 do 19 godina, imaju misli o samoubistvu. To je nešto na čemu se mora raditi-navela je Ivana Simić, zastupnica Centra za aktivno društvo.