Aktuelno

 Ovog meseca doneta odluka JP "Srbijagas" prema kojoj je od 1. januara cena plina retroaktivno povećana 15,8 odsto, za posledicu će imati korekciju cenovnika usluga lokalnih distributera toplotne energije. U JP "Toplana" smatraju da je poskupljenje daljinskog grejanja neminovno, ali da će konačnu odluku doneti Opštinsko veće. Miroslav Čičulić,v.d. direktora "Toplane", podseća da je nedavno cena grejanja po kvadratnom metru uvećana 1,95 odsto:

-Sada bi trebalo da iznosi oko 8,6 odsto, što znači da će ukupno povećanje po kvadratnom metru iznositi oko 10,6 procenata. Nova cena prema utrošenom kilovat satu nedavno je uvećana 3,6 procenata, a sada će biti povećana oko 12 odsto- naveo je Čičulić.

Poslovanje "Toplane" i dalje opterećuju dugovanja od kupaca, koja zaključno sa 18. februarom, iznose oko 121,9 miliona dinara. Ova firma dobavljačima duguje oko 279,6 miliona dinara. Od te sume 274,9 miliona je dug prema "Srbijagasu".

Od ponuđenih 5.300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Kikinda, u drugom krugu licitacija, u zakup je izdato 1.200 hektara. Javna nadmetanja održana su 13. i 14. februara. Predmet licitacija bilo je obradivo zemljište, ali i livade, pašnjaci, trstici i močvare u svim katastartskim opštinama izuzev Ruskog Sela. Shodno važećem zakonu, cene u drugom krugu bile su umanjene 30 odsto u odnosu na prethodno javno nadmetanje:

-U odnosu na protekle godine, interesovanje je bilo bolje. Najveći broj parcela poljoprivredni proizvođači su zakupili po početnoj ceni. Izuzetak su bile tri licitacione jedinice.Sve parcele izdate su na vremenski period od godinu dana- saopštio je LJuban Sredić, predsednik Komisije za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

Najmanje interesovanje bilo je za državno zemljište u Sajanu i Iđošu, dok se niko nije prijavio za licitacije u katastarskim opštinama Nakovo i Novi Kozarci. Deo sredstava od zakupa namenjen lokalnoj samoupravi, namenski se troši za uređenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, ispitivanje plodnosti zemljišta, uređenje atarskih puteva...

 Raskošan izgled ulice Generala Drapšina koju je nedavno ugledni internet sajt Arhitektura i dizajn svrstao na 22. mesto 50 najlepših na svetu, neće biti narušen uprkos stavu nadležnih da će pojedina obolela i trula stabla morati da se izvade. Nedavnim zdravstvenih pregledom koji su sproveli stručnjaci novosadskog Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine je utvrđeno da će u toj i susednoj ulici Braće Tatić, 70 stabala morati da se zamene mladicama iste vrste. Povoljna je okolnost što će najmanje intervencija biti u delu drvoreda koji je stekao svetsku slavu. Za sanaciju drvoreda u ulicama Generala Drapšina i Braće Tatić, lokalna samouprava opredelila je pet miliona dinara:

-Ponosni smo na činjenicu da je ova ulica proglašena za jednu od najlepših na svetu. Kao i naši sugrađani, želimo da što manje izmena pretrpi u narednom periodu- naglasio je Miodrag Bulajić, član OV za zaštitu životne sredine.

 U čast Svetog Trifuna, u Iđošu održani 15. „Dani vina“
Svi vinski putevi danas su vodili u Iđoš. Na dan Svetog Trifuna, esnafske slave vinara i vinogradara, uručena su priznanja najboljim proizvođačima raskog pića na 15. "Danima vina". Manifestaciju pokrajinskog karaktera, koju je organizovalo udruženje vinara i vnogradara "Šasla", podržala je lokalna samouprava:
-I ove godine podržali smo ovu lepu manifestaciju. Iđošanima treba čestitati što su zadržali tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje vina- saopštila Aleksandra Majkić, predsednica SO Kikinda.
U konkurenciji 140 uzoraka iz svih krajeva Vojvodine, titula apsolutnog šampiona pripala je Kikinđaninu Isidoru Bajkinu:
-Isključivo se bavim proizvodnjom vina od raznog voća, a pobedničko sam proizveo od višanja. Malo ko u današnje vreme proizvodi vino od voća, jer je postupak zahtevan i iziskuje puno truda i znanja- naveo je Bajkin.

Sekretari sekretarijata za Zaštitu životne sredine i Lokalni ekonomski razvoj i turizam Miroslava Krnić i Saša Tanackov, organizovali su sastanak sa vlasnicima restorana, štamparija, radionica za izradu suvenira i vlasnicima smeštajnih kapaciteta. Učešće u diskusiji o boljoj turističkoj promociji Kikinde i intenzivnijoj afirmaciji prepoznatljivih brendova poput sova, mamuta, suvače i ludaje, uzeli su i predstavnici Udruženja preduzetnika, turistički radnici, Narodni muzej... Predočena je ideja da restorani u svojoj gastronomskoj ponudi imaju "Mamutsku šniclu", "Mamutsku pljeskavicu ili ćevape", a poslastičarnice "Sova voćni kup":

-Dobro bi bilo da manji proizvođači konditorskih proizvoda prave medenjake ili čajno pecivo u obliku sove, mamuta ili ludaje... Spremni smo da u strogom centru obezbedimo lokala, u kome će biti omogućena prodaja različitih suvenira i rukotvorina po sistemu komisione prodaje. Na taj način će naš grad konačno imati vidljivu i svima dostupnu prodavnicu suvenira – ukazao je Tanackov.

Oba sekretarijata su spremna da koordiniraju sa svim relevantnim činiocima u gradu na stvaranju jedinstvene turističke ponude u vidu jednodnevnih ekskurzija za učenike osnovnih škola i da takvu ponudu plasiraju, pre svega, na turističkom tržištu Vojvodine, grada Beograda, Šumadije i Mačve. To će učiniti već za predstojeću školsku godinu.

U razgovoru sa prisutnima usvojena je ideja o potrebi stvaranja Turističkog info centra u gradu, ali i obuci mladih sugrađana za poslove lokalnih turističkih vodiča.

Predlaženo je i da jedno od prepoznatljivosti našeg grada postane narandžasta boja, boja ludaje, i da sportski klubovi, koji u svom nazivu imaju ime Kikinde, imaju obaveznu garnituru dresova narandžaste boje.