Aktuelno

 
Gostujuća izložba "Carski darovi" Muzeja istorije Jugoslavije, Kikinđanima će omogućiti da vide 66 poklona koje su Josipu Brozu Titu darovali članovi kraljevskih i carskih porodica iz 17 zemalja Evrope, Azije i Afrike:

-Kao poseban i najstariji predmet, izdvajam korintski šlem. On datira s kraja VII i početka VI veka pre naše ere. To je i prvi poklon koji je Tito dobio od jednog kralja. Šlem je poklon kralja Grčke Pavla I - kaže muzejski savetnik Veselinka Kastratović-Ristić.

Fascinantno zvuči podatak da je Tito dobio čak oko 200.000 najrazličitijih darova. Najekskluzivniji čine postavku "Carski darovi", koju sugrađani u Narodnom muzeju mogu da vide do 11. aprila.

 Pregovori sa kompanijom A.S.A i firmom "Metroparking sever" nisu bili laki, ali su skoro sva sporna pitanja, koja su godinama opterećivala odnose s lokalnom samoupravom, rešena u korist opštine Kikinda i njenih građana. U ekonomskom pogledu, benefit za kikindsku opštinu iznosiće više desetina miliona dinara- poručio je Pavle Markov, predsednik opštine Kikinda. Govoreći o važnim temama, Markov je naglasio da su tokom pregovora sa kompanijom A.S.A i firmom "Metroparking sever", u obzir uzete primedbe i sugestije građana opštine Kikinda:

- Mislim da se postiglo više od maksimuma. Kada sve saberemo, uspeli smo da za opštinu uštedimo više od 50 miliona dinara. To nije mali novac- konstatovao je Markov.

O detaljima angažovanja naših radnika u Rumuniji, i potezima koje srpska i rumunska strana prethodno moraju da preduzmu u pogledu postizanje Međudržavnog sporazuma iz oblasti međusobnog regulisanja prava koja proističu iz radnog odnosa, razgovarali su zvaničnici opštine Kikinda, predstavnici državnih institucija i menadžeri firmi „Zoppas Industries Romania“ i „Delphi Romania“ iz Semiluša.Zaključeno je da će opština Kikinda na srpskoj, a ove kompanije na rumunskoj strani, nastaviti da pred državnim organima traže obostrano prihvatljivo rešenje. Moguća opcija za radno angažovanje biće i da ove firme registruju privredna društva u Srbiji, i da zaposleni u njima budu upućeni na rad u Semiklušu. Takođe, neophodno je regulisati i radno vreme graničnih prelaza, organizovani prevoz radnika na posao i kontrolu na granici po skraćenoj proceduri:

-Obe strane su se složile da za organizovani prevoz radnika za Semikluš i prelazak državne granice, treba odrediti samo jedan od dva novootvorena granična prelaza na kome će biti produženo radno vreme, u poređenju sa sadašnjim, a koji za to ispunjava infrastrukturne zahteve Carine i Policije. Za to je i sa rumunske strane predložen prelaz Nakovo-Lunga- predočio je Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam.

Dogovoreno je da će odabir radnika po zahtevu poslodavaca za rad u Rumuniji, biti isključivo preko NZS. Iz ovog sekretarijata sugerišu zainteresovanima da pravljenje bilo kakvih spiskova za rad u Rumuniji mimo navedene institucije nema podršku administracije, niti pruža adekvatnu sigurnost onima koji žele da rade.

Inače, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odgovorilo je na inicijativu opštinske administracije od 9. decembra prošle godine. U dopisu, koji je potpisao državni sekretar Aleksandar Stojanović se kaže da je: „u toku postupak utvrđivanja finalnog teksta Sporazuma između Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, kojim treba da bude postignuta veća zaštita naših građana koji rade u inostranstvu, u pogledu ostvarivanja prava obuhvaćenih socijalnom sigurnošću“.

 Predmet drugog kruga licitacija za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Kikinda biće oko 5.300 hektara. Javna nadmetanja za mahom zemljište lošijeg kvaliteta, održaće se 13. i 14. februara:

-S obzirom da je ovo drugi krug, u skladu sa zakonom, početne cene za oranice, od prve do četvrte klase, umanjene su za 10 odsto. Početne cene za ostalo zemljište-pašnjake, livade, trstike i močvare, umanjene su za 30 procenata- kaže LJuban Sredić, predsednik komisije za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

Interesovanje za drugi krug licitacije je solidno, ali će konačan broj prijava biti poznat u naredna dva dana.

To je naziv nešto više od milion evra vrednog IPA projekta prekogranične saradnje Rumunije i Srbije, koji realizuju Rešica i Kikinda kako bi odgovorili izazovima vanrednih situacija, a naročito sprečavanja poplava. Na konferenciji u Rešici, govorilo se o upravljanju vanrednim situacijama i spremnosti nadležnih službi u Kikindi, Ruskom Selu i Rešici. Članovi projektnog tima, stručnjaci civilne zaštite i vodoprivrede, predstavili su projekat koji treba da poboljša kvalitet života u pograničnoj oblasti, i poveća spremnost svih subjekata u uslovima vanrednih situacija u Rešici i Kikindi. Mihael Stepanesku, gradonačelnik Rešice, izrazio je zadovoljstvo što su članovi projektnog tima na ovom skupu razmatrali naredne faze realizacije projekta, koji je od krucijalnog značaja za razvoj i unapređenje obe opštine:

-Zahvaljujući ovom projektu, mi smo naš deo od 406.000 evra uspešno realizovali za obnovu kanalske mreže u Ruskom Selu. Izgradili smo tri objekta za zaustavljanje vode i kupili bager za održavanje kanala- predočio je Imre Kabok, predsednik MZ Rusko Selo.

Sledeći sastanci projektnog tima i partnera projekta „Zaštita od poplava-za bolji kvalitet života“, održaće se tokom marta i maja u Kikindi.