Aktuelno

Baranđanska banja intenzivno se uređuje. Plan je da ova depresija na periferiji grada, kraj Mokrinskog groblja, uskoro bude pretvorena u uređenu vodenu površinu. Nekoliko decenija zapušten kop gline, koji se prostire na oko 2,5 hektara, potpuno će se urediti i hortikulturno oplemeniti. Inicijativa je potekla od lokalne samouprave, a za tu namenu je Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj opredelio skoro četiri miliona dinara:

-Ovaj prostor je duže vreme bio zapušten, a mislim da se već sada nazire naš cilj. Želimo da umesto rugla, legla zaraze i komaraca dobijemo uređenu prirodnu oazu. Pokrajinska administracija je uz nas. Oni podržavaju i finansiraju projekte koji su od vitalnog interesa za našu sredinu. To je drastična promena u odnosu na raniji period. Kad okončamo prvu fazu rekultivacije, očekujem da nam se ponovo odobre sredstva kako bismo ovaj prostor potpuno uredili za svakodnevne aktivnosti žitelja ovog kraja- napomenuo je Markov.
Direktor VDP „Gornji Banat“, Dragan Felbab, objašnjava da su nakon tarupiranja rastinja i uređenja obale, bagerom pristupili izmuljenju depresije:

-Ako želimo da dobijemo jezero sa šetalištem i stazama za trčanje, ono mora da se sredi, a potom i redovno održava. Mi smo, i u prethodnom periodu, u Kikindi, okolini, pa i u drugim opštinama, rekultivisali slične depresije- potvrdio je Felbab.

Muzički poklon organizacije „Sportske igre mladih“ Kikinđanima, u vidu koncerta harizmatičnih članica novosadske grupe „Frajle“, ispunio je očekivanja brojne publike. Na oduševljenje prisutnih, neposredno pred koncert, upriličen je veličanstven vatromet. Potom su Marija, Nataša, Jelena i Nevena pokazale kako izgledaju i zvuče kulturne, smerne, lepo vaspitane i obrazovane gospođice, jednom rečju frajle. Publika je uglas sa njima pevala „Fina“, „Ich Liebe Dich“, „Šunjam se“, Žena na sve spremna“,“Menjam dane“ i druge hitove:

-Kao i u sportskim ekipama, i mi negujemo timski rad. Mislimo da je izuzetno važno, ne samo za decu, nego i za ljude, da svako na najbolji način odigra svoju ulogu. Važno je kad možeš da se na nekog osloniš i da budeš poštovan. Sve to može da pruži sport. Imponuje nam što smo i mi deo velike porodice „Sportskih igara mladih“. Mi smo, inače, bivše sportiskinje. Nataša se bavila plivanjem. Marija je trenirala streljaštvo, Nevena košarku, a ja rukomet- ispričala je frajla Jelena i dodala da članice popularnog benda propagiraju zdrav život.

„Frajlama“ ovo nije bio prvi nastup u Kikindi i okolini:

- Jelena i ja smo rodom iz Iđoša. Ovde smo odrasle. Jako smo vezane za Iđoš i Kikindu. Već na tonskoj probi smo srele puno dragih ljudi. Divno smo se provele- kazala je frajla Nevena.

Slava Grada Kikinde, letnji Sveti Nikola, danas je dostojanstveno obeležena. Litija je najpre prošla trgom i centralnim gradskim ulicama. Ovom događaju prisustvovali su funkcioneri lokalne samouprave i sveštenstvo SPC, ali i nekoliko stotina građana. U Gradskoj kući upriličeno je svečano rezanje slavskog kolača, a potom uručena nagrada za najbolje pripremljen slavski kolač.

Domaćin slave Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde, sa zadovoljstvom je konstatovao da je nakon nekoliko godina pauze, obnovljeno obeležavanje letnjeg Svetog Nikole:

-Raduje me povratak tradicionalnim vrednostima. Verujem da značajan broj sugrađana deli moje mišljenje. Litija je nakon nekoliko godina prošla trgom i užim centrom grada- rekao je Markov.

Čast da bude ovogodišnji kum slave pripala je Milenku Jovanovu, pokrajinskom poslaniku:

-Uveren sam da će ono što smo danas obnovili, u godinama pred nama postati tradicija, i da ćemo nastaviti putem naših predaka. Bila mi je čast da budem kum, u prvoj obnovljenoj proslavi gradske slave- naveo je Jovanov.

Protojerej Milenko Sandić izrazio je zadovoljstvo što su zajedno proslavili letnjeg Svetog Nikolu, jer je to i njihova hramovna slava:

-Kikinda na ovaj način obnavlja svoju duhovnost. Ovo je nešto najlepše što nam se moglo dogoditi u ovoj godini- rekao je protojerej Sandić.

U konkurenciji deset slavskih kolača, po oceni stručnog žirija, pobeda je pripala Slobodanki Radak.

U Kikindi su danas otvorene Sportske igre mladih. Najveća sportska manifestacija u regionu promoviše zdrave stilove života, prijateljstvo i toleranciju, a našem gradu pripala je čast da bude domaćin ceremonije svečanog otvaranja za 2017. godinu:

-Drago mi je što je nama pripala čast da odavde započne ovogodišnji ciklus Sportskih igara mladih u Srbiji. Šta Kikinda misli o ovoj manifestaciji, pokazali smo pošle godine. Tada smo javnosti poslali najlepšu sportsku sliku. Želim vam puno uspeha, da ovde steknete nova prijateljstva i svima pokažete šta je to fer plej- rekao je Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde, otvarajući Sportske igre mladih.

Podsećajući da je slogan ovogodišnje manifestacije „Igre su zakon“ Ivana Jovanović, predsednica Sportskih igara mladih u Srbiji,odala je priznanje domaćinima:

-Kikinda je grad sporta. Na terenima imamo više od 5.000 učenika osnovnih i srednjih škola. To je zajednička pobeda lokalne samouprave i Sportskih igara mladih- podvukla je ona.

Bogdan Obradović, potpredsednik OKS, ocenio je da će Olimijski komitet Srbije i dalje podržavati ovu lepu manifestaciju:

-Nama je stalo da imamo što kvalitetnije sportiste. Po kvalitetu možemo da se merimo sa Amerikom, Indijom, Kinom i drugim velikim zemljama. Na ovakvim mestima se rađaju budući šampioni- kazao je Obradović.

Mladi Kikinđani i njigovi gosti iz susednih opština i mesta, oprobali su se u malom fudbalu, basketu, rukometu i još sedam sportskih disciplima. Najuspešnije pojedince i ekipe očekuje nastup u Beogradu, a iza toga sledi završno takmičenje u Splitu, koje će okupiti najbolje mlade sportiste iz naše zemlje, BiH i Hrvatske.

Jedanaesta po redu manifestacija "Noć muzeja", u kikindskom Narodnom muzeju, bila je u znaku naših sela, a organizatori su je nazvali „Velika zemlja“. Da je selo kao tema „Noći muzeja“ probudilo znatiželju Kikinđana, svedoči dobra poseta. Više od 2.000 ljudi posetilo je u subotu uveče Narodni muzej:

-Činjenica da sugrađani nedovoljno poznaju istorijat naših sela, opredelila nas je da ovako koncipiramo manifestaciju. Svako selo ima specifičnu istoriju. Drago nam je ukoliko su sugrađani, iz novinskih članaka i fotografija, saznali nešto novo i lepo o našim selima. Mogli su da vide kako sela izgledaju iz vazduha. Za posetioce je posebno primamljivo bilo dvorište Kurije. Članice seoskih Udruženja žena pripremale su tradicionalnu hranu- ipričala je Lidija Milašinović, direktorica Narodnog muzeja.

Osim u dobrom zalogaju, posetioci su mogli da uživaju i u ostalim segmentima „Velike zemlje“:

- Predstavili smo najznačajnije seoske manifestacije, priče o selima, ali i emitovali film o selima koji, između ostalog, sadrži i arhivske snimke RTS-a. Nezaobilazna tema bila je i kolonizacija kikindskih sela. O selima su nadahnuto govorili Dragoljub Bata Badrljica, Dušan Dejanac, Ivan Brkljač i Šandor Talpai. Najmlađim poseticima je najzanimljive bilo da krune kukuruz. Možda nekim ljudima to deluje kao banalna aktivnost, ali su deca u tome uživala- dodala je ona.