Aktuelno

Za nekoliko hiljada ljudi iz svih krajeva Vojvodine, uključujući i turiste iz SAD, Argentine, Velike Brirtanije i Rumunije, učešće na jubilarnom 10. “Seljačkom partiju” donelo je vrhunsku zabavu. Shodno šaljivom nazivu manifestacije niko kući iz Mokrina nije otišao gladan, žedan i neraspoložen:

- "Seljački parti" smo pokrenuli sa željom da deci pokažemo kako su se nekada davno igrali Mokrinčani, i da im priredimo ugođaj pred početak nove školske godine. Mališani su se nadmetali u pravljenju bunara od čokanja, brzom krunjenju kukuruza i u trci u džakovima. Stariji takmičari oprobali su se u guranju traktorke gume, namirivanju ili “trakarenju”- saopštio je Nenad Čavić, zaštitno lice “Seljačkog partija”, i potvrdio da je lokalna samouprava podržala ovu unikatnu manifestaciju. Čavić je izrazio uverenje da će naredni “Seljački parti” biti još uspešniji od ovog:

- Mali je ovo prostor za nas. Vašarište nam je definitivno postalo tesno. Nadamo se da će nadležni u Gradskoj upravi prepoznati “Seljački parti” kao respektabilnu i autentičnu turističku manifestaciju- rekao je Čavić.

Dvodnevna likovna kolonija ”Dušan Kerkez DŽev“ okupila je u Banatskom Velilom selu osamnaest stvaralaca iz Novog Sada, Subotice, Kikinde i još nekih vojvođanskim mesta. U odnosu na prethodnu, prvu koloniju, kada je stvaralo šestoro slikara, sada ih je daleko više. Polovinu učesnika ovogodišnjeg likovnog saborovanja čine akademski slikari:

- Dušan Kerkez DŽev bio je, svojevremeno, matador kulture u našoj sredini. On je bio pionir fotografije i likovnog stvaralaštva. Preminuo je 1981. godine, a ostao upamćen kao jedan od najtalentovanijih umetnika. Za sve što je Dušan Kerkez DŽev pružio tadašnjoj omladinskoj organizaciji u selu, grupa ljudi odlučila se da osnuje Udruženje likovnih i književnih stvaralaca koje nosi njegovo ime. Mislim da je to način da se DŽevu odužimo za sve što je pružio Banatskom Velikom Selu- izjavio je Brane Marjanović, predsednik Organizacionog odbora likovne kolonije ”Dušan Kerkez DŽev“. Tematski kolonija nije određena, a domaćini potvrđuju da će upriličiti prodajnu izložbu slika, kako bi stvorili nukleus za narednu godinu. Likovnu koloniju otvorio je Miodrag Bulajić, član Gradskog veća:

- Trudićemo se da ova likovna kolonija, u godinama pred nama, bude sadržajnija i kvalitetnija. To ćemo postići dovođenjem još većeg broja renomiranih likovnih stvaralaca- poručio je Bulajić. Da je Banatsko Veliko Selo nepresušan izvor inspiracije potvrdila nam je Tanja Đaković. Ova Velikoselka već duže vreme živi u Novom Sadu:

- Drago mi je što se Velikoselci trude da unaprede i kulturnu ponudu, a nadam se da će mojim kolegala ovo mesto biti inspirativno- priznala je ona.

Beogradska grupa VIS “Limunada“ poklonila je Kikinđanima muzičko veče za pamćenje. NJihov neobičan repertoar starije posetioce “Kikindskog leta” vratio je u mladost. Autentičan sceniski nastup, a pre svega muzika iz četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, na mnoge su delovali okrepljujuće:

- Muzički repertoar tog perioda jako bogat. Ta epoha je bila savremena i po svojoj tehnologiji, a smatram da je sociološki i kulturološki i dalje relevantna- naveo je Miodrag Ninić, član šestočlane grupe VIS “Limunada” i nastavio:

- Nama nije obavezan cilj da publiku vratimo u neka prošla vremena. Nastojimo da aktiviramo nekadašnji pozitivan duh obnove i razvoja, i vere u bolje sutra i da ga, na neki način, upotrebimo za nešto što bi moglo da bude inspirativno. U muzici koji stvaramo i izvodimo, mi se ispirišemo. Međutim, nismo toliko i vezani za nju ni produkcijski ni žanrovski. Naši muzički uzori su razni i međusobno različiti. Moji lično su “Bitlsi” , ali i razni italijanski pevači , posebno oni koji su se proslavili na čuvenom festivalu "San Remo". Veoma cenim i mnoge jugoslovenske izvođače poput Duška Jakšića i Đorđa Marjanovića- rekao je Ninić. Interesantno je spomenuti da je grupa VIS “Limunada” jedan spot uradila u “Mokrin House”.

Zamenica gradonačelnika Kikinde, Bosiljka Srdić, i član Gradskog veća, Miodrag Bulajić, položili su danas venac na spomen ploču u Iđošu, što je bio i simboličan uvod u početak obeležavanja Dana sela koje je počelo juče, a traje do nedelje:

- Duboko verujem da Iđoš ima svetlu budućnost, pogotovo ako uzmemo u obzir “bebi bum” koji je obeležeo ovu godinu. Svim meštanima čestitam slavu, a nadam se i da će još više dečijih osmeha odjekivati ulicama Iđoša - poručila je Srdić.

Predsednik MZ Iđoš, Miodrag Komanov, pojasnio je zašto je venac položen baš na spomen ploču kuće u Karađorđevoj ulici:

- U ovoj kući je održana prva sednica NOB-a . Može se slobodno reći da začeci uprave sela potiču baš ovde. Kad je reč o Danu sela, pripremili smo bogat i raznovrstan višednevni program. Sva seoska udruženja uzela su učešće - naveo je Komanov.

Polaganjem venaca na spomenik podignut Jevrejima, obeležen je Dan sećanja na oko 300 kikindskih Jevreja. Oni su pre 77 godina deportovani u logore smrti. Senima nedužno nastradalih ljudi poklonili su se predstavnici lokalne samouprave, Jevrejskih opština iz Srbije i GO SUBNOR-a. Pogrom je počeo u noći između 14. i 15. avgusta 1941. godine. Većina deportovanih Jevreja je do 1942. godine stradala u logorima na Banjici i Starom sajmištu. Od 330 kikindskih Jevreja, holokaust i Drugi svetski rat je preživelo samo njih jedanaestoro:

- Neviđena mržnja prema Jevrejima nastala je dolaskom nacista na vlast. Dovoljno je samo spomenuti Aušvic, Treblinku i Dahau. Na prostorima Stare Jugoslavije najveća stratišta su Jasenovac i Staro sajmište. Jevreji su desetkovani i na ovom prostoru. Nalazimo se na mestu koje opominje i koje je veomo važno za Jevrejsku opštinu Kikinda- poručio je profesor istorije, Lazar Demić. Nevena Knežević, predsednica Jevrejske opštine Kikinda, navela je da ovo udruženje ima 36 članova i da sa posebnim osećanjima obeležavaju ovaj dan ali i ceo avgust:

- U celoj Vojvodini su tokom avgusta obavljene deportacije naših sunarodnika u logore smrti. Planirano da ojačamo rad našeg udruženja, ali i da realizujemo razne aktivnosti. Pokušavamo da edukujemo širu javnost. Obeležavamo sve praznike, takođe i komemorativne skupove- potvrdila je ona. Krajem 19. i početkom 20. veka, kada je Kikinda doživljavala privredni i kulturni preobražaj, uticaj Jevreja bio je veoma vidljiv. Nažalost, okupacija Jugoslavije je i za kikindske Jevreje značila početak stradanja.