Aktuelno

U Kikindi se do kraja meseca održava 37. Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti “Terra”, a priliku da svoje umetničke ideje otelotvore u glini dobilo je šestoro vajara iz naše zemlje i inostranstva. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju Kota Sakai iz Japana, Rozaria Jazeta iz Italije, Hana Kiselova iz Ukrajine, ali i Milica Murgić-Ćebić, Nikola Macura i Jovan Blat iz Srbije. Već po tradiciji, u svetu jedinstven vajarski skup, otvoren je izložbom skulptura nastalih na prošlogodišnjem simpozijumu. Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, medije i odnose sa verskim zajednicama, biranim rečima govorila je o “Terri”:

- Ovo je zaista kulturna institucija od nacionalnog značaja i jedinstveni svetski primer savremene umetnosti u našoj državi- rekla je ona. Da “Terra” nije važna samo za našu sredinu, nego je poznata i širom sveta, ukazala je Stanislava Hrnjak, predsednica Skupštine Grada Kikinde:

- Mi smo počastvovani što se “Terra” iz godine u godinu razvija i što možemo da je podržimo. Ovo je još jedna prilika da se Kikinda pokaže kao dobar domaćin, a da znameniti simpozijum iznendri nove skulpture i obogati impozantan fundus “Terre” - poručila je ona. Slobodan Kojić, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost “Terra”, podvukao je značaj decembra prošle godine otvorenog Muzeja “Terra”:

- Bez njega se nije moglo ići dalje, jer bismo preskočili nešto što je od fundametalnog značaja. Napravljen je najvažniji korak, pa možemo da očekujemo da “Terra” bukvalno eksplodira i postane svetski brend - uveren je Kojić.

Desetogodišnjica saradnja Grada Kikinde i kompanije NIS, u okvira programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, danas je obeležena na prigodnoj svečanosti u Narodnom muzeju . Tokom decenije uspešnog partnerstva NIS je u našu lokalnu zajednicu uložio 170 miliona dinara, a realizovano je 156 projekata koji su unapredili uslove života i doprineli kulurnom, socijalnom i ekološkom boljitku. Zamenica gradonačelnika Kikinde, Bosilja Srdić, ukazala je da je područje našeg grada i okoline najbogatije nalazište nafte i gasa i mesto koje je najviše eksploatisano:

- NIS je pomogao rad mnogih naših ustanova, udruženja, ali i podržao brojne manifestacije. Važno istaći da naša saradnja datira decenijama unazad. Svojevremeno je ova nafta kompanija bila simbol uspeha razvoja i izgradnje Kikinde. NIS i danas ulaže u našu lokalnu zajednicu kroz program „Zajednici zajedno“. Posle deset godina stekli su se uslovi da se naša saradnja unapredi i da je podignemo na viši nivo- izjavila je Srdić i dodala da je, zahvaljujući ovom program, dogovorena izgradnja novog foajea Narodnog pozorišta. O saradnji kompanije NIS i Grada Kikinde govorio je i Milan Borenović, direktor pogona “Severni Banat”:

- Kikinda je naš poslovni partner i prijateljski grad. Tačno je da sa Kikindom imamo potpuno drugačije odnose. Ovde se nalaze naše instalacije koje su glavni deo biznis procesa vezanih za istraživanje i proizvodnju. Nastojaćemo da i dalje budemo uspešna kompanija, a radost uspeha podelićemo sa Kikindom - poručio je Borenović.

Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, članovi Gradskog veća i sekretari Sekretarijata, danas su boravili u Bašaidu, sa željom da se na licu mesta upoznaju sa konkrektnim problemima koji tište stanovnike tog sela. Meštani su bili u prilici da postave pitanja i dobiju odgovore iz prve ruke. Markov je uočio da žitelji naših sela imaju slične probleme i precizirao da se više žitelja Bašaida interesovalo kada će se izgraditi fekalna kanalizacija:

- U delovima grada u kojima ne postoji kanalizacija, mrežu ćemo graditi novom metodom. Kada u naredne dve i po godine okončano taj posao, moći ćemo tu metodu da primenimo i u našim selima. Uskoro će početi izrada projektne dokumentacije za izgradnju fekalne klanalizacije u Mokrinu, a potom će se raditi i za ostala sela - saopštio je Markov i podvukao da je lokalna samouprava posvećena rešavanju komunalnih i drugih problema u našim selima. Predsednik MZ Bašaid, Bojan Mikalački, smatra da su ovakvi neposredni kontakti čelnika Grada Kikinde i meštana sela veoma dobri, a takvog su mišljenja bili i Spasenka Vujić i Zoran Saravolac. Oni su interesovali kada će se poboljštati bezbednost đaka u saobraćaju, jer je centralna seoska ulica veoma frekvetna, a govorili su i o neophodnostii izgradnje kružnog toka na ulazu u Bašaid iz pravca Zrenjanina.

Povodom obeležavanja 4. jula, Dana borca, vence na spomenik žrtvama fašizma u centru grada položile su delegacije lokalne samouprave i SUBNOR-a. Komemorativnom skupu prisustvovali su sugrađani, predstavnici političkih stranaka i članovi Odreda izviđača “Proka Sredojev”. Četvrtog jula 1941. godine, na sednici Glavnog odbora Komunističke partije Jugoslavije, doneta je odluka o pokretanju oružanog ustanka i o formiranju partizanskih odreda. Nenad Dimitrijević, predsednik GO SUBNOR-a, osvrnuo se na značaj obeležavanja Dana borca:

- Nama je ovaj datum izuzetno važan, naročito ove godine kad se obeležava sedam decenija od fomiranja SUBNOR-a Srbije. Naši članovi danas su upriličili komemorativne skupove i u Nakovu i Banatskoj Topoli. Povodom jubileja, 70 godina od formiranja SUBNOR-a, uručili smo Mesnoj zajednici Banatska Topola najveće priznanje, republičku povelju SUBNOR-a- saopštio je Dimitrijević.

Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov i Imre Kabok, član GV za poljoprivredu i ruralni razvoj, posetili su danas domaćinstvo Vilmoša Mesaroša iz Sajana. U velikom požaru, koji je izbio sredinom maja, izgoreli su deo krova kuće njegovog sina Arnolda, petnaest teladi, velika štala sa muzilicama i prostorija sa laktofrizom. Grad Kikinda, donatori i ljudi dobre volje pomogli su unesrećenoj porodici kako bi se sanirala velika materijalna šteta:

- Porodica Mesaroš je u jednoj noći izgubila najveći deo onoga što je stekla tokom proteklih dvadeset godina. Nismo u stanju da vratimo sve u prvobitno stanje ovoj ili bilo kojoj drugoj porodici, ali smo tu da pokažemo brigu o ovakvim čestitim i vrednim ljudima - rekao je Markov. Da je lokalna samouprava učinila sve da donekle ublaži posledice katastrofalnog požara potvrdio je i Imre Kabok i dodao da im se porodica Mesaroš za pomoć obratila pre mesec dana:

- Ustupili smo im tri junice, a nastojaćemo da im pomognemo i nabavkom dela opreme za mužu. Ovo je potvrda da je naša sredina solidarna- ocenio je Kabok. Sanacija kuće i drugih objekata počela je pre dve nedelje:

- Zahvaljujem se lokalnoj samoupravi, MZ Sajan i svim ljudima na konkretnoj pomoći i razumevanju. Fabrika “Toza Marković” donirala je 4.100 crepova, ali sam morao da dokupim još nekoliko paleta. Šandor Koša, nekadašnji meštanin Sajana, koji sad ima firmu u Adi, takođe mi je pomogao. NJegovi radnici izvode građevinske radove - kazao je Mesaroš.