Aktuelno

Do kraja septembra, odnosno prvih dana oktobra, trebalo bi da se okonča izgradnja pozorišnog foajea. To znači da će naredna sezona, u infrastrukturnom pogledu ove teatarske kuće, publici doneti nešto sasvim novo. Prva faza izgradnje nedavno je počela. Sa bezmalo pet miliona dinara, u okviru projekta “Zajednici zajedno”, finansira je kompanija NIS. Da radovi odmiču željenom dinamikom danas se uverio i Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde:

- Ova godina biće bogata i investicijama koje se tiču kulture, a ovo je veoma važan projekat. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 32 miliona dinara. Publika više u pozorišnu salu neće ulaziti kroz dvorište. To i ne priliči ovakvoj ustanovi. Sve će za koji mesec biti podignuto na drastično veći nivo. Za Kikindu, publiku, ali Narodno pozorište, ovo je veoma značajno- rekao je Markov i dodao da aktuelni radovi podrazumevaju još nešto. Uređenjem prostora ispred foajea, Kikinda će dobiti mini trg koji će se uklopiti u postojeći ambijent. Nakon javne rasprave biće poznato i ime budućeg mini trga, a svojevremeno je potekla ideja da se Kikinda, na neki način, oduži Jovanu Ćirilovu, istaknutom pozorišnom umetniku međunarodne reputacije. U novom foajeu nalaziće se biletarnica, lobi prostor i galerija, a biće pogodan i za izložbe i književne promocije:

- Izgradnja osnove budućeg foajea, korisne površine oko 150 kvadratnih metara, čini prvu fazu radova. Uslediće izgradnja sanitarnog čvora, a potom i radovi unutar objekta. Do kraja juna biće okončana prva faza, iza koje će uslediti realizacija druge. Foaje će biti gotov za jesenju premijeru- naveo je Brane Marjanović, direktor Narodnog pozorišta.

Do kraja jula trebalo bi da se okonča rekontrukcija zgrade Novog doma, što je za kikindski Gerontološki centar od izuzetnog znajačaja u pogledu dobijanja trajne licence. Aprila započeti radovi podrazumevaju kompletno uređenje objekta i sanaciju sistema grejanja. Bitno je i što će objekat, u ulici Generala Drapšina, imati više smeštajnih jedinica:

- Sadašnji i budući korisnici, nakon završetka radova, steći će pravu sliku i uvideti veliku razliku. Radi se o ulaganjima koja nisu mala. Ukupna opredeljena sredstva iznose 26,3 miliona dinara, a novac je obezdedila Kancelarija za upravljanje javnim ulagnjima. Kikinda će imati objekat za ponos, ali što je još najvažnije, steći će se uslovi za dobijanje trajne licence- rekao je Markov. Nakon rekonstrukcije potkrovlja, ovaj objekat dobiće kancelarijski prostor. Tamo će se preseliti administracija, a njihove prostorije biće biće pretvorene u apartmane:

- Dobićemo pet novih jednokrevetnih apartmana. Mi ih sada nemamo u ponudi. Oni su traženi, jer pojedini korisnici žele da imaju svoju komociju i privatnost. S druge strane, radimo na izradi projektne dokumentacije za izgradnju nove zgrade u Starom domu, čime bismo rešili liste čekanja za stacionarni vid lečenja. U skorijoj budućnosti, kada se reši taj problem, socijalna zaštita u Kikidni biće na visokom nivou- rekao je Svetislav Vukmirica, direktor Gerontološkog centra, i dodao da ova ustanova raspolaže privremenom licencom do 2021. godine. Ovim radovima je prethodila adaptacija prostorija Kluba Gerontološkog centra. Za uređenje i opremanje prostorija, u ulici Braće Laković, lokalna samouprava i Gerontološki centar opredelili su milion dinara.

Osma Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine održaće se od 17. do 20. maja u Novom Sadu, a Kikindu će predstavljati više od 400 osnovaca i srednjoškolaca. Bosiljka Srdić, zamenica gradonačelnika, poželela je danas našim mladim sportistima puno uspeha na najmasovnijem školskom takmičenju pokrajinskog karaktera. Na ovom takmičenju će nastupiti oko 4.500 sportista:

- Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je organizator ovog velikog takmičenja. Pravo učešća osigurala su deca koja su pobedila na okružnim takmičenjima. Naš grad je od strane Pokrajine prepoznat kao sredina koja ulaže u školski sport. Kikindu će predstavljati više od 400 osnovaca i srednjoškolaca. Oni će se oprobati u 14 disciplina - navela je Srdić. Koordinatorka za školski sport, Jelena Krvopić, potvrdila je da ovakvi uspesi mladih sportista ne bi bili mogući bez podrške lokalne samouprave. Na 8. Sportskoj olimpijadi školske omladine Vojvodine đaci će se nadmetati u atletici, košarci, stonom tenisu, plivanju, rukometu, fudbalu, basketu 3 na 3, streljaštvu, karateu, džudou, sportskoj gimnastici, malim olimpijskim igrama, odbojci i ritmičkoj gimnastici. Naša sportska četa puno očekuje od stonoteniserke Ivane Mršić. Ona se nada da će u pojedinačnom nastupu uspeti da se domogne pobedničkog postolja.

U sklopu IPA programa prekogranične saradnje i projekta “Mobilnost radne snage u pograničnom regionu” danas je ozvaničen početak rada Info centra. Saša Tanackov, član GV zadužen za lokalni ekonomski razvoj, saopštio je da će se Info centar nalaziti u Gradskoj kući:

- Naši sugrađani, žitelji ovog dela Banata, ali i predstavnici firmi, biće u prilici da, na jednom mestu, dobiju sve relevantne informacije o mobilnosti radne snage. Prevashodni interes lokalne samouprave jeste da poslodavce iz Rumunije motivišemo da ovde otvaraju proizvodne pogone. Dolazak “Zopasa” u naš grad to je nesumjivo potvrdio. Važno je i da naši ljude shvate da je za rad u inostranstvu potrebno ostvariti određene preduslove. Konkretno, u slučaju naših država, neophodno je da rumunski Senat ratifikuje Sporazum kojim se regulišu sve odredbe koje se tiču radnog odnosa. Srpski parlament je prošle godine usvojio ovaj važan dokument - ukazao je Tanackov i dodao da se zalažu i da granični prelaz Nakovo -Lunga bude otvoren 24 sata, i da tuda saobraćaju kamioni i autobusi:

- To bi izvozno orijentisanim firmama, poput fabrike “Toza Marković” ili pogona “Zopas” u našem gradu, pojeftinilo troškove prevoza. Od početka otvaranja, ovaj prelaz je koristilo više od pola miliona ljudi - precizirao je Tanackov. Menadžerka ovog projekta ispred rumunskog parnera, Dajana Buzatu, saopštila je da u ovom trenutku Županiji Timiš nedostaje između 1.500 i 2.000 radnika i navela da je za brži protok radne snage, roba i kapitala neophodno da granični prelaz Nakovo - Lunga radi 24 sata. Tibor Horvat , direktor Regionalne privredne komore Severnobanatskog okruga, ukazao je i na konkretne benefite koje su zahvaljujući ovom projektu ostvarili naši sugrađani:

- Programom besplatnog učenja rumunskog jezika bilo je obuhvaćeno 68 lica koja pripadaju grupi teže zapošljivih. Više od polovine je, zahvaljujući poznavanju rumunskog jezika, došlo do radnih mesta - kazao je Horvat i podsetio da ovaj projekat realizuju Regionalna privredna komora Severnobanatskog okruga i Privredna komora iz Temišvara, uz podršku Grada Kikinde.

I u Kikindi je dostojanstveno obeležen 9. maj, Dan pobede nad fašizmom. Vence su na spomenik žrtvama fašizma u centru grada, položili zamenica gradonačelnika Bosiljka Srdić, član GV Miodrag Bulajić i Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga.Komemorativnom skupu prisustovali su predstavnici boračkih organizacija i političkih partija. Počast onima koji su izvojevali pobedu nad fazizmom odao je i Sergej Laščuk, prvi sekretar ambasade Ruske Federacije. Laščuk je i ove godine s porodicom boravio u Kikindi:

- Važno je da se pamti ono što se desilo tokom Drugog svetskog rata. Moj deda bio je učesnik tog strašnog rata, a pobedu je dočekao kao major. Pamtim potresne detalje njegovih svedočenja o ratnim strahotama. Drago mi je što smo se okupili da zajedno obeležimo Dan pobede nad fašizmom i odamo počast žrtvama- rekao je Laščuk i naglasio da su naša dva prijateljska naroda podneli ogromne žrtve za slobodu. Lazar Demić, potpredsednik SUBNOR-a, konstatovao je da je na današnji dan, pre 73 godine, stigla dugo očekivana:

- U Drugom svetskom ratu učestvovala je 61 država. Ratnim sukobima bilo je obuhvaćeno oko 2 milijarde ljudi. Rat je vođen na teritoriji 40 država, a srpski narod podneo je najveću žrtvu. Poginulo je oko 1,2 miliona naših sunarodnika-precizirao je Demić. Nakon komemorativnog skupa, upriličena je Svečana akademija. Govorilo se o radu SUBNOR-a i značaju pobede nad fašizmom, a izveden je i prigodan program:

- Obeležili smo 70 godina od osnivanja SUBNOR-a. Veliki jubilej danas obeležava cela Srbija - naveo je Nenad Dimitrijević, predsednik GO SUBNOR-a.