Aktuelno

Komemorativnim skupom i polaganjem venaca na spomenik internircima, odata je pošta Kikinđanima koje u nemački fašisti internirali na današnji dan, 6. maja 1942. godine. Fašisti su nasilno, na sever Evrope, u logore smrti u Norveškoj, odveli 46 sugrađana. Golgotu je preživelo samo njih sedmoro, a oni su uspeli da se u Kikindu vrate 1945. Danas više nema živih interniraca. Vence na spomenik u centru grada, delo vajara Slobodana Kojića, položile su delegacije lokalne samouprave, SUBNOR-a, i Srpsko-norveškog društva - ogranak Kikinda:

- U trajnom sećanju treba da ostane pomoć koju je našim zemljacima pružio norveški narod. U teškim okolnostima je uspostavljeno prijateljstvo između dva naroda, a ta saradnja još uvek traje. Spaja nas iskreno prijateljstvo- izjavio je Miodrag Bulajić, član GV, i podsetio da su prošle godine, višedecenijske neraskidive veze između dva naroda i dva bratska grada, Kikinde i Narvika, potvrđene potpisivanjem nove Deklaracije o prijateljstvu. Istoričar Lazar Demić, predsednik Sekcije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova pri SUBNOR-u, u prigodnoj besedi, osvrnuo se na patnje interniraca, ali i presudnu pomoć koju su Kikinđanima pružili Norvežani. Demić je rekao da njihovo stradanje nikada ne sme da se zaboravi i ponovi. Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji, u dogovoru sa lokalnom samoupravom i kikindskim ogrankom Srpsko-norveškog društva, pre nekoliko godina je finansirala čišćenje i rekonstrukciju spomenika internircima u Norveškoj. Spomenik je podignut 1975. godine.

Za konzervaciju i restauraciju kompletnog drvenog mehanizma Suvače, ali i za dogradnju novog objekata u dvorištu, u kom će se prodavati suveniri i održavati radionice, kikindskom Narodnom muzeju opredeljeno je nešto više od 101.000 evra. Sredstva su obezbeđena preko INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Srbija - Mađarska:

- Projekat “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” započeo je 1. marta ove, a trajaće do 31. marta naredne godine. Značajan deo sredstava utrošiće se i za uvođenje struje, vode i kanalizacije. Planirano je instaliranje video nadzora i alarmnog sistema, ali i postavljanje izložbe u mlinarevoj sobi - navela je Lidija Milašinović, direktorka kikindskog Narodnog muzeja i dodala da će Suvača, nakon obimnih radova i novih sadržaja, konačno turistima postati dostupnija:

- U toku radnog vremena, posetioci će moći da posete Suvaču i saznaju sve o jedinom sačuvanom mlinu na konjski pogon u Srbiji. Članicama udruženje žena, ali i našim preduzetnicima, ovaj prostor dovoljno je inspirativan za realizaciju njihovih projekata. To će oplemeniti turističku ponudu Suvače i našeg grada - ukazala je Milašinović. Pomoćnik gradonačelnika Kikinde, Šandor Talpai, naveo je da je projekat “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” plod saradnje bratskih gradova, Kiškunfeleđhaza i Kikinde, vrednog nešto više od 437.600 evra:

- Projektom su obuhvaćena još dva mađarska mesta i Orom kod Kanjiže, a želja nam je da stvorimo zanimljivu međunarodnu turističku rutu, s akcentom na sačuvanim i rehabilitovanim mlinovima -izjavio je Talpai. Prezentaciji projekta “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” prisustvovali su i mađarski partneri. Kristina Ferenci, menadžerka projekta, navela je da će oni rekonstruosati vetrenjaču u dvorištu muzeju u Kiškunfeleđhazu:

- Svi naši dosadašnji zajednički projekti pokazali su se svrsishodnim i vrednim svake pažnje. Kikinda nije samo naš bratski grad nego i dobar partner - potvrdila je ona.

Olimpijski komitet Srbije upriličio je danas u centru našeg grada “Olimpijski čas”. Veliki broj osnovaca družio se sa doskorašnjom proslavljenom plivačicom iz Zrenjanina, Miroslavom Najdanovski. Podršku manifestaciji, koja je po prvi put održana u Kikindi, pružila je lokalna samouprava. Da deca treba da se bave sportom i neguju zdrave stilove života, najmlađim sugrađanima ukazao je gradonačelnik Pavle Markov. I on se, svojevremeno, veoma uspešno bavio sportom:

- Osim fizičke snage, sport je važan i za mentalnu stabilnost. Sa zadovoljstvom smo prihvatili poziv Olimpijskog komiteta Srbije da se priključimo ovoj lepoj manifestaciji. Verujem da se najmlađim Kikinđanima, od svih časova, najviše svideo upravo “Olimpijski čas”. Naši sportisti poznati su širom svetu. Sport je najbolji i najveći izvozni proizvod naše zemlje- konstatovao je Markov.

I za Miroslavu Najdanovski, državnu rekorderku, učesnica tri Olimpijade i mnogobrojnih svetskih i evropskih takmičenja, značio je susret s kikindskim osnovcima:

- Na vašim bazenima sam se puno puta takmičila. Izuzetna mi je čast da budem s ovim mališanima i da ih motivišem da se bave sportom - priznala je ona. Učesnicima “Olimpijskog časa” predstavljeni su jedinstvo duha, tela i uma, fer plej, radost igre, poštovanje različitosti i težnja ka izuzetnosti. To su i najznačajnije olimpijske vrednosti.

Na važnost daljeg razvoja dualnog obrazovanja u Kikindi, danas je ukazano tokom Sajma obrazovanja, skupa koji je po drugi put pobudio veliko interesovanje budućih srednjoškolaca iz Kikinde, Čoke i Novog Kneževca. Četiri kikindske srednje škole, ali i predstavnici domaćih i inostranih kompanija koje posluju u našem gradu, potrudili su se da učenicima završnih razreda osnovnih škola, na što atraktiviji način, dočaraju postojeće obrazovne profile. Snežana Oluški Vlačić načelnica Školske uprave Zrenjanin, u ime resornog ministarstva, pozdravila je učesnike Sajma obrazovanja i konstatovala da je u našoj sredini već zaživelo dualno obrazovanje što je, kako je naglasila, za svaku pohvalu. O značaju i prednostima dualnog obrazovanja govorio je i Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde. Nakon otvaranja Sajma obrazovanja, Markov je izneo da se tokom razgovora sa investitorima uvek potegne i pitanje dualnog obrazovanja:

- To više nije naša želja nego potreba i realnost. Skoro sve firme koje posluju u našoj sredini ukazale su manjak i nepostojanje stručne radne snage. Ovo je naš odgovor- poručio je Markov i dodao da su, uvažavajući Strategiju obrazovanja Republike Srbije, već preduzeli konkretne korake koji se odnose na uvođenje dualnog obrazovanja. Da je zbilja tako potvrdio je Stanislav Imbronjev, odeljenski starešina prvog dualnog odeljenja u Tehničkoj školi:

- To su budući bravari-zavarivači i operateri mašinske obrade. Praktičan deo nastave obavljaju u školskoj radionici. Naredne školske godine, đaci će praksu izvoditi kod poslodavca. Uveren sam da će nakon trogodišnjeg školovanja vrlo brzo pronaći posao, jer su ovo deficitarna zanimanja u Srbiji i inostranstvu- rekao je Imbronjev. Gradska uprava i kikindska Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje organizovali su Sajam obrazovanja. Za učenike iz Čoke i Novog Kneževca upriličena je poseta Domu učenika i studenata “Nikola Vojvodić”, a potom i firmi “Grindex”.

Grad Kikinda poslednjih godina, u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i JP”Vode Vojvodine”, ulaže velika sredstva u održavanje i revitalizaciju postojeće kanalske mreže. Samo tokom prošle godine u te svrhe je opredeljeno oko 45 miliona dinara. U pitanju su zajednička sredstva lokalne samouprave i pokrajinske administracije. Da se poslovi definisani Programom odvodnjavanja za 2017. godinu polako privode kraju, danas se uverio i Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde. Na periferiju grada, kod Šumice, teška mehanizacija i ljudstvo “Gornjeg Banata” uskoro će okončati uređenje kanala, koji kišnu kanalizaciju i vodu iz Starog jezera odvodi u kanal DTD:

- U prethodnom periodu bilo je dosta problema s podzemnim vodama, kišnom kanalizacijom i odvodnjavanjem poljoprivrednog zemljišta. Činjenica je da smo poslednjih godina uložili značajna sredstva kako bi kanalska mreža u našoj sredini bila funkcionalnija - saopštio je Markov.

Radovan Mikan, predstavnik VPD “Gornji Banat, ocenio je da se zahvalujući kontinuiranim ulaganjima, kanalska mreža u našoj sredini nalazi u znatno boljem stanju nego što je to bio slučaj 2010. godine:

- Te godine smo na području Grada Kikinde bili suočeni s podzemnim vodama. Kanalska mreža u našoj sredini obuhvata oko 1.000 kilometara. Prema Programu odvodnjavanja za 2017. godinu, radovi se privode kraju u nekoliko katastarskih opština. I na ovoj deonici kanala “Kinđa” poslovi će se uskoro okončati - naveo je Mikan.