Aktuelno

Svečanom akademijom su đaci i prosvetni radnici danas obeležili veliki jubilej -160 godina postojanja i rada Gimnazije „Dušan Vasiljev“. Laureat književne nagrade „Dušan Vasiljev”, Radoslav Petković, uručio je najboljim đacima plakete „Dušan Vasiljev”, dok se direktor LJubomir Zamurović zahvalio donatorima koji izdvajaju sredstva za unapređivanje nastave u ovoj školi.

- Plakete je dobilo 14 učenika, a jednu smo namenili donatoru koji je želeo da ostane anoniman. Zahvaljujući donacijama, mi smo i uspeli da nagradimo ove učenike koji su svojim znanjem i marljivim radom to i zaslužili. Nadamo se da će ovi učenici u budućnosti biti kao i svi sada bivši gimnazijalci, na mestima koja su pokretačka u ovom društvu - rekao je Zamurović.

Svečanu akademiju otvorio je bivši učenik Gimnazije Jovica Trkulja, koji je istakao da oseća veliki dug prema ustanovi koja je usmerila njegov život:

- Kikinda spada u mali broj gradova koja se odužila velikog pesniku. Od 1959. godine Gimnazija je ponela njegovo ime. Danas se pojavljuju knjige njegovih dela, pre desetak godina je ustanovljena i književna agrada „Dušan Vasiljev”- naveo je, pored ostalog, Trkulja. Plaketu „Dušan Vasiljev” zaslužio je i Mateja Vukmirica. On je na Republičkom školskom prvenstvu u džudou osvojio prvo mesto:

- Lep je osećaj kada predstavljate svoju školu i kada osvojite važnu nagradu na takmičenjima. Kao maturant mogu da istaknem da ću se najradije sećati svojih drugova i ekskurzija, druženja i takmičenja - rekao je Vukmirica.

Nagrada "Dušan Vasiljev" za 2017. godinu pripala je Radoslavu Petkoviću za zbirku eseja “Kolumbovo jaje”. Laureatu je književnu nagradu uručila Stanislava Hrnjak, predsednica gradske Skupštine. Ona je ukazala da grad Kikinda ovu nagradu dodeljuje u želji da promoviše savremeneu srpsku književnosti, ali i kao simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog ekspresionističkog pesnika:

- Potrudili smo se prethodnih godina da uozbiljimo i podignemo nivo samog konkursa. Grad Kikinda je preuzeo čast da bude uvek uz velika imena koja su obeležila istoriju naše sredine. Imamo puno razloga da budemo ponosni. Održavamo vrlo lepu ideju u savremenom svetu kada se sve manje čita, i kada je preko potrebno da promovišemo knjigu i motivišemo mlade da čitaju - ocenila je Hrnjakova. U obrazloženju žirija, koji su činili Ana Pejović, Srđan Srdić i Vladimir Arsenić, stoji da su Petkovićevi eseji pisani sa specifičnim poletom i elegancijom, te da su svojstveni literaturama visoke tradicije:

- U konkurenciji se našlo 111 naslova. Petkovićevo delo je za nagradu kandidovalo to što kroz njega provejavaju teme koje su bile bliske samom Vasiljevu - naveo je Arsenić. Nagradu „Dušan Vasiljev” sastoji iz plakete i novčanog iznosa, a laureat je istakao da je prema prerano preminulom pesniku oduvek osećao nežnost:

- Posebnih razloga ima da čovek oseća nežnost prema delu i sudbini Dušana Vasiljeva, naročito u ovoj godini kada ćemo obeležavati kraj Velikog rata, koji je pogodio njega i sve iz njegove generacije. Time se dobrim delom bavi i moja knjiga. Stihovi Dušana Vasiljeva odzvanjaju i danas - poručio je Petković.

Centralna tema radnog sastanka članova lokalnog Saveta za bezbednost saobraćaja i stručnjaka AMSS odnosila se na neophodnost izrade Strategije bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Kikinde:

- Taj dokument će nam pružiti uvid kakvo je sadašnje stanje bezbednosti saobraćaja, ali i ono što bi trebali da uradimo kako bismo podigli bezbednost na viši nivo. Izrada tog strateškog dokumenta je na javnoj nabavci poverena poverena Centru za motorna vozila AMS. Strategiji bezbednosti saobraćaja prethodiće Akcioni plan, koji će se odnositi na period od 2018. do 2022. godine, a sklopljen posao podrazumeva i izradu portala- precizirao je Milivoj Linjački, zamenik predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kikinde.

Direktor Istraživačkog razvojnog centra AMSS, Dragoslav Kukić, naveo je da se tridesetak lokalnih samouprava već opredelilo da dobije Strategiju bezbednosti saobraćaja, ili su već započeli taj postupak:

- Krenuli smo sa realizacijom ovih projekata, pre svega sa Strategijom bezbednosti saobraćaja kao primarnog dokumenta koji je definisan i kao zakonska obaveza za sve gradove i opštine. U narednih šest do osam meseci nas očekuje niz sastanka u Kikindi, ali i naše konkretne aktivnosti - ukazao je Kukić. Govoreći i budućem portalu, Kukić je rekao da će sadržati bazu podataka o svim saobraćajnim nezgodama, signalizaciji i stanju puteva.

Povodom obeležavanja godišnjice smrti Nikole Francuskog, Miodrag Bulajić, član gradskog veća i predstavnici Gradskog odbora SUBNOR-a u Kikindi, položili su venac na spomen bistu Nikole Francuskog.

Na današnji dan, 27. marta, 1941. godine, više od 3.000 Kikinđana učestvovalo je u protestima priželjkujući slobodu, uprkos polovini porobljene Evrope, podsetio je profesor Lazar Demić, potpredsednik kikindskog SUBNOR-a:

- Nikola Francuski veoma je važna ličnost u lokalnoj istoriji. Bio je jedan od viđenijih aktivista SKOJ-a i partije, ali nažalost on kao i većina ljudi koji su uradili važne stvari za naš grad, nisu živi dočekali slobodu. Mnogi su završili u kazamatima severne Norveške, a većina se pridružila kikindskom Partizanskom odredu, čiji su članovi tragično stradali četvrtog avgusta 1944. godine.

Spomenik poginulim borcima Kikinde u ratovima devedesetih i tokom NATO agresije na SRJ, danas su otkrile zamenica gradonačelnika Bosiljka Srdić i Anica Drinjak, predstavnica porodica poginuliih i Odbora za podizanje spomenika. Otkrivanju skulpture „Tuga“, rad Rista Mihića iz Beograda, i spomen ploče sa imenima svih nastradalih sugrađana, prisustovali su zvaničnici lokalne samouprave i Skupštine Vojvodine, članovi porodica, boračkih organizacija, udruženja, političkih stranaka, ali i pripadnici Vojske Srbije i policije:

-Ovaj dan su mnogi od vas dugo čekali, dan kada naš grad odaje počast našim herojima i onima koji su svojim životima branili otadžbini. Današnji dan izabran je iz svima nama dobro znanih razloga, ali sa željom da se više nikada i nikome ne dogode strahote rata koje su se dogodile našoj zemlji - izjavila je Bosiljka Srdić. Predsednik Komisije za podizanje spomenika, Saša Tanackov, ocenio je da je podizanje spomenika poginulim vojnicima i policajcima bilo poput putovanja nemirnim morem:

-Stalni smo bili između skoro nepomirljivih suprotnosti. Nije bilo lako uskladiti različite pozicije, viđenja, ubeđenja, političke stanove, različita shvatanja istorijskih događaja kroz koje smo kao društvo prolazili. Postavili smo se iznad svega i u tome se ogleda uloga Grada Kikinde. Pokušali smo da prevaziđemo sve suprotnost - prisetio se Tanackov. Otkrivanje spomenika najemotivinije su doživeli članovi porodica:

- Konačno smo dočekali ovaj trenutak. Otkrivanjem ovog spomenika naši najmiliji neće otići u zaborav. Pre tačno 19 godina, 24. marta 1999. godine, prilikom napada NATO avijacije, poginuo je moj brat, stariji vodnik prve klase Miodrag Gladišev. Zauvek je otrgnut iz sestrinog zagrljaja - teško mukom je rekla Anica Drinjak i zahvalila Saši Tanackovu što je uložio ogroman trud, i okusio gorak ukus i težinu problema unesrećenih porodica. U Kulturnom centru potom je otvorena izložba pristiglih idejnih rešenja za spomen obeležje, a potom i Svečana akademija povodom 24. marta, početka agresije na SRJ.