Aktuelno

Veče ljubavi vina Kikinđani su proveli na najlepši mogući način. U prepunoj sali Narodnom pozorišta nastupio je “Garavi sokak”. Bane Krstić i “Garavi sokak” već su svirali u našem gradu, ali nikada na Dan zaljubljenih, odnosno na Svetog Trifuna:

- Potrudili smo se da naš nastup ima i izvesnu dozu romantike. Mislim da zaljubljene duše drže ovaj svet. Oni se nadaju pobedi ljubavi. U stadijumu su ljubavi kad je ona mlada. To je najbolje stanje u kom čovek može da se nađe. Nadam se da smo našom muzikom doprineli da se atmosfera ljubavi i romantike zadrži što duže u Kikindi - rekao je Bane Krstić i objasnio šta je najveći kapital “Garavog sokaka”:

- To su naše pesme koje su pronašle put do srca publike. Put je bio dug, ali uspešan. Što se tiče Kikinde, mogu da kažem da se u ovo lepo vojvođansko mesto uvek rado vraćam. Ovde se neguje taj pitomi mentalitet. Kikinda ima tu tajnu kako da prepozna bolju stranu - poručio je Krstić.

Grad Kikinda priuštio je sugrađanima mogućnost da Dan zaljubljenih provedu uz “Garavi sokak”, ali ovo neće biti jedini muzički poklon. Osmomartovski koncert održaće popularna grupa “Hari Mata Hari” u Sportskom centru “Jezero”.

Predstavnicima turističkih organizacija, kancelarija i agencija, ali i organizatorima turističkih i etno manifestacija danas su predočene mogućnosti izrade Godišnjeg kalendara turističkih i etno manifestacija u srpskom i rumunskom Banatu, ali i dobijanje zajedničkog zaštitnog znaka “Hrana iz Banata”. To čini i okosnicu prekograničnog projekta „Lokalno nasleđe za aktivni turizam u Banatu“, vrednog 345.815 evra, koji zajednički realizuju Grad Kikinde i Zapadni univerzitet u Temišvaru. Skupu u Regionalnoj privrednoj komori prisustvovali su i preduzetnici koji se bave izradom i prodajom suvenira, zvaničnici muzeja, kao i vlasnici ugostiteljskih i smeštajnih objekata u našem gradu i okolini:

- Ovim sastankom želimo da ovdašnje organizatore turističkih i etno manifestacija, a potom i u Zrenjaninu i Pančevu, pozovemo da nam dostave spisak manifestacija koje se organizuju na njihovom području, a koje zavređuju da se nađu u Godišnjem kalendaru manifestacija. Ovo je prilika da nam vlasnici restorana ponude jela nacionalne kuhinje i razmotre mogućnost dobijanja znaka “Hrana iz Banata”- izjavio je Saša Tanackov, član GV i koordinator aktivnosti projekta. Otilija Hedešan, prorektorka Zapadnog Univerziteta, ocenila je da srpski restorani imaju tradiciju nacionalne kuhinje, što nije slučaj u Rumuniji:

- Vaši ugostitelji zaista dobro promovišu domaću hranu. U rumunskom i srpskom Banatu hrana je slična, a svi znamo za štrudlu, doboš tortu i krempitu. Interesantno je i da svako selo ima svoju specifičnu kuhinju. To je ono što nas interesuje - kazala je Otilija Hedešan i naznačila da se ovim projektom promovišu lokalno nasleđe i turizam. Planirana je snimanje turističkog spota o kulturnom nasleđu Banata i štampanje knjige „Banat na 10 načina“. Grad Kikinda i Narodni muzej na raspolaganju imaju nešto više od 42.000 evra.

Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, upriličio je danas prijem za deo ekipe BBC koja je po drugi put boravila u najvećem urbanom staništu sova ušara na svetu. Prijemu su prisustvovali i naši stručnjaci. Predvodio ih je Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Uz materijal snimljen 2015. godine, kadrovi sova, Kikinde, ali i izjave naših sugrađana, biće iskorišćeni za prirodnjački serijal o divljim životinjama u gradovima:

- Sjajno zvuči podatak da će ovaj serijal, početkom sledeće godine, videti oko pola milijarde ljudi. Dobili smo najbolju moguću medijsku promociju. Čitav svet čuće za Kikindu i naše sove. U serijalu će se, pored priča iz Rima, Amsterdama i NJujorka, naći i ova naša o sovama. Veliko mi je bilo zadovoljstvo da vas ugostim i da u narednom periodu osmislimo nove projekte- rekao je Markov.

Ekipa BBC, i ovoga puta, u Kikindu je stigla sa predsednikom Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije:

- Oni su snimali od ponedeljka do četvrtka, a prijatno ih je iznenadio topao i srdačan prijem domaćina. Za vrlo kratko vreme su došli do kvalitetnog materijala. Sada su snimali sove, ali su zabeležili i izjave običnih ljudi. Sova je zbog neuobičajeno tople zime manje i u centru Kikinde. Nema razloga za brigu, jer je slična situacija i u drugim delovima Srbije. Sa stanovišta daljeg razvoja eko turizma, ovo je za vaš grad veoma značajno. To je najbrže rastuća grana turizma. LJudi putuju da vide tigra, lava ili sovu. Vaš centar je rezervat prirode i jedini u svetu je zaštićen zbog ptica - ukazao je Ružić i Kikinđanima predložio da u dalji razvoj eko turizma uključe i partnere iz susedne Rumunije.

Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, danas je uručio ugovore studentima koji su ostvarili pravo za dobijanje stipendije, u mesečnom iznosu od 8.000 dinara. Time je nastavljena dugogodišnja praksa podrške uspešnim studentima, ali i budućim akademskim građanima slabijeg materijalnog stanja. U odnosu na prethodnu školsku godinu, stipendije će dobijati trinaest studenata više. Pozdravljajući studente i njihove roditelje gradonačelnik Markov je naznačio da lokalna samouprava insistira na podršci mladim i uspešnim ljudima. On je studente pozvao da se nakon školovanja vrate u rodni grad, i svojim znanjem pomognu našoj zajednici:

- Trudite se da da što više učite i dođete do diplome jer se znanje isplati. Nama nedostaju mladi kadrovi, tako da smo zainteresovani da se vratite u rodni grad, pronađete zaposlenje i ostanete ovde. Potrudićemo se da vam stvorimo uslove da ostanete u našoj lepoj Kikindi - rekao je Markov i nastavio:

- Ove godine je pristiglo 155 zahteva za stipendiranje, a 92 studenta ispunila su uslove propisane konkursom. Za ovu namenu u gradskom budžetu planirano je nešto više od sedam miliona dinara. Znamo da stipendija neće rešiti veće izdatke studenata, ali je to potvrda da nam je važno šta će se u budućnosti dešavati sa vama - poručio je Markov studentima i njihovim roditeljima.

Aleksandra Jolić iz Mokrina, studetkinja Tehnkičkog fakulteta “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, priznaje da će joj stipendija puno značiti:

- Ja sam na trećoj godini, a ovo je prvi put da sam dobila stipendiju. Ovakav vid konkretne podrške mlade ljude može samo da motiviše - priznala je ona.

Udžbenik - priručnik lokalne istorije za decu osnovnih škola, u izdanju Istorijskog društva Kikinda, danas su predstavili mladi autori, kikindski istoričari. NJihov doprinos obrazovanju mladih naraštaja pozdravila je Stanislava Hrnjak, predsednica gradske Skupštine. Ona je istakla je da je lokalna samouprava pomogla u izdavanju udžbenika i dodala da će Grad Kikinda nastaviti da rešava postojeće infrastrukturne i komunalne problema, ali i da će dalje ulagati značajna sredstva u obrazovne programe:

- Lokalna samouprava prepoznala je ovaj projekat kao lepu ideju da se udžbenik o lokalnoj istoriji nameni učenicima sedmih i osmih razreda osnovnih škola. Tako će učenici, uz pomoć svojih nastavnika, moći da nauče više o istoriji grada u kom su se rodili - kazala je Stanislava Hrnjak.

Predsednik Istorijskog društva Kikinda, istoričar Marko Milošev, rekao je da je udžbenik o lokalnoj istoriji prvi projekat koji su pokrenuli i zahvalio predstavnicima lokalne samouprave na podršci :

- Mnogi učenici, ali i naši stariji sugrađani nisu potpuno upoznati sa istorijskim činjenicama našeg grada, tako da će ovaj udžbenik biti dobro sredstvo kako bi se deci mnogo više približila lokalna istorija. Takođe, ovo je prvi udžbenik tog tipa u regionu, što znači da smo mi pioniri u ovom poduhvatu. U našem okruženju ne postoji sličan udžbenik - potvrdio je Milošev. NJegov kolega, istoričar Srđan Sivčev, ukazao je će po nekoliko primeraka dobiti sve gradske i seoske snovne škole. Da Kikinda dobije ovaj udženik zaslužna je i istoričarka Tijana Rupčić, dok je za dizajn korica bio zadužen informatičar Nikola Radosavčev.