Aktuelno

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, u pratnji gradonačelnika Kikinde, Pavla Markova, uverio se da sanacija bunara u Nakovu odmiče željenom dinamikom. Ovaj bunar jedan je od 25 predviđenih projektom, koji će biti sanirani do kraja fabruara naredne godine. Ukupna investicija je vredna oko 20 miliona dinara. Pokrajina je obezbedila 60 odsto, dok je iz gradskog budžeta izdvojen ostatak sredstava:

- Imajući u vidu inicijativu Kikinde da je neophodno uložiti finansijska sredstva u sanaciju izvorišta, mi smo se opredelili da izdvojimo sredstva za to. Ovi bunari nisu sanirali od kad su izgrađeni i pušteni u funkciju. Mislim da je ovaj projekat neophodan, jer na ovaj način povećavamo kapacitet, s jedne strane, a sa druge kvalitet pijaće vode- rekao je dr Radojević i naglasio da su resorni sekretarijat i Grad Kikinda, u prethodne tri godine zajedničkim sredstvima, realizovali investicije vredne preko 200 miliona dinara. Gradonačelnik Kikinde potvrdio je da je sanacija bunara predviđena u skoro svim naseljenim mestima, a oni će činiti sastavni deo sistema buduće fabrike vode:

- U vrlo kratkom periodu, imaćemo veoma kvalitetne bunare, što će buduće snabdevanje vodom učiniti boljim. Osim toga, ovaj projekat je i bazično veoma značajan, jer radimo kako treba. Što se same vode tiče, bavimo se bunarima, cevima i na kraju ćemo se baviti postrojenjem i to sve čini kompleksansistem fabrike vode- rekao je Markov. Bunar u Nakovu, jedan od 25 obuhvaćenih projektom, izgrađen je još 1978. godine. Pre 15 godina pretrpeo je havariju i od tada nije u funkciji. Sanacija podrazumeva vađenje pumpe i cevi koje su upale u bunar i sprečile dotok vode, a završetkom radova očekuje se bolje vodosnabdevanje Nakova, uzimajući u obzir da selo trenutno ima dva bunara.

Da granični prelaz Nakovo - Lunga, sa srpske strane, već u ovom trenutku ispunjava sve uslove da počne da radi 24 sata, a rampa bude podignuta za teretni i autobuski saobraćaj, saglasni su Nemanja Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i njegovi domaćini. U prisustvu gradonačelnika Pavla Markova i njegovih saradnika, Nikole Lukača, načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, ali i gostiju iz Rumunije, danas je izvršena i zvanična primopredaja novoizgrađenih objekata na našem delu granice:

- Do otvaranja ovog graničnog prelaza, krajem 2014. godine, došlo je zahvaljujući velikom radu tadašnjeg premijera, a sada predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U međuvremu se drastično povećao broj putnika i vozila koji koriste ovaj prelaz. To je od ogromnog značaja za Kikindu i ceo region. Što se nas tiče, ovo je tehnički zaokružen projekat i prelaz može da radi 24 sata. Kad će biti dozvoljen promet autobusa i kamiona zavisi isključivo od rumunske strane. Naše ministarstvo, ja lično i ambasada Srbije u Rumuniji, na tome ćemo predano raditi u narednom periodu. Tu je i problem sa unutrašnjom političkom dinamikom u Rumuniji, jer je tokom poslednjih nekoliko godina, više puta, došlo do promene izvršne vlasti- rekao je Stevanović i dodao da je nezahvalno prognozirati kad bi to moglo da se desi. Istog je stava i Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde. On je uveren da će se to desiti, pre ili kasnije:

- Tokom prethodnih pet godina ovuda je prošlo više od 800.000 ljudi i preko 200.000 putničkih vozila. To jasno ilustruje opravdanost našeg projekta. Granični prelaz Nakovo- Lunga unapredio je i privrednu sliku našeg grada. Očekujemo da u narednom periodu bude zamajac privrednog razvoja Kikinde i Severnobanatskog okruga- kazao je Markov. Zahvaljujući oko 1,8 miliona evra vrednom projektu “Unapređenje povezanosti Banata”, finansiranom u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija Srbija, a koji je podrazumevao i izgradnju oko osam kilometara duge biciklističke staze, od Kikinde do same granice sa Rumunijom, naš deo graničnog prelaz dobio je sve nedostajuće sadržaje. Dodatnih 90 miliona dinara za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza obezbedili su Grad Kikinda, a delom i Republika Srbija. Nakovčanka Mira Knežević smatra da je, nakon otvaranja i modernizacije prelaza, selo živnulo i da Rumuni dolaze da pazare. Radoš Tomašević iz Kikinde, rado biciklom dolazi u Nakovu:

- Više ne moramo da se krećemo državnim putem. Vožnja biciklističkom stazom je bezbedna i prijatna- priznao je on.

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i njegovi saradnici, danas su posetili naš grad i razgovarali sa predstavnicima novokneževačkog udruženja poljoprivrednika. Sastanku su, pored ostalih, prisustovali članovi “Banatske lenije”, predstavnici pčelarskih udruženja iz Kikinde i Bašaida, ali i proizvođači iz Banatske Topole. Imre Kabok, član GV za poljoprivredu i ruralni razvoj, rekao je da i ova poset potvrđuje ozbiljnost zvaničnika resornog ministastva da se na terenu upoznaju sa konkretnim problemima i sugestijama proizvođača hrane:

- Analizirali smo potrebu rada i postojanja Poljoprivredne stručne službe u Kikindi. Saglasili smo se da su ta ustanovi i njeni stručnjaci veoma bitni za našu agrarnu sredinu. Pohvaljen je naš plan ruralnog razvoja. Spadamo u mali krug lokalnih samouprava koje izdvajaju značajna sredstva za poljoprivredu- rekao je Kabok. Podatak da je Grad Kikinda za realizaciju mera ruralnog razvoja i za poljoprivrednike obezbedila 20 miliona dinara, prijatno je iznenadila Bogićevića. To je, prema rečima Bogićevića, veoma dobro:

- I na ovom sastanku smo od voćara, stočara i pčelara čuli da je neophodno da predstavnici ministarstva obilaze domaćinstva u selima. Potvrdili su da im ovi sastanci puno znače, jer mogu da ukažu na probleme koje ih tište. Govorili smo i o “Programu za mlade”, a u Nakovu smo upoznali mlade momke koji će se baviti proizvodnjom lešnika. Taj program realizujemo tri godine, a to je jedna od mera da se mladi zadrže u seoskim sredinama- priznao je Bogićević. Nešto pre sastanka u Gradskoj kući, Aleksandar Bogićević i njegovi saradnici posetili su porodično gazdinstvu Radovana Zorić iz Nakova. On se bavi proizvodnjom lešnika, a u ovaj posao se upustio pre pet godina:

- Pun rod očekujem za pet godina, ali već imam neki prihod. Zasad lešnika zauzima dva hektara, a na ovoj parceli imam 920 stabala i četiri sorte. Dosad sam u ovaj posao uložio oko 20.000 evra. Imam dva sina Dejana i Sinišu, pa planiram da u dogledno vreme formiram još jedan zasad lešnika. Smatram da država mora da još više podsticajnih sredstava izdvaja za mlade ljude- kazao je Zorić.

U nastavku velike društeno odgovorne kampanje „Ne prljaj. Nemaš izgovor“, koju kompanija SBB tokom poslednjih pet godina realizuje u mnogim gradovima Srbije, pa i u Kikindi, danas je očišćen deo Dositejeve ulice i trga kod pijace. Dan ranije, uređeni su delovima ulica Vojvode Putnika i Hajduk Veljka. Velikoj ekološkoj akciji, pored ostalih, odazvali su se učenici OŠ „Jovan Popović“ i članovi Odreda izviđača „Proka S. Plavi“. Podršku akciji koja za cilj ima da Kikinda bude čistija i uređenija, pružila je i lokalna samouprava:

- Veliku pažnju posvećujemo uređenju grada, ali i edukaciji, i uključenju svih ciljnih grupa u razne akcije koje se tokom čitave godine organizuju u našoj sredini. Naš najvažnij zadatak jeste očuvanje životne sredine. Konkretno, ovu akciju je podržalo oko 60 učesnika. Apelujem na sugrađane da se odgovornije ponašaju prema životnoj sredini, naročito prema lokacijama koje su sada ili nedavno sanirane- rekla je Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Nenad Tešin, menadžer poslovne jedinice SBB u Kikindi, ocenio je da se ekološka svest Kikinda u uzlaznoj liniji:

- Važno je da ne prljamo i zagađujemo životnu sredinu. Naročito nam je drago što su se ovoj ekološkoj akciji odazvali najmlađi sugrađani, osnovci i izviđači- rekao je Tešin. Nastavnica geografije u OŠ „Jovan Popović, Olivera Gašić, saopštila je da su se po prvi put priključili akciji „Ne prljaj. Nemaš izgovor“ i dodala da učenici i prosvetni radnici te gradske škole organizuju ekološke akcije. Jovana Jočić, učenicu OŠ „Jovan Popović“, pozvala je sugrađane da više računa vode o zaštiti životne sredine.

Novi Edukativni centar Kolping društva Srbije danas je otvoren u Sajanu. Prema rečima Melinde Tomić, direktorke Kolping društva u našoj zemlji, od ideje do realizacije otvaranja Edukativnog centra protekle su četiri godine. U ovom objektu okupljaće se meštani iz Sajana i okolnih banatskih sela, a biće im ponuđena kvalitetna i adekvatna edukacija:

- Fokus će biti na ženama, njihovoj edukaciji i razvijanju ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama. Ideja da otvorimo Edukativni centar rođena je pre četiri godine. Naši donatori su shvatili da osnaživanje žena i njihova edukacija jesu najbolji i najproduktivniji način za razvoj seoskih zajednica. Švajcarski Kolping pomogao nam je u realizaciji ovog projekta sa 75.000 evra- rekla je ona. Pomoćnik gradonačelnika Kikinde, Šandor Talpai, izrazio je zadovoljstvo zbog otvaranja Edukativnog centra u Sajanu:

- Ovde će meštani ovladati raznim zanatima. Dobićemo nove frizere, krojače… Posebno je dobro što će se akcenat staviti na žensko preduzetništvo- rekao je Talpai. Sličnog je stava i Zoltan Tot, predsednik MZ Sajan. On je naveo da je Kolping društvo Srbije aktivnosti započelo u ovom selu još 2001. godine:

- Sedište Kolping društva Srbije je, u međuvremenu, promenjeno. Od 2009. nalazi se u Novom Sadu. Naša vizija da se u Sajanu otvori Edukativni centar konačno je postala realnost - rekao je on.