Aktuelno

Proslavom Dana sela i Dana škole u Bašaidu podseća se na dan kada je ovo mesto oslobođeno u Drugom svetskom ratu. Zamenica gradonačelnika, Bosiljka Srdić, rekla je da će lokalna samouprava i dalje ulagati novac u razvoj Bašaida:

- I u ovakvim svečanim trenucim ističemo koliko je lokalnoj samoupravi važno da pomogne razvoj svih sela. Gradska uprava zalaže se za jednak razvoj i grada i sela što smo do sada pokazali na mnogim primerima i kroz planove i programe. Zajedničkim snagama možemo ostvariti ono što planiramo da Bašaid bude dinamično mesto razvoja, gde će mladi ostajati da žive i zasnivati porodice- poručila je istakla je Srdić. Predsednik MZ Bašaid , Bojan Mikalački, čestitao je svim meštanima Dan sela. U Bašaidu su tokom godine uložena sredstva za izgradnju novog multifunkcionalnog terena u školskom dvorištu, a radovi se privode se kraju. „Putevi Srbije“ rade na projektnotehničkoj dokumentaciji za izgradnju kružnog toka na ulazu u mesto iz pravca Melenaca:

- Ove godine završiće se i projektno -tehnička dokumentacija za kapelu koju ćemo graditi naredne godine- rekao je Mikalački. Kako je 1. oktobar i Dan istoimene osnovne škole, u Domu kulture priređen je bogat program u kom su učestvovali učenici, ali i deca iz vrtića „Maslačak“.

Foto: Birimac Photography

Đaci i prosvetni radnici OŠ “Đura Jakšić” na prigodan način obeležili su Dan škole. Bila je to prilika da gosti i roditelji đaka uživaju u bogatom programu koji je izveden na sceni Narodnog pozorišta. Biljana Šimon, direktorica OŠ “Đura Jakšić”, pojasnila je i zašto je za Dan škole ponovo izabran 28. septembar:

- Naša škola je 28. septembra 1950. godine ponela ime Đure Jakšića. Nakon osamnaestogodišnje pauze ponovo smo odlučili da Dan škole obeležavamo upravo tog dana. Đaci i moje kolege bili su veoma motivisani da pripreme svečarski program - rekla je direktorica Šimon. Svečanom programu prisustvovala je i predsednica gradske Skupštne, Stanislava Hrnjak:

- U ovoj školi se zaista lepo radi. Prosvetni kadar veoma je posvećen radu sa đacima. Lokalna samouprava je ove godine OŠ “Đura Jakšić” opredelila 11 miliona dinara za sanaciju krova na starom delu zgrade i zamenu dotrajalih prozora- podsetila je ona. Stari deo škole izgrađen je pre više od sto godina, dok nova zgrada datira iz 1983. Ova gradska škola ima 466 đaka.

Deseti jubilarni međunarodni turnir u sedećoj odbojci “Kup Kikinde 2019” okupio je najbolje timove iz Mađarske, Republike Srpske, BiH i Srbije, a poseban pečat dali su i članovi reprezentacije Slovenije. Oni su se odazvali pozivu organizatora, kikindskog odbojkaškog kluba invalida “Feniks“. Branislav Dragin, predstavnik “Feniksa“, pohvalio se da su se turniru odazvali njihovi sportski prijatelji. Umeće u sedećoj odbojci demonstrirali su i “Humanitaš“ iz Mađarske, “Iskra“ iz Bugojna, OKI “Breza“, “Banjaluka“ i “Crvenka“:

- Ovo je definitivno najjači turnir u sedećoj odbojci u Srbiji. “Feniks” učestvuje u prvenstvu Srbije i Mađarske. Dve godine uzastopno smo prvaci Mađarske, a prošle sezone osvojili smo duplu krunu i KUP, dok u Srbiji zauzimamo treće mesto- naveo je Branislav Dragin. Lokalna samouprava podržala je organizaciju jubilarnog turnira:

- Pravo je zadovoljstvo da podržimo veliki međunarodni turnir i osobe sa invaliditetom koje se bave sportom. Od velikog značaja za naš grad je što imamo klub sedeće odbojke- izjavio je Milivoj Linjački, član GV, dok je promoter turnira, proslavljeni bivši odbojkaš, Vasa Mijić, izrazio nadu da će “Feniks” u narednom periodu imati mnogo veću podršku pokrajine i grada:

- Nije ni lako ni jednostavno organizovati ovakav turnir već deset godina. Sedeća odbojka je na sportskoj margini. Zato su ovakvi turniri važni- naglasio je Mijić. Predsednik Evropske asocijacije sedeće odbojke, Branko Mihorko, pohvalio je organizaciju turnira i potvrdio spremnost da odbojkaši iz Slovenije intenziviraju sportsku saradnju sa Kikinđanima.

Poslednje muzičko veče “Dana ludaje”, već po običaju, bilo je namenjeno publici koja preferira rokenrol. Članovi grupa “Invazija” i “Deca loših muzičara” priznali su domaćinima da su ostali zatečeni veličinom ludaja i pohvalili našu turističku manifestaciju:

- Lepo smo se proveli u Kikindi. Poseban utisak na mene su ostavile ogromne bundeve na bini. Nikada ranije nisam video ništa slično- iskren je bio Vladimir Đokić, gitarista “Invazije”. Nakon njih publika je uživala u koncertu grupe “Deca loših muzičara“. Kikinđanima i gostima našeg grada, oni su servirali energičan i brz nastup. Nešto pre izlaska na binu Lazar Ilić, jedan od članova benda, osvrnuo se na njihov rad i podsetio da su “Deca loših muzičara” nastala davne 1988. godine. On je rekao da su se tokom prethodne tri decenije menjali pevači i postave, a da je on u bendu poslednjih nekoliko godina:

- Očito je da vaša manifestacija vodi računa o muzičkom kvalitetu i publici želi da ponudi i ovu vrstu muzike. Generalno gledano, zadovoljan sam trenutnim stanjem rokenrola u našoj zemlji, ali uvek može i bolje. Redovno se okupljamo na probama. Najbolje pesme nastaju upravo na našim probama u garaži- priznao je on.

Takmičenje u umetničkom rezbarenju ludaje po prvi put je održano na ovogodišnjim “Danima ludaje”. Radove petoro takmičara ocenjivala je stručna komisija sastavljena od master šefova karvinga. Nakon dvočasovnog rada najbolje ocenjena je ludaja koju je rezbario Saša Maleš iz Gospođinaca. - Nagrada nije toliko važna koliko iskustvo koje dobijamo. Učestvovao sam na mnogo većim takmičenjima, ali meni su važniji ljudi sa kojima radim i sa kojima provodim vreme. Izazov u rezbarenju bundeve zavisi od toga šta se radi. Cvetni aranžmani su mi postali praksa, dok su skulpture izazovnije i zahtevaju preko 20 sati rada – rekao je Maleš, kuvar po profesiji, koji karvingom ulepšava hranu koju pripremi.

Takmičenja na otvorenom poput ovog u Kikindi pravi su način da se karving približi široj javnosti, rekao je master šef karvinga Pavel Hrćan. - U Srbiji nas ima oko 30 karving majstora. Samouki smo, a karving nam je velika ljubav. Najviše praktikujemo pravljenje cvetova. U pitanju je tajlandska tehnika stara 700 godina, kada se cvet u bundevi pojavio po prvi put – pojasnio je Hrćan.

Veštine rezbarenja ludaje master šefovi pokazali su i na banatskoj lepotici teškoj 150 kilograma. Iako nije praksa da se toliko velike ludaje rezbare, karving majstori su se udružili i naočigled zaniteresovanih pogleda prolaznika pravili cvetne aranžmane. – Ovo je prvi put da radim na ovoliko velikoj bundevi i srećan sam što su sa mnom i moje kolege. Za ovako veliku ludaju potreban je timski rad. Bavim se karvingom već devet godina i najviše volim na bundevi da radim. Posebno na onima gde postoji kontarst kore i mesa, kada razni detalji mogu više da dođu do izražaja – rekao je Darko Berković, master šef karvinga.