Aktuelno

Milivoj Linjački, član GV, uručio je danas kikindskom Crvenom krstu klima uređaj. Gradska uprava je ovom donacijom doprinela da sugrađanima, aktivistima Crvenog krsta i medicinskim radnicima Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine bude prijatnije tokom akcija dobrovoljnog davanja krvi. Klima uređaj je instaliran u prostoriji u kojoj davaoci daruju dragocenu tečnost:

- Grad Kikinda ima dobru saradnju sa Crvenim krstom, a ovu donaciju smo ozvaničili za vreme 18. ovogodišnje akcije dobrovoljnog davanja krvi. Crveni krst redovno organizuje akcije, a odziv je uvek dobar. Koristim priliku da pohvalim sve humane ljude koji su dali krv i pozovem sugrađane da se odazovu narednim akcijama i budu humani- poručio je Linjački. Sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac, podsetila je da je ovo njihova kontinuirana aktivnost:

- Jako je važno da naša lokalna zajednica prepoznaje ovu aktivnost u oblasti promocije omasovljenja dobrovoljnog davalaštva i regrutacije novih, mladih davalaca- kazala je Bjeljac i zahvalila na donaciji. Prema njenim rečima, naredna akcija u prostorija Crvenog krsta održaće se u ponedeljak, 16. septembra:

- Poziv je upućen našim redovnim davacima, ali i maturantima srednijih škola. I oni mogu da dođu i po prvi put daruju krv- zaključila je Bjeljac.

U teglama ekipe “Kulturni kuvari” našao se po oceni žirija najukusniji ajvar. Pobednici takmičenja “Izađi mi na teglu” i ranijih godina bili su uspešni. Pretprošle godine osvojili su treće mesto. To je, ovoga puta, za varjačom pošlo ekipi “Babin ajvar”, dok su druge bile članice ruskoselskog udruženja žena “Jedinstva”. Ekipa “Ami- Palas, najbolji talas” nagrađena je za najlepše uređen štand. Višečasovni megdan u kuvanju ajvara okupio je na gradskom trgu 15 ekipa iz Kikinde i okoline:

- Imali smo tajni sastojak koji je očigledno presudio da se članovima žirija svidi naš ajvar. Iskreno rečeno, nadali smo se dobrom plasmanu. Idemo dalje. Sledi nam još jedno kuvanje u Beogradu, 12. oktobra, u velikom finalu ovogodišnjeg, šestog po redu, takmičenja “Izađi mi na teglu”- rekla je Tanja Nožica, direktorica Kulturnog centa i članica ekipe “Kulturni kuvari”. Pobedničkoj ekipi, ali i svim učesnicima kulinarskog karavana “Izađi mi na teglu”, čestitao je Miodrag Bulajić, član GV i član žirija:

- Najveći gastronomski karavan u Srbiji bio je i u našem gradu. Sama manifestacija ima zabavni i takmičarski karakter , a programski i organizaciono je odlično koncipirana. Konstatovali smo da ajvar koji su sada pripremili takmičari ima poseban vizuelni identitet, kvalitet, boju i kozistenciju- ocenio je Bulajić.

Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, predstavio je danas poljoprivrednicima u Novim Kozarcima, Banatskoj Topoli i Bašaidu tri mere koje se odnose na 60 miliona dolara vredan izvoz goveđeg mesa na tržište Kine, zamenu tovnih goveda za kukuruz po ceni do 2,2 evra za kilogram, ali i najavljen izvoz mesa u Tursku:

- Izvoz u Kinu podrazumeva otkup 750 tona goveđeg mesa na mesečnom nivou. Dobra stvar je i što smo proizvođačima dali mogućnost zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta na deset godina. Ministarstvo poljoprivrede planira da do kraja godine izađe sa očekivanim cenama za 2020. godinu, i to za 15 do 20 poljoprivrednih proizvoda. To nisu garantovane cene, ali će poljoprivrednici imati neki reper-najavio je ministar i dodao da je afrička kuga svinja registrovana samo u tri sela u centralnoj Srbiji. Nedimović je rekao da se Srbija već dve i po godine bori sa afričkom kugom i da je spas jedino u poštovanju preventivnih mera i onome što kaže nauka. Podsetio je da je ovaj deo Banata posebno ugrožen zbog blizine Rumunije. Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, smatra da je ovo bila dobra prilika da naši poljoprivrednici dobiju konkretne odgovore iz prve ruke:

- Ministar Branislav Nedimović vrlo dobro poznaje ovu materiju, a na terenu je spreman da sasluša i najteža pitanja i pruži odgovore. Utisak je da stvari što se tiče poljoprivrede idu u pozitivnom smeru- rekao je Markov. Ministar poljoprivrede, čelnici lokalne samouprave i Severnobanatskog okruga posetili su domaćinstva Damira Radulovića u Novim Kozarcima, Zorana Malabaše u Banatskoj Topoli i Nemanje Terzina u Bašaidu:

- Ministru sam sugerisao da licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta moraju ranije da se održe, a ne pred kraj godine. To je, koliko sam čuo, bila zamerka i drugih poljoprivrednika. Izrazili smo i nezadovoljstvo niskom otkupnom cenom bikova. Bila nam je čast da ugostimo ministra i u srdačnoj diskusiji iznesemo probleme koji nas tište-kazao je Radulović.

Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, danas je posetio Banatsko Veliko Selo i Nove Kozarce. Bila je to prilika da iz prve ruke informiše o najurgentnijim komunalnim problemama i uveri kojom dinamikom odmiče rekonstrukcija ulica i dela puta koji spaja Nove Kozarce i Rusko Selo. Razgovarajući sa meštanima Banatskog Velikog Sela, Markov je ponovio da se lokalna samouprava već nekoliko godina zalaže za ravnomeran razvoj svih sela:

- Nastojimo da u ovom i ostalim selima unapredimo putnu infrastrukturu. Konkretno, u ulici Vuka Karadžića radovi se odvijaju planiranom dinakom. U ranijem periodu obavljeni su radovi u seoskoj školi, a predstoji izgradnja novih klupskih prostorija na stadionu FK “Kozara”- rekao je Markov. Predsednik MZ Banatsko Veliko Selo, Gojko Rodić, precizirao je da je ulica Vuka Karadžića dugačka 700 metara i da je za njenu rekonstrukciju opredeljeno oko 3,3 milina dinara. U susednim Novim Kozacima, u toku je sanacija ulice Krajiška. Rehabilitacijom će biti obuhvaćeno 980 metara. U tu svrhu je opredeljeno 4,9 miliona dinara, a u oba sela posao izvodi ljudstvo i mehanizacija firme “Graditelj NS”. NJima je poverena i rekonstrukcija dela puta između Novih Kozaraca i Ruskog Sela. Ugovoreni posao, koji treba da se okonča tokom oktobra, uključuje i sanaciju ruskoselske ulice Bratstvo - jedinstvo:

- Dužina ove deonice iznosi 900 metara i to je najvažniji putni pravac za žitelje oba sela. Za poslednju fazu radova izdvojeno je oko 15,1 milion dinara, dok je vrednost čitave investicije, započete pre dve godine, oko 60 miliona dinara. Visinom uloženih sredstava na konkretan način dokazujemo ono što i pričamo, a to je da se svakim danom borimo za kvalitetniji život na selu- rekao je Markov i najavio da je u planu i izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode. Da će ovo postrojenje značiti meštanima oba sela, saglasni su Dragoljub Ćosić, predsednik MZ Novi Kozarci i Dušan Marjanović, predsednik MZ Rusko Selo:

- Spojili smo vodovodnu mrežu, a u planu je i izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode, zajedničkog za oba sela. Realno gledano, ovoliko investicija nismo imali ranije- kazali su oni.

Da lokalna samouprava kontinuirano ulaže sredstva u gradske i seoske škole kako bi đaci i prosvetni radnici imali još kvalitetnije uslove za praćenje i izvođenje nastave, potvrđeno je i u slučaju OŠ “Ivo Lola Ribar” u Novim Kozarcima . U ovoj obrazovnoj ustanovi letnji raspust iskoristili su da obave najurgetnije infrastrukturne radove. Iz gradskog budžeta je za kupovinu novog kotla izdvojeno 2,7 miliona dinara. Time je rešen dugogodišnji problem koji je naročito bio izražen tokom zimskih meseci:

- Izdvajali smo i ranijih godina sredstva za sanaciju školske infrastrukture i nabavku učila. Na sugestiju poslovodstva škole, sad smo novac opredelili za zamenu kotla starog tridesetak godina. Novi kotao omogućiće stabilno snabdevanje škole toplotnom energijom, ali i uštedu od 20 do 30 odsto- naveo je Pavle Markov, gradonačelnik Kikindi i dodao da u narednom periodu predstoji rekonstrucija dela krova i prozora na objektu starom 114 godina. Biljana Brkić, direktorica škole, potvrdila je da je ugradnjom novom kotla rešen najveći problem:

- Prošle grejne sezone imali smo tri havarije, pa je škola za sanaciju morala da izdvoji značajna sredstva. Znali smo da to nije trajno rešenje . Obratili smo se za pomoć lokalnoj samoupravi, a rešenje je nađeno u vidu kupovine novog kotla. U ime kolektiva škole zahvaljujem se nadležnima na razumevanju. U novu grejnu sezonu ulazimo potpuno rasterećeni- konstatovala je direktorica Brkić i dodala da školu pohađa 105 učenika. Ova seoska škola ima samo devetoro đaka prvaka.