Aktuelno

Žetva suncokreta počeće iduće sedmice, a prozvođači mogu da očekuje nešto iznad prosečan prinos uljarice. Na Danu polja jesenjih kultura, velikom agrarnom skupu u organizaciju kikindske Poljoprivredne stručne službe, ocenjeno je da se još boljim proizvodnim rezultatima mogu nadati poljoprivrednici koji su proletos posejali kukuruz. Dominantna ratarska kultura u kikindskom ataru zauzima više od 30.000 hektara:

- Kukuruz je trenutno u najboljoj kondiciji i najviše mu je prijao višak vode. Berba kukuruza neće početi pre početka septembra- precizao je Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe “Kikinda”. Mladen Đuran, direktor PSS, smatra da su ovakvi skupovi značajni za poljoprivrednike jer im se pruža prilika da se sretnu sa stručnjacima, dobiju dragocene savete i pokušaju da unaprede biljnu proizvodnju. Ovo je, dodao je Đuran, i prilika da se u praksi, na oglednim parcelama, vidi primena agrotehničkih mera na usevima. Imre Kabok, član Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj, podsetio je proizvođače da je lokalna samouprava raspisala javne pozive za poljoprivrednike koji imaju mogućnost da konkurišu za 17 mera podrške. U tu svrhu je opredeljeno 20 miliona dinara:

-Sledeće nedelje počećemo sa izdavanjem rešenja za poljoprivrednike iz Banatske Topole kojima su tokom majskom nevremena stradali usevi. Za 49 proizvođača je izdvojeno više od tri miliona dinara za učešće u saniranju štete. Najviše je od leda stradala pšenica, a oštećenja su registrovana na suncokretu i kukuruzu. Pozvao bih sve poljoprivrednike da posete, ali i uzmu aktivno učešće na prvom Poljoprivrednom sajmu koji će u našem gradu biti organizovan 13. i 14. septembra- saopštio je Kabok.

Da granični prelaz Nakovo- Lunga sa srpske strane izgleda neprepoznatljivo, u odnosu na pre samo dva meseca, danas su se uverili svi učesnici uspešno okončanog projekta “Unapređenje povezanosti Banata”. Sa oko 1,8 miliona evra, ovaj projekat je finansiran u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija Srbija, a podrazumevao je i izgradnju oko osam kilometara duge biciklističke staze, od Kikinde do same granice sa Rumunijom. Dodatnih 90 miliona dinara za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza obezbedili obezbedili su Grad Kikinda, a delom i Republika Srbija:

- Izgrađeni su svi nedostajući sadržaji na našem delu graničnog prelaza, pa više ne postoje tehničke prepreke da Nakovo-Lunga konačno počne da radi 24 sata. Takođe, ispunjeni su svi preduslovi da prelaz bude otvoren za kamione i autobuse. U narednom periodu naš cilj biće da se, pod okriljem Ministarstva inostranih poslova, započnu ozbiljniji pregovori sa rumunskom stranom, kako bi se se omogućilo da ovaj prelaz radi u skladu sa svojim mogućnostima. To nije interes samo građana nego i privrede ovog regiona. Privrednicima bi to donelo značajne uštede, jer ne bi morali da koriste prelaz Srpska Crnja - Žombolj - ukazao je Saša Tanackov, član GV za lokalnih ekonomski razvoj i investicije. Da je graničnih prelaz potpuno osavremenjen saglasni su i zvaničnici opštine Žombolj, JP “Putevi Srbije” i zrenjaninskog RCR “Banat”. Oni su, takođe, učestovali u realizacji projekta “Unapređenje povezanosti Banata”. Očekuje se da će biciklistička staza u narednom periodu biti osvetljena. I to nije sve:

- Planirana je i rehabilitacija državnog puta, od Kikinde od graničnog prelaza. Sredstva su odobrena iz IPA programa prekogranične saradnje Rumunija Srbija. Radovi će, najverovatnije, početi iduće godine- saopštila je Biljana Vuksanović, izvršni direktor Sektora za projektovanje i razvoj JP “Putevi Srbije“.

Komemorativnim skupom na Jevrejskom groblju danas je obeležen Dan sećanja na deportaciju oko 300 kikindskih Jevreja. Pre 78 godina, 14. avgusta, naređeno je da se kikindski Jevreji okupe u dvorištu sinagoge, nakon čega su deportovani u logore pored Beograda. Od 330 Jevreja u Kikindi, kraj Drugog svetskog rata dočekalo je njih 11. Komemorativnom skupu prisustvovala je i zamenica gradonačelnika Bosiljka Srdić. – Deportacija kikindskih Jevreja je jedan od najstrašnijih događaja koji je zadesio naš grad. Mnoge porodice su nestale, izgubljene u vihoru rata, a malo njih je preživelo da bi nam pričalo o strahotama onoga što se dešavalo. Danas smo ovde radi sećanja na kikindske Jevreje i to sećanje upravo je podsećanje nama da je mir jedan od najviših ciljeva – poručila je zamenica gradonačelnika.

Cveće na spomen - obeležje na Jevrejskom groblju položili su predstavnici jevrejskih opština iz Subotice, Zrenjanina, Beograda, zatim Gradske uprave, kao i gosti i prijatelji kikindske jevrejske zajednice.

Istoričar Marko Milošev podsetio je na istorijske činjenice u vezi sa obeležavnjem ovog datuma. - Većina kikindskih Jevreja je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni. Zapravo, to je bilo sistematsko uništavanje Jevreja u okviru nacističkog plana, takozvanog finalnog rešenja. Većina preživelih Jevreja kasnije se selila u Izrael. Nakon Drugog svetskog rata oni su morali svoju imovinu da predaju državi i to je na neki način pokazalo nespremnost države da se uhvati u koštac sa pitanjem holokausta Jevreja u Jugoslaviji – objasnio je Milošev.

Obeležavanje Dana sećanja na deportaciju Jevreja organizovala je Jevrejksa opština Kikinda. Prema rečima predsednice Nevene Knežević, jevrejska zajednica u Kikindi danas broji oko 40 članova, koji se svojim aktivnostima trude da se otvore ka široj zajednici.

Kikindskom Domu zdravlja, u okviru programa „Zajednici zajedno“, kompanije NIS za 2019. godinu, odobreno je 17 miliona dinara. Sredstva će se utrošiti za investiciono održavanje Dečjeg i Školskog dispanzera, nabavku medicinske opreme i nameštaja, ali i kupovinu sanitetskog vozila sa najmodernijom opremom. Direktorica ove ustanove, dr Biljana Marković, izrazila je zadovoljstvo što je kompanija NIS prepoznala važnost projekta „Unapređenje sistema primarne zdravstvene zaštite dece i omladine na teritoriji Grada Kikinda“. Načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladinu, dr Vesna Tomin, konkretizovala je radove kojim će biti obuhvaćeni Dečji i Školski dispanzer:

-Planirano je krečenje, farbanje stolarije i radijatora u čekaonicama i ordinacijama, ali i zamena podova. To je vrlo važno jer oba objekta datiraju s početka 20. veka. U dvorišnom delu je planirano sređivanje pristupnih staza. Dečji dispanzer dobiće i pristupnu rampu za invalide. Predviđena je isporuka digitalne vage sa visinometrom, komplet za kiseonik, kao i hidraulične prese za proteze - navela je dr Tomin i naglasila da se u prethodnom periodu zanavljanje opreme obavljalo parcijalno:

-Zahvaljujući programu “Zajednici zajedno” mi ćemo značajno unaprediti našu primarnu zaštitu, ali i dijagnostiku i lečenje pacijenata- navela je dr Tomin. Načelnik Službe hitne pomoći, dr Miloš Bajić, potvrdio je da će se deo odobrenih sredstava utrošiti za nabavku sanitetskog vozila za potrebe transporta dece i omladine kojima je neophodna zdravstvena zaštita na sekundarnom ili tercijalnom nivou:

- U pitanju je moderno sanitetsko vozilo sa sa automatskim sklopivim nosilom, kardiloškom stolicom, kiseoničkom instalacijom i defibrilatorom, jer je postojeći star već 10 godina. Postojeća vozila imaju veliku kilometražu, pa je isporuka novog saniteta od velike važnosti - kazao je dr Bajić.

Ponuda bogatog i raznovrsnog programa “Kikindsko leta”, ni ovoga puta, neće razočarati poklonike pozorišne umetnosti. Do kraja meseca, na sceni Kurije, planirano je izvođenje nekoliko komedija koje će do suza nasmejati Kikinđane. Sugrađanima su takav ugođaj već priuštili Sonja Leštar, Tašana Đorđević i Nikola Ivačkov, protagonisti hit predstave “Drž, ne daj”:

- Svako od nas igra 25 likova u predstavi koja je ušla u osmu sezonu izvođenja. Nije bilo nimalo jednostavno dok smo postavljali komad, ali smo se lepo zabavljali. To i dalje činimo. Maja Grgić, reditelja predstave, bila je istrajna u tome da od nas dobije ono što je želela. Prilično je stroga, a ne propušta izvođenje nijedne predstave. Nama je to problematično, jer ne možemo da se opustimo. Dok je bila trudna, uspeli smo da predstavu produžimo dvadesetak minuta. Nakom njenog povratka, minutažu smo morali da skratimo- ispričala je glumica Sonja Leštar. Rediteljka i koatorka teksta, Maja Grgić, priznaje da su, osim ličnih iskustava, i snimci sa svadbi i autentična muzika sa svabdenih veselja, doprimeli da publici dočaraju s kakvim se izazovima susreću budući mladenci pre nego što stanu na “ludi kamen”. Umesto uživanja u budućem zajedničkom životu, njih očekuju brojni problemi, u vidu neželjenih i neplaniranih obaveza:

- Neke naše običaje slepo sprovodimo do kraja. Sonja Leštar i ja smo u tome našle inspiraciju i napisale tekst. Publika se prepoznaju u ovoj predstavi, a ljudi se iskreno smeju jer su im situacije na sceni dobro poznate- konstatovala je rediteljka Maja Grgić.