Aktuelno

Otvaranjem izložbe slika "Klovnovi" i dodelom nagrade za nastavne inovacije u razrednoj nastavi "Dimitrije Mita Čipčić", ovdašnja javnost odala je priznanje autorki Vesni Čipčić, ali i njenom ocu, najvoljenijem kikindskom učitelju. Nije poznata pozorišna, televizijska i filmska diva krila da Kikindu nosi u srcu, kao što je za života to činio i njen otac Dimitije Čipčić:

- Prvog klovna sam naslikala pre ravno 30 godina, neposredno nakon što sam rodila ćerku. Nekako sam imala utisak da ništa ne može toliko veselo i radosno da bude iznad njenog krevetića, kao nešto što će mama sama da napravi. Kad god sam u situaciji da se malo osamim i posvetim mojim veselim drugarima, ja sam presrećna i puno mi je srce- priznala je Vesna Čipčić. NJeno srce bilo je puno i zbog nagrade koja nosi ime njenog oca. Nagradu ustanovljenu na predlog Desanke Ristić, učiteljice OŠ "Vuk Karadžić", podržao je Aktiv učitelja našeg grada koji, takođe, nosi ime Dimitrija Čipčića. Suzani Veljković, učiteljici OŠ "Branko Miljković" iz Niša, nagrada je simbolično uručena danas, na dan rođenja Dimitrija Čipčića:

- Poslednje 24 godine rada u prosveti, do odlaska u penziju, moj otac je proveo u Kikindu. NJegov rodni grad mu je dodelio Oktobarsku i Prvomajsku nagradu. Jako sam ponosna na njega, ali moram javno da priznam da svega ovoga, u toj meri, ne bi bilo bez moje majke. I Julijana Čipčić je bila izvrsna učiteljica- potvrdila je Vesna Čipčić. Bosilja Srdić, zamenica gradonačelnika Kikinde, podsetila je da je ime Dimitrija Čipčića bilo sinonim profesionalnosti i pedagogije:

- Kikinda, na ovaj način, odaje priznanje učitelju Miti- poručila je ona. Nakon svečanog dela programa, nagrađena učiteljica nije krila uzbuđenje:

- Nagrada mi puno znači. Svaka je nagrada za dušu i predstavlja pečat nečijeg rada. Prava je šteta što kolega Mita ja nismo živeli u isto vreme. Uverena sam da bismo sigurno napravili veći pomak u nastavi- priznala je Suzana Veljković. Nagradu je zaslužila za rad "Životinjsko carstvo", 4D mobilnu aplikaciju bojanke prilagođene mlađim osnovcima.

Međunarodni dan fizičke aktivnosti ponovo je u našem gradu obeležen akcijom „ Velika šetnja u Velikom parku“. Najpre je promocija zdravih stilova života upriličena za osnovce u Blandašu. Zanimljive radionice osmislili su i sa mališanima realizovali volonteri Crvenog krsta. U organizaciju dobro posećenog događaja, koji je usledio tokom popodnevnih sati, uključili su se Dom zdravlja, Zavod za javno zdravlje, Crveni krst i Kulturni centar. Nakon okupljanja u Velikom parku, povorka se prošetala do Starog jezera. Sugrađani svih generacija tamo su plesali, ili fežbali sa fitnes i instruktorima joge:

- Drago mi je što smo se po drugi put okupili, šetali i vežbali. Bilo je divno, nadam se i okrepljujujuće. Moto naše manifestacije je nepromenjen i glasi: „Kretanjem do zdravlja“- rekla je Olivera Vučković Popov iz Patronažne službe Doma zdravlja. O značaju fizičke aktivnosti govorio je i dr Branislav Hačko, načelnik Centra za promociju zdravlja u ZZJZ:

- Od 2002. godine, 10. maj se obeležava s kao Međunarodni dan fizičke aktivnosti. Cilj je da se stanivništu pruže informacije o važnosti fizičke aktivnosti za naše zdravlje. Što se tiče naše zemlje, od 2006. godine, otkako se prati fizička aktivnost u Srbiji, registrovan je porast fizički neaktivnih ljudi. Taj trend je u porastu, što je uvod u gojaznost, visok krvni pritisak i šećernu bolest. U slučaju osnovaca, preporučena dnevna fizička aktivnost iznosi 60 minuta, a kod odraslih, na nedeljnom nivou, do 180 minuta. Fizička aktivnost prevenira mnoge bolesti i stanja- naglasio je dr Hačko.

Dan pobede nad fašizmom, 9. maj, u Kikindi je po prvi put obeležen šetnjom potomaka učesnika Prvog i Drugog svetskog rata, ali i ratova 90-tih. Više od 200 učesnika “Besmrtnog puka” okupilo se spomen obeležja “Tuga”. Nakon polaganja venaca i cveća, zaputili su se do spomenika žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, a potom i do Gradske kuće, i spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću. Brojne delegacije i potomci, položili su vence i cveće, i poklonili se senima junaka koji su nam darovali slobodu. Pored Kikinde, ova manifestacija je održana u još deset gradova širom Srbije- naveo je gradonačelnik Pavle Markov i nastavio:

- Okupili smo se da odamo počast onima koji prošli najteže trenutke i položili živote za slobodu u najmračnijem delu naše istorije. Zajednička ideja nosilja svih naših potomaka jeste sloboda i jednakost ljudi. Iz tog razloga, na nama je očuvamo sećanje i nikada ne zaboravimo na koji smo način došli do današnjeg života. Revizija Drugog svetskog rata ne može se menjati, jer se vrlo dobro zna šta se desilo i ko je bio ko- poručio je gradonačelnik Kikinde. Počast onima koji su izvojevali pobedu nad fašizmom odao je i Sergej Laščuk, prvi sekretar ambasade Ruske Federacije. Laščuk je učestvovao i u šetnji “Besmrtnog puka”:

- U Rusiji praktično nema porodice koja u Drugom svetskog ratu nije nekog izgubila. Uvek ćemo pamtiti naše pretke koji su izvojevali pobedu nad fašizmom. Zahvaljujem se građanima Kikinde na učešću u ovom velikom dogašaju- podvukao je Laščuk. Savez potomoka ratnika Srbije 1912-1920. godine i njegov predsednik Milan Zorić, dobili su akreditaciju od strane ruske ambasade za organizaciju ovog događaja:

- Sve je proteklo kako se samo poželeti može. Pored Kikinđana, učešče u prvoj šetnji “Besmrtnog puka” uzeli su i naši gosti iz Sente, Bečeja, Srbobrana, Beograda i drugih gradova i mesta. Inače, nosio sam sliku mog pradede Ilije. On je bio nosilac Albanske spomenice- kazao je Zorić. Prigodan program izveli su članovi ADZNM "Gusle" i Ruskog doma iz Beograda.
 

Kikindska Kancelarija za mlade, po prvi put, organizovaće besplatnu pripremu učenika osmog razreda za polaganje kvalifikacionog ispita. Časovi su besplatni, a nastava počinje u subotu, 11. maja. Dalibor Oličkov, koordinator Kancelarije za mlade, saopštio je da će se pripremna nastava, do 15. juna, odvijati u prostorijama Kulturnog centra:

- Iako će se osnovci za završni ispit pripremati u školama, uvek postoje oni koji žele više da nauče, ili da im se dodatno pojasni gradivo. To nas je i opredelilo da im na ovaj način pomognemo. Uvereni smo da je ovo značajna pomoć i roditeljima jer neće morati da se izlažu dodatnom trošku za privatne časove. Priprema iz fizike, hemije i matematike održavaće se svake subote- naveo je Oličkov i dodao da budući srednjoškolci ne moraju da prisustvuju časovima iz svih predmeta, nego samo iz onih za koje su zaintersovani. Sa osmacima će raditi Nevena Mesaroš, profesorica hemije, Nadežda Popović, profesorica matematike i Ina Lepar, profesorica fizike. Zainteresovani đaci sa sobom treba da ponesu pribor i zbirku iz koje se pripremaju, a mogu da se prijave lično u Kancelariji za mlade ili da se jave na telefon 064/86 88 373.

Komemorativnim skupom i polaganjem venaca na spomenik internircima, odata je pošta Kikinđanima koje u nemački fašisti internirali na današnji dan, 6. maja 1942. godine. Senama nastradalih rodoljuba poklonili su se Stanislava Hrnjak, predsednica gradske Skupštine i Miodrag Bulajić, član Gradskog veća. Pored delegacije lokalne samouprave, venac na spomenik u centru grada, delo vajara Slobodana Kojića, položili su i predstavnici Gradskog SUBNOR-a. Istoričar Lazar Demić, predsednik Sekcije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova pri SUBNOR-u, podsetio je da su fašisti nasilno na sever Evrope, u Norvešku, odveli 46 sugrađana. Stradanje u logorima preživelo je samo njih sedmoro, a u Kikindu su se iz zatočeništva vratili tokom oktobra i novembra 1945. godine. Nažalost, više nema živih interniraca:

- Internirci su brodom prebačeni iz Beograda u Beč, a docnije su završili u logoru Bejsford, u blizini Narvika. Većina je streljana tokom juna, a preživelim internircima veliku pomoć pružili su Norvežani. U znak sećanja na njihovu golgotu i ono što je učinio norveški narod, 1975. godine, podignut je ovaj spomenik koji simbolizuje presečenu mladost. Nedavno je i ovaj deo trga proglašen parkom prijateljstva i nazvan imenom pobratimskog grada iz Norveške, a tom činu su prisustvovali i naši dragi prijatelji iz Narvika. Tužno je što mladi malo ili nedovoljno znaju o stradanju kikindskih interniraca, ali i da je naš grad za slobodu u Drugom svetskog rata platio visoku cenu. Poginulo je i stradalo više od 600 ljudi- naveo je Demić.