Aktuelno

Radionica “Šta znaš o saobraćaju” danas je održana u OŠ “Đura Jakšić”, a okupile je osnovce i njihove vršnjake koje borave u Prihvatnom centru. Da najmlađi sugrađani i deca migranti poseduju zavidnu saobraćajnu kulturu uverili su se predstavnici Auto moto sekcije Nezavisnog sindikata policije i pripadnici Saobraćajne policije . Oni su polaznike radionice upoznali sa najvažnijim saobraćajnim propisima, s posebnim osvrtom na pravilno upravljanje biciklom. Nakon edukativnog dela, organizovan je i takmičarski deo u savladavanju prepreka i veštini snalaženja u neobičnim saobraćajnim situacijama:

- Naša Strategija o bezbednosti saobraćaja potvrdila je da su upravo biciklisti najugroženija kategorija učesnima u saobraćaju. Prevencija i edukacija najmlađih učesnka u saobraćaju je veoma bitna, kako bi se predupredile neželjene posledice. Posebno ugrožena kategorija učesnika u saobraćaju su osobe između 15 i 30 godina- ocenio je Milivoj Linjački, zamenik predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kikinda. Jelena Marić Luković, predstavnica programa Podrške EU upravljanju migracijama u Srbiji, smatra da su radionicom “Šta znaš o saobraćaju” poslali poruku zajedništva, druženja i odgovornog ponašanja u saobraćaju:

- Radionici su se odazvala i deca migranti koji pohađaju OŠ “Đura Jakšić”, “Sveti Sava” i “Bratstvo jedinstvo” u Banatskoj Topoli, ali i njihovi roditelji. Verujem da smo ih na ovaj način podstakli da se odgovornije ponašaju u saobraćaju. U sklopu Podrške EU u upravljanju migracijama u Republici Srbiji i ovdašnjem Prihvatnom centru, ovim školama je donirana nova biciklistička oprema i bicikli za zajedničko korišćenje- rekla je ona.

Ovdašnjim poslodavcima danas su predstavljeni programi i mere aktivne politike zapošljavanja koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Država je za različite mere podrške zapošljavanju opredelila četiri milijarde dinara. Javni pozivi otvoreni su prošle nedelje, dok se u narednom periodu očekuje otvaranje i onih koje finasiraju pokrajina i lokalna samouprava. Zamenika direktora NSZ ,Petar Jarić, naveo je da će ovim merama i programima biti obuhvaćeno 135.000 osoba širom Srbije, od toga 20.000 osoba kroz novčane mere:

- U Severnobanatskom upravnom okrugu će kroz aktivne mere biti uključeno 2.700 osoba, od toga 350 osoba kroz novčane mere- precizirao je Jarić. U Pokrajini je za realizaciju tri mera zapošljavanja opredeljeno 90 milionda dinara i to za tri mere zapošljavanja. Snežana Sedlar, direktorica Pokrajinske službe NSZ, pojasnila je da su to subvencije za samozapošljavanje, novo zapošljavanje i program finansiranja javnih radova:

- Najveća novina je da je za samozapošljavanje osoba sa visokim obrazovanjem, koji imaju najmanje 240 ESPB bodova, predviđeno 511.000 dinara subvencije. Za samozapošljavanje osoba koje imaju niže obrazovanje opredeljeno je 324.000 dinara - kazala je ona. Grad Kikinda izdvojio je sredstva za stručnu praksu i javne radove, a raspisivanje javnih poziva očekuje se u narednom periodu:

- U saradnji sa višim instancama, ulažemo dodatne napore da bi se smanjenjila stopa nezaposlenosti. U prethodnih nekoliko godina, napravili smo iskorak kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta u Kikindi - izjavio je gradonačelnik Pavle Markov, dok je direktorica filijale NSZ, Jelena Mitrović, naglasila da je lane 404 nezaposlenih osoba angažovano putem finansijske podrške preko raspisanih javnih poziva.

Petogodišnji Cezar, vlasnika Aleksandra Maluckova, osvojio je titulu najjačeg na 33. Svetskom prvenstvu u nadmetanju gusana u Mokrinu. U finalu koje je trajalo nepunih 18 minuta, Cezar je savladao Margitaresa, vlasnika Milorada Ristića, dvostrukog šampiona i branioca titule:

- Cezar je pre tri godine došao u naše dvorište. Dok sam se pripremao za kontrolni iz istorije, otac i brat su doneli gusana. Pitali su me kako da ga nazovemo, a u tom trenutku sam pročitao ime slavnog Gaja Julija Cezara. Nisam se dvoumio u pogledu imena. Cezar mu baš pristaje - rekao je Aleksandar Maluckov. Pored tri revijalne borbe, promrzli gledaoci uživali su i u finalnim nadmetanjima mlađih gusana. U kategoriji jednogodišnjih, pobedio je Stanko, Vujadina Miščevića. Kod dvogodaca je pehar pripao Arpadu i njegovom gazdi Željku Radakoviću. Nadmetanja za 33. Gusanijadu počela su još sredinom decembra, a u tri uzrasne kategorije je prodefilovalo stotinak gusana:

- Mokrinčani na ovaj način pokazuju sa koliko žara organizuju neobično takmičenje, koje izaziva veliku pažnju domaće i svetske javnosti, naravno i turista. Uz Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim kokošijim jajima, ova manifestacija već je odavno poznata i priznata - ocenio je Miodrag Bulajić, član GV.

Radivoj Zagorac iz Batajnice, apsolutni je pobednik 19. “Dana vina” u Iđošu. Manifestacija je okupila vinare i vinogradare iz svih krajeva Vojvodine, a Zagorcu ovo nije prvi trijumf. On je 2011. godine, takođe, bio pobednik “Dana vina”, a sad je to učinio sa vinom kaberne sovinjon. Slavodobitnik se pohvalio da je član iđoškog udruženja “Šasla” od njegovog osnivanja i dodao da je dobro što ovo severnobanatsko selo ima ovakvu manifestaciju.Najbolje vino u gradu i u Iđošu proizveo je Vasilije Nikolin. Sa bratom je pre 19 godina podigao vinograd sa 1.000 čokota:

- Rajski rizling pokazao se kao najbolji i osvojio je vredno priznanje. Ovo nam je drugi put da smo proglašeni za gradskog i mesnog pobednika - istakao je Nikolin. U konkurenciji je ove godine bilo 210 uzoraka iz svih krajeva Vojvodine. Nakon osvećenja svih vina i vinogradara Jelene i Bogdana Stepanova, uručeno je 166 medalja. Manifestaciju pokrajinskog karaktera podržala je lokalna samouprava, a Goran Dumitrov, član GV, čestitao je domaćinima na sjajnoj organizaciji, a vinarima na kvalitetnom vinu:

- Ovo je prilika da nazdravimo Svetom Trifunu, ali i da se okupimo, razmenimo iskustva i sklopimo prijateljstva. Zahvaljujući “Danima vina”, u Iđošu je sve više vinograda- konstatovao je Mirko Mirkonj, predsednik “Šasle” i dodao da udruženje ima šezdesetak članova.

Sretenje Gospodnje se već dvadesetak godina obeležava kao slava ADNZM „Gusle“, u znak sećanja na 14. februar 1876. godine, kad je održan prvi javni nastup pevačkog društva. Slavski kolač osveštali su sveštenici Srpske pravoslavne crkve, a ovogodišnja kuma bila je naša sugrađanka Mirna Rackov, jedina žena u Srbiji koja ima registrovanu radnju za proizvodnju kožnih opanaka i sertifikat Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za stare zanata. Direktor “Gusala”, Zoran Petrović, podsetio je da najstarija horska i muzičko - folklorna institucija Srba na ovim prostorima postoji i radi već 143 godine:

- Sa nepromenjenim imenom i istom idejom, posvećeni smo negovanju muzike i kulturne tradicije, negovanju identiteta našeg srpskog naroda, ali i svih drugih koji sa nama žive. “Gusle” su jedna velika zajednička kuća. Od ove godine je sa nama i hor “Kornelije Stanković”. Došli su na prirodno mesto pod krov zajedničke muzičke kuće. Borimo se i uspevamo da realizujemo brojne programe, a iza nas je veoma kvalitetna programska 2018. godina - rekao je Petrović.