Aktuelno

Obećao je dva, a pevao i svirao pola sata duže. Sudeći po atmosferi, sugrađani su bili spremni da sa Borisom Režakom pevaju uglas bar još toliko. Publika nije krila da im je sjajni pevač ulepšao veče ljubavi i vina, a prvi susret sa kikindskom publikom prijao je i Borisu Režaku:

- Nagovestio sam da će publika zadovoljno napustiti salu Narodnog pozorišta i da ću, osim mojih pesama, svirati kompozicije koje volim. To se i desilo, a naročito me je iznenadilo horsko i gotovo perfektno pevanje publike. Imao sam utisak da me prati hor - bili su prvi utisci šarmantnog umetnika koji je Kikinđanima, shodno Danu Svetog Valentina, poručio da ljubav mora da se slavi:

- Neka to svakodnevno čine. To nije fraza. LJubav treba negovati prema voljenoj osobi, ali i deci, pa i kućnim ljubimcima. To govorim iz ličnog iskustva jer imam suprugu, troje dece i kuče. Trudim se da emitujem ljubav, a nervozu i stres ne prenosim na najmilije. Tako se ophodim i prema komšijama i prijateljima. Kao u mojoj pesmi “Nije ljubav pokora”. Nekad je lepo, a ponekad tužno. LJudi bez ljubavi ne bi mogli da funkcionišu - naglasio je Boris Režak i dodao da u ljubavi pronalazi neiscrnu inspiraciju:

- Često nastupam u Novom Sadu. Uvek je super atmosfera, ali zaista nisam očekivao da će u slučaju Kikinde ovo biti ljubav na prvi pogled. Nadam se da ćemo se ponovo družiti- poručio je Boris Režak.

Kampanja “Um na drum”, usmerena ka povećanju bezbednosti mladih u saobraćaju, u Kikindi je započeta predavanjem učenicima završenih razreda Gimnazije “Dušan Vasiljev”. Ovu kampanju realizuje gradski Savet za bezbednost saobraćaja u saradnji sa Kancelarijom za mlade i Policijskom upravom, a na inicijativu Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije. Podaci Strategije za bezbednost saobraćaja grada Kikinda pokazuju da su najugroženiji učesnici u saobraćaju osobe uzrasta od 16 do 30 godina, kao i stariji od 65 godina. Prema najavama Milivoja Linjačkog, zamenika predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja, u narednom periodu biće realizovana kampanja kojom će preventivno delovati u cilju smanjenja broja saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju obe starosne grupe:

- Moramo ciljano da radimo na tome da se broj poginulih u saobraćajnim nezgodama smanji. Sprovođenjem nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja do 2025. godine svaka lokalna samouprava na svojoj teritoriji trebalo bi da postigne da nema saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. To je cilj ka kojem svim stremimo - rekao je Linjački. Kampanju “Um na drum” prate video spotovi, aktivnosti na društvenim mrežama, ali i tribine u srednjim školama:

- Učenicima trećeg i četvrtog razreda svih srednjih škola na teritoriji Kikinde u narednom periodu biće održana predavanja. Na prvom predavanju sa nama su učenici završnih razreda Gimnazije, koji su položili ili planiraju u bliskoj budućnosti da polože vozački ispit. Cilj je da se formiraju ispravni stavovi kod mladih, da se proširi svest i da saznaju nešto novo što do sada nisu znali - rekao je Dalibor Oličkov, koordinator Kancelarije za mlade.

Dan pogibije Koste Sredojeva Šljuke, poznatog kikindskog revolucionara, danas je obeležen komemorativnim skupom i polaganjem venaca kraj spomen ploče, koja se nalazi ispred Opšte bolnice. Nenad Dimitrijević, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a, podsetio je da su na ovom mestu 1944. godine, nemački okupatori ubili Kostu Sredojeva:

- On je od svoje rane mladosti bio revolucionar. Bio je veza između partizanskog odreda i partijskih organizacija u gradu. Održavao je kontakte sa svim kikindskim revolucionarima. Nemerljiv je njegov doprinos pružanju otpora i pobedi nad fašizmom u ovom delu Banata. Kosta Sredojev preživeo je stradanje glavnine Velikokikindskog partizanskog odreda, ali je kasnije mučki ubijen- istakao je, pored ostalog, Dimitrijević u prigodnoj besedi. Komemorativnom skupu prisutvovali su predstavnici Gradske uprave, članovi oba kikindska odreda izviđača, udruženja "Srpski ratni veterani", političkih partija i sugrađani.

U Savezu samostalnih sindikata za grad Kikindu i opštine Nova Crnja, Čoka i Novi Kneževac predstavljene su pojedinosti projekta ” Sprečavanje rada na crno”. Radnom sastanku prisustvovali su zvaničnici Gradske uprave, Inspekcije rada, NSZ, Fonda PIO, poslodavci, ali i predstavnici Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda:

- Ovo je prvi projekat koji smo realizovali sa Gradskom upravom. Šaljemo sa ovog skupa snažnu poruku da se rad na crno više neće tolerisati. Što se našeg sindikata tiče, nema meseca a da nam se neko ne obrati. Govorimo im da je Inspekcija rada prva i najvažnija karika. Sa njima veoma dobro sarađujemo. Moram da kažem da ovaj problem iziskuje i ličnu hrabrost radnika. Neki od njih su dovoljno hrabri i istrajni da, u skladu sa zakonom i našu pomoć, reše problem. Postoji sistem koji može da im obezbedi da ne ostanu bez posla i da legalno rade - rekao je Ilija Drljić, predsednik SSS. Saša Tanackov, član GV, izneo je podatak da u Srbiji na crno radi između 600.000 i 800.000 ljudi, što je osam odsto od ukupnog broja stanovnika:

- To je alarmantna brojka koju treba smanjiti i dovesti u pristojnu meru i prosek kakav je u većini evrospkih zemalja. LJudi koji rade na crno lišeni su svih prava, a i država gubi jer je manje novca u budžetu. Otvaranje novih radnih mesta direktno utiče na smanjenje broja onih koji rade na crno. Tendencija lokalne administracije je da i dalje radi na stvaranju takvih uslova da budemo privlačna investiciona zona za investitore. LJubica Otoran Anić, šefica Odseka inspekcije rada, saopštila je da je tokom prošle godine u Severnobanatskom okrugu evidentirano 180 radnika na crno i iznela uverenje da nakon povećanja kazni, poslodavcima neće biti isplativo da imaju radnike u sivoj zoni. Sada kazna za pravno lice iznosi oko 300.000 dinara, a trebalo bi da bude 1,5 miliona:

- Naš je zadatak da sprečavamo rad na crno i nezaposlene uvodimo u redovne tokove rada - poručila je Jelena Mitrović, direktorica Filijale NSZ u Kikindi.

Podrška lokalne samouprave uspešnim studentima nije izostala ni ove školske godine, a pravo na stipendiju, u mesečnom iznosu od 8.500 dinara, steklo je 68 studenata. U odnosu na prošlu godinu, iznos mesečne stipendije uvećan je za 500 dinara. Uručujući danas studentima i njihovim roditeljima ugovore o stipendiranju, gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, naznačio je da je taj trend prisutan poslednjih godina:

- Mi smo tokom prethodne tri godine uvećali sredstva za ove namene, i to između 30 i 40 odsto. Vrlo dobro znam da ovaj novac ne može da vam obezbedi nesmetano studiranje i napravi iskorak u učenju. To je način kojim pokazujemo da vodimo računa o studentima. Nemam tu moć da delim posao, ali sam raspoložen da saslušam i pomognem. Ukoliko imate potrebu, slobodno dođite da porazgovaramo o vašoj budućnosti - rekao je Markov i dodao da lokalna samouprava, i na ovaj način, pokazuje brigu o mladim ljudima. Mateja Vukmirica, student Pravnog fakulteta u Novom Sadu, priznaje da će mu stipendija puno značiti:

- Prvi put dobijam stipendiju, s obzirom da sam na prvoj godini. Dobro će mi doći tokom školovanja, ali i za bavljenje sportom. Treniram džudo. Očekuju me važna takmičenja, a stipendija će pokriti deo troškova - iskren je Mateja Vukmirica. Sličnog je stava i Nevena Đurin, studentkinja PMF u Novom Sadu:

- Na prvoj sam godini, a stipendija će mi puno značiti. Zna se da studentima svaki dinar dobro dođe- rekla je ona.