Aktuelno

Da li su i zašto rijaliti programi fenomen modernog doba, kako utiču na mentalno zdravlje i zbog čega su izuzetno gledani? Odgovore na ova pitanja, Kikinđanima je na javnoj tribini “Rijaliti programi i mentalno zdravlje”, pružio Beograđanin Marko Braković, psihoterapeut i autor romana “Fejsbuk predator”, “Tablet” i poslednji iz ove trilogije “LJudski aparat”. Intrigantna, i u medijima sveprisutna tema, privukla je pažnju naših sugrađana, a tribini održanoj u Narodnom muzeju, pored ostalih, prisustvovao je i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde. Braković se potrudio prisutnima da objasni zašto postoje rijaliti programi i čemu zapravo služe, u psihološkom, ali i u društveno-kulturološkom smislu:

-Svima nam je jasno da je ovaj fenomen uzeo maha i da ne prestaje, u bukvalnom smislu, već godinama. Dugo sam u medijima i na sceni, jer sam se bavio i muzikom. Znam vrlo dobro šta se dešava iza kamera i šta je poenta medija. Upravo sam se medijima bavio u knjizi “LJudski aparat” i pokušao čitaocima da približim šta je danas televizija, s aspekta digitalne ere. Stariji rijaliti formati, meni lično, bili su bolji i mogao sam da ih gledam jer su i trajali kraće, i nisu bili potpuno komercijalizovani. Imali su i neka pravila koje su učesnici, koliko toliko, poštovali- rekao je Braković. U prvoj knjizi, autor je analizirao seksualnu zavisnost na društvenim mrežama kao fenomen, dok je druga psihoterapijska i geopolitička priča. Na naše pitanje zašto se, vremenom, sve otrglo kontroli, ovako je odgovorio:

-Televizijska publika postala je jako “nezahtevna", dok su inteligentniji otišli na internet. Televiziji je ostala verna samo starija populacija i siromašni, mada ni to nije više pravilo. Sada ponovo skoro svi gledaju rijaliti programe, jer je zahtev publike postao niži- kazao je Braković i potvrdio da i na društvenim mrežama najviše klikova dobijaju teme i junaci rijaliti programa:

-Rijaliti programi negativno utiču na mentalno zdravlje- kategoričan je Braković.
 

O mogućnostima intenzivnije saradnje, pre svega u oblasti turizma između Kikinde i Novog Bečeja, danas su razgovarali gradonačelnik Nikola Lukač i njegov gost Saša Maksimović, predsednik susedne banatske opštine. Sastanku su prisustovali narodni poslanik Milenko Jovanov i naš sugrađanin Oto Kišmarton, šef kabineta predsednika opštine Novi Bečej. Gosti i domaćini saglasni su da, ukoliko udruže turističku ponudu, mogu da budu još atraktivniji. Gradonačelnik Kikinde u tom pogledu nema dilemu:

-Zbog blizine Novog Bečeja, a naročito Novog Miloševa i Bočara, jasno je da su ove teme od zajedničkog značaja. Mogli bismo zajednički da konkurišemo sa projektima na domaćim konkursima, ili da finansijska sredstva obezbediomo konkurišući na nekom od inostranih fondova. Turizam je ono što nas, pored ostalog spaja, a imamo fantastične turističke manifestacije koje privlače veliki broj posetilaca. Mnogo je muzeja i turističkih sadržaja koje zajednički možemo da ponudimo za eventualne ekskurzije i razmenu dece- saopštio je Lukač i naglasio da je prvi korak napravljen:

-Postoji dobra volja sa obe strane. Do realizacije zajedničkih projekata možemo da dođemo tako što ćemo udruženi konkurisati- poručio je Lukač. Uskoro će se , istakao je on, formirati zajednički tim u čijem će fokusu biti zajednički projekti. I Saša Maksimović, predsednik opštine Novi Bečej, nema dilemu u pogledu svrsishodnosti udruživanja, kako bi jačali, pre svega, turističku ponudu:

-Uveren sam da zajednički možemo da realizujemo projekte iz oblasti turizma, kao što imamo i zajednička nerešena pitanja. Kad to kažem, mislim na put koji prolazi pored Bočara i dalje prema Iđošu, a spaja Novi Bečej i Kikindu. Kao dobru priliku za saradnju vidim i dvorac „Heterlend“ u Bočaru. On će do kraja godine biti završen, a mogao bi da bude zanimljiv deci predškolskog i niže školskog uzrasta- nagovestio je Maksimović. Predsednik opštine Novi Bečej smatra da, udruženi sa komšijama iz Kikinde, pre svega u oblasti turizma, moraju ubuduće da nastupaju timski.
 

Naš grad na dobrom je putu da konačno dobije Socijalno-ekonomski savet u punom kapacitetu. U fokusu rada budućeg višečlanog tela biće rešavanje svih socijalno-ekonomskih problema koji su od vitalnog značaja za kreiranje boljeg privrednog ambijenta, ali i intenziviranje dijaloga između socijalnih partnera. To je, pored ostalog, rečeno na današnjem sastanku kom su prisutvovali Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde i njegovi saradnici, kao i sindikalni lideri našeg grada i Pokrajine. O važnim sindikalnim temama diskutovali su još Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Saša Tanackov, član GV za privredu i investicije, kao i Ilija Drljić, predsednika Veća SSS za Kikindu, Novi Kneževac, Čoku i Novu Crnju, Goran Milić, predsednika SSS za Vojvodinu i Milina Tušjak, tehnička sekretarka pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta:

-Pre nekoliko godina inicirali smo formiranje Socijalno-ekonomskog saveta, a sada smo, iskreno se nadam na dobrom putu da ovo zaživi u punom kapacitetu. Ukoliko se sklope sve kockice, do kraja godine konačno ćemo formirati Socijalno-ekonomski savet, telo u čijem fokusu će biti problem rada na našem području. Postignuti dogovori biće veoma značajni za svet rada našeg grada, ali i širu zajednicu- ocenio je Drljić i nastavio:

-Izuzetno je značajno da mnoge stvari i probleme rešava upravo Socijalno-ekonomski savet. Na taj način sprečiće se već prisutni problemi, poput velikih inspekcijih nadzora i tužbi koje pritskaju privatnih sektor. Uveren sam da ćemo na ovaj način stvoriti jedan potpuno novi ekonomski milje. Želimo da budemo pouzdan parter lokalnoj samoupravi i preduzetnicima. Pojedini poslodavci izbegavaju formiranje sindikata i doživljavaju ga kao neugodnog socijalnog partnera. Moraju da budu svesni činjenice da nisu u pravu- podvukao je Drljić, dok je Tanackov podsetio da je Socijalno-ekonomski savet formiran još 2016. godine:

-Jasna je bila ideja da se uspostavi maskimalan socijalni dijalog na tripartitnom nivou između poslodavaca, sindikata i lokalne zajednice. Kako je tada bilo zamišljeno, jedan os socijalnih partnera koji bi predstavljao poslodavce trebalo je da bude Regionalna privredna komora, i to iz dva razloga. U Kikindi ne postoji Unija poslodavaca, pa nije bilo uslova da zaživ trojno partnerstvo. Laneje došlo do korekcije sporazuma, zajedno sa predstavnicima SSS. Međutim, i dalje je ostalo sporto pitanje Unije poslodavaca, s obzirom da već dobrih 15 godina bezuspešno pokušavaju da u Kikindi formiraju svoju podružnicu. To je i glavna prepreka zašto još uvek nemamo Socijalno-ekonomski savet grada Kikinde, koji funkcioniše u skladu sa zakonom. Činjenica je i da ovdašnji poslodavci nisu bili zainteresovani da uđu u takvu poslovnu acocijaciju. Na nama je da pronađemo rešenje koje će biti u skladu sa zakonom kako bi mogli da radimo onako kako je i predviđeno-predočio je Tanackov.
 

“Sova kup”, osmi po redu, koji se ovog vikenda održava u našem gradu, u organizaciji TK “Kikinda”, okupio je 123 mladih tenisera i teniserki, svih uzrasnih kategorija, od osam do 18 godina. Teniskom turniru odazvali su se mladi sportisti iz Beograda, Novog Sada, Mokrina, Palića, Bečeja, Kule, Sente i grada domaćina. Ceremoniji svečanog otvaranja i mečevima, prethodila je jučerašanja promocija polaznika Škole tenisa TK “Kikinda”, dok su danas njihove nešto starije kolege pokazale šta znaju na šljaci. U prisustvu gradonačelnika Kikinde, Nikole Lukača, turnir je otvorio Dragan Pecarski, član GV za sport i omladinu:

-Kikinda i na ovaj način potvrđuje da je grad sporta i tenisa. Zaista je veliki trud uložen da se u ovakvih epidemiološkim okolnostima organizuje turnir. U ime lokalne samouprave i domaćina turnira, svim teniserima i teniserkama želim puno sportske sreće- rekao je Pecarski. Predsednik TK “Kikinda”, Dejan Ćirić, potvrdio je da su sa puno entuzijazma i ljubavi prema ovom sportu, organizivali 8. “Sova kup”:

-Za nas je ovo, u pravom smislu te reči, praznik sporta i tenisa- poručio je Ćirić i dodao da će se u nedelju održati turnir veterana svih kategorija, a igraće se singl i dubl mečevi. Teniski klub “Kikinda” uručio je zahvalnice zvaničnicima lokalne samouprave, SC “Jezero” i Unikredit banke Srbija u znak zahvalnosti na saradnji i učešću.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, u pratnji Saše Tanackova, člana GV, danas je posetio pogon kompanije “Tisa Automotiv” u našem gradu. Neposredan povod Lukačeve posete najvećem poslodavcu u Kikindi, jeste godišnjica od otvaranja fabrike, ali i početak rada nove linije. Ona će od ponedeljka biti operativna. Ova kompanija u Srbiji posluje već šest godina. Kikinđani i meštani okolnih sela ranijih godina na posao su odlazili u Sentu. Sredinom prošle godine, u starom objektu kompanije ''Jafa-Banini'', otvoren je novi pogon “Tise Automotiv”:

-Mislim da su nakon godinu dana zadovoljni i naši sugrađani koje ovde rade. Samo tokom kraćeg perioda, tokom vanrednog stanja, ova fabrika nije radila. Sve naložene zdravstveno-higijenske mere ovde se rigorozno poštuju. Slika koju sam ovde zatekao, uliva sigurnost da je bezbednost na visokom nivou, ali i da su radnici zadovoljni poslom, zaradama i uslovima rada. Grad Kikinda, kao što sam nešto ranije i izjavio, želi da bude pouzdan partner svim domaćim i inostranim kompanijama koje posluju u našoj sredini, a ovo je prilika da otvorimo novo poglavlje u saradnji između lokalne samouprave i “Tise Automotiv”- poručio je Lukač i izrazio uverenje da će menadžent nastavi da zapošljava Kikinđane i da ostvaruje još bolje proizvodne rezultate. Radovan Ignjatov, zamenik generalnog direktora, podsetio je da od početnih 160, fabrika u Kikindi sada ima oko 1.000 zaposlenih:

-Da se ovde poslovno pozicioniramo, opredelila nas je činjenica da je u Senti radilo oko 700 radnika iz Kikinde i okoline. Od ponedelja će startovati nova linija, a već mesecima se i ovde proizvodnja nesmetano odvija.. Radnici imaju maske i vizire, dok su u pogonu obezbeđena dezinfekciona sredstva. Bitno je da smo sačuvali njihovo zdravlje i radna mesta. Od ukupno 2.300 radnika, u našim fabrikama u Senti, Bečeju i Kikindi, nismo imali nijedan potvrđen kovid slučaj-rekao je Ignjatov. Da je zadovoljna zaradom i uslovima rada potvrdila je Milanka Simanić:

-U ovoj fabrici radim nepunih godinu dana. Veoma sam zadovoljna. Posao nije težak i brzo može da se nauči. Zadovoljna sam i platom- potvrdila je ova radnica.