Aktuelno

Danas je u Sajanu počelo čišćenje divlje deponije . Sredstva su obezbeđena po osnovu konkursa za dodelu podsticajnih sredstva za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednih zemljišta, privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta, odnosno privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju i Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivedu i ruralni razvoj posetili su danas deponiju kako bi se uverili kako napreduju radovi.

- Od početka godine očišćeno je nekoliko deponija u gradu i selima. Za sajansku deponiju Pokrajina je izdvojila 455.000 dinara, dok grad Kikinda učestvuje sa 520.000 dinara - istakao je Stevan Iličić.

Miroslava Krnić napomenula je da je čišćenje i uređenje divljih deponija započeto u maju.

- Akcijom su obuhvaćene seoske, ali i deponije koje se s vremena na vreme pojavljuju u gradu. Primetno je da se u gradskom građevinskom rejonu pojavljuju deponije po obodima grada. Do sada smo sakupili i odvezli na deponiju blizu 1.000 tona otpada sa seoskih deponija, a oko 2.000 tona je kabasti otpad iz domaćinstava – rekla je Miroslava Krnić.

Osim akcije čišćenja deponija, organizovana je i akcija uklanjanja kabastog otpada. Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine podsećaju građane da za svaki otpad koji imaju postoji način na koji se on odlaže, a sve informacije mogu se dobiti u Kompaniji FCC
 

Koncertom članova duvačkog orkestra Dobrovoljnog vatrogasnog društva na platou ispred Gradske kuće, koji je, kao i drugi delovi trga ukrašen srpskim trobojkama, danas je, po prvi put, i u našem gradu obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Simbolizuje jedinstvo srpskog naroda, pa ga zajedno slave Republika Srbija i Republika Srpska. Obeležava se 15. septembra, jer je tog dana 1918. godine probijen Solunski front. Koncertu su prisustvovali sugrađani, ali i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, članovi Gradskog veća, odbornici lokalnog parlamenta, ali i Milivoj Linjački, načelnik Severnobanatskog okruga:

- Drago mi je što smo po prvi put obeležili državni praznik koji simbolizuje srpsko jedinstvo, slobodu i nacionalnu zastavu. Iz tog razloga se i užim centrom Kikinde vijore naše nacionalne zastave. Zastava je nacionalni identitet jednog naroda i njen ponos. Veliki je broj junaka, kroz istoriju ponosno nosio našu zastavu. Čast nam je da skormnim programom, po prvi put, obeležimo državni praznik. Nadam se da ćemo u narednom periodu, sa raznovrsnijim kulturnim programom, obogatiti obeležavanje ovog praznika. Čestitam svim sugrađanima novi državni praznik- kazao je gradonačelnik Lukač.

Volonteri kompanije NIS i Gradske uprave ofarbali su danas ogradu Dečjeg dispanzera i time zaokružili jednogodišnji projekat “Unapređenje sistema primarne zaštite za decu i omladinu namenjen Gradu Kikindi”. Akcija je održana pod okriljem karavana društvene odgovornosti kompanije NIS. NJihovi volonteri obilaze zdravstvene ustanove širom Srbije, a za koje je ova kompanija namenila sredstva u okviru konkursa “Zajednici zajedno 2019”:

- Lane je NIS, u okviru “Zajednici zajedno”, Kikindi opredelio 17 miliona dinara. Sredstva su namenski utrošena za sanaciju objekta Dečjeg i Školskog dispanzera i nabavku opreme, kao i ambulatnog vozila sa opremom za reanimaciju. Do kraja septembra saznaćemo i koji će projekat biti finansirani u okviru ovogodišnjeg konkursa “Zajednici zajedno”. Time će se nastaviti uspešna dugogodišnja saradnja NIS-a i Kikinde, koja evo traje već 11 godina- izjavio je Saša Tanackov, član GV za privredu i investicije. Kompanija NIS, ukazao je Tanackov, izdvojila je u prethodnom periodu i sredstva za izgradnju dečjeg igrališta u centru grada, ali i za rekonstrukciju velikog broja škola i vrtića. Načelnica Dečjeg i Školskog dispanzera, dr Vesna Tomin, nema dilemu u pogledu svrsishodnosti projekta “Zajednici zajedno” za ustanovu na čijem je čelu:

- Zahvaljujući odobrenim sredstvima, dispanzer je rekonstrisan. Dobili smo i rampu za invalide, što je jedna od ključnih stvari za akreditaciju ustanove. Dopunili smo nedostajuću medicinsku opremu. U narednom periodu, bilo bi dobro da uredimo dvorište u delu gde je uklonjen deo starog objekta- kazala je dr Tomin.
 

Povodom 102 godine od proboja Solunskog fronta, danas je na Železničkom groblju održan komemorativni skup i položeni venci na spomen-kosturnicu. U čast jedne od najvećih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu, upriličen je prigodan program u organizaciji Saveza potoma ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine. Vence su položile delegacije lokalne samouprave, boračkih i patriotskih organizacija, ali i Severnobanatskog okruga i policije. Profesor istorije u penziji, Lazar Demić, biranim rečima govorio je o proboju Solunskog fronta:

- Na Solunskom frontu je došlo do početka oslobođenja, ne samo Balkana, nego i Evrope. U cik zore, 14. septembra, počeli su napadi združenih snaga Antante. Međutim, baš tamo gde je bila Druga srpska armija došlo je do proboja Solunskog fronta. Žureći ka domovini, vrlo brzo, hrabra srpska vojska ušla je u Skoplje i na teritoriju Srbije. Usledio je oslobađanje Kruševca, Niša i na kraju Beograda - rekao je, pored ostalog, Demić. On je ukazao da srpska vojnička groblja, širom Balkana, svedoče o veličanstvenoj borbi i pobedi. Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine, ukazao je da heroji Velikog rata zaslužuju divljenje i večnu slavu:

- Grad Kikinda seća se svojih heroja, predaka koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu i dali živote za svoju otadžbinu i njenu slobodu. Svojim delima i primerima, oni će i ubuduće simbolizovati ono za čime treba da stremimo. To su borba za slobodu, za poboljšanje naših života i za bolje sutra. Zbog toga smo svake godine na ovom mestu- poručio je Bogdan. Srpska vojska probila je deo Solunskog fronta na Kajmakčalanu, 15. septembra 1918 . Time su otpočele završne borbe za oslobođenje Srbije u Prvom svetskom ratu, a okončane oslobođenjem Beograda 1. novembra 1918. godine.
 

Učeniku osmog razreda OŠ “Vuk Karadžić”, Novaku Despotoviću, državnom prvaku u matematici, čestitao je Nikola Lukač, gradonačelnik i nekadašnji učenik te osnovne škole. Ovim priznanjem, Novak Despotović je upotpunio riznicu medalja sa brojnih domaćih i međunarodnih takmičenja i potvrdio da, pored Alekse Konstantinova, Stevana Nađ Pergea i još nekoliko vrsnih matematičara, Kikinda dobija još jednu umnu glavu. Vrednujući ovaj vrhunski rezultat, gradonačelnik je državnom prvaku u matematici uručio laptop. Uručujući poklon, Lukač nije mogao da se otme utisku da su naša sredina, a možda i sama škola, pravi rasadnik izuzetnih matematičara:

- Novak je matematiku izgleda shvatio kao igru. Izuzetan je talenat. Siguran sam da su njegovi roditelji veoma ponosni, a verujem da osećaj ponosa ispunjava i njegovu nastavnicu matematike Vesnu Kiurski. Novak je ponos njegove škole, ali i Kikinde. Iskreno mu čestitam. Novak uvek može da računa na našu podršku- rekao je Lukač, dok je mladi matematički genije skromno poručio da se svakodnevno, tokom cele prethodne godine, spremao za takmičenje:

- Zadovoljan sam uspehom i činjenicom da sam osvojio 100 poena. Više i nisam mogao. Oko 40 minuta bilo mi je dovoljno da rešim pet zadataka. Sa tri godine sam naučio da čitam i pišem. Kad je stariji brat krenuo u prvi razred, a naša mlađa sestra još nije bila rođena, slušao sam i gledao kako on uči. Tada sam naučio i da računam i odmah zavoleo matematiku. Planiram da upišem Matematičku gimnaziju u Beogradu- otkrio je Novak. Za njegovu nastavnicu matematike, koja uskoro odlazi u penziju, to je kruna pedagoške karijere:

- Zahvaljujući Novaku i njegovoj ljubavi prema matematici mogu da kažem da lepši odlazak u penziju nisam mogla da zamislim. Od petog razreda pratim njegov rad, veštinu i brzinu rešavanja zadatak, Izuzetno sam srećna i zahvalna što sam sarađivala sa tako darovitim učenikom. O njegovim kvalitetima možda najbolje potvrđuje činjenica da je na državnom takmičenju svih pet zadataka besprekorno rešio. Za prvi i peti zadatak, Novak je iznašao rešenje koja nije očekivalo ni Drušvo matematičara - kazala je Vesna Kiurski i dodala da srpska matematička javnost s pažnjom prati rad Novaka Despotovića.