Aktuelno

Ana Brnabić predsednica Vlade Republike Srbije u okviru radne posete Kikindi, u pratnji domaćina, gradonačelnika Nikole Lukača i Milenka Jovanova, narodnog poslanika, obišla je proizvodni pogon francuske kompanije “Mekafor” . Potom se uverila da se nedavno započeta rekonstrukcija bolnice odvija željenom dinamikom. Posetu je okončala u Kulturnom centru, gde je uživala u kraćem muzičkom programa Omladinskog duvačkog orkestra Srbije koji je letos osnovan u ovoj ustanovi. Na premijerku je upečatljiv utisak ostavila izložba udruženja žena i ovdašnjih preuzetnica:

-I ovde sam se uverila da Srbija ide napred. Naša privreda raste, gradovi i opštine se razvijaju. Mnogo se radi na infrastrukturi. Zato i volim da putujem po Srbiji. Kikinđane posebno želim da pohvalim što se tiče vakcinacije. Kikinda je od početka bila zajednica koja je ozbiljno i odgovorno pristupila vakcinaciji. Sada ima nešto više od 57 odsto vakcinisanih građana- naglasila je premijerka Brnabić i nastavila:

-Radovi u bolnici počeli su 27. septembra. Vrednost prve faze radova iznosi oko 334 miliona dinara. Očekujem da ćemo krajem oktobra iduće godine okončati prvu fazu i započeti drugu. To su zaslužili naši građani i zdravstveni radnici- rekla je Brnabić i potvrdila da je upoznata sa još jednim važnim infrastruktuenim projektom, a to je fabrika vode:

-Završeni su svi tenderi i izrada projektno-tehničke dokumentacije. Očekujem da krajem godine krenemo u izgradnju. To je investicija od skoro 10 miliona evra, od čega šest miliona uzimamo na ime kredita od KFW banke, ostatak sredstava iz budžeta Republike Srbije. Treći veliki projekat jeste 175 kilometara dugačka brza saobraćajnica koja će povezati Sombor i Kikindu- precizirala je ona. Osvrnula se i na ono što je videla u pogonu fabrike “Mekafor”:
-I ova fabrika se širi. Dali smo još nešto od milion evra subvencija kako bi se zaposlilo još 180 ljudi. Poslovostvo “Mekafora” optimistično je u pogledu njihove budućnosti u Kikindi. Najmanji je problem da Kikindu podržimo sa još jednom industrijskom zonom. U “Mekaforu” sam razgovarala sa dva mlada inženjera iz Zrenjanina. Oni su se se zaposlili u Kikindi- naglasila je Brnabić. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, zahvalio se predsednici Vlade Republike Srbije na podršci ovim, ali i nekim budućim projektima:
-Osim rekonstrukcije bolnice i izgradnje fabrike vode, to je i buduća brza saobraćajnica između Kikinde i Sombora. Za ovaj region i naš grad, ta saobraćajnica će značiti mnogo, a uvećaće naše investicione potencijale. Zajedno ćemo iznaći sredstva za opremanje nove industrijske zone i privući domaće i inostrane investitore. Verujem da se premijerka uverila da je Kikinda grad dobrih ljudi- poručio je Lukač.
 

Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine i Olesja Babenko, predstavnica Ruskog doma iz Beograda, otvorili su “Ruski kutak”. Poput sličnih u nekim drugim gradovima i ovaj je obogaćen literaturom na ruskom jeziku, a nalazi se u delu Kulturnog centra. Ostoja Vojinović, potpredsednik kikindskog Društva srpsko- ruskog prijateljstva, očekuje da ovo mesto postane stecište ljubitelja ruske književnosti, kulture, tradicije i umetnosti:

-Ovakvi prostori već su otvoreni u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Kovinu... Mislimo da je ovo pravo mesto, jer se u Kulturnom centru održava veliki broj kulturnih događaja- kazao je Vojinović i dodao da će ovde promovisati kulturne vrednosti koje spajaju Srbiju i Rusiju, kao i popularisati kulturu, istoriju, tradiciju i jezik ruskog naroda, uz jačanje srpsko- ruskog prijateljstva i partnerstva. U ime lokalne samouprave, simbolično otvaranje “Ruskog kutka” pozdravila je Milena Živkov, članica GV za obrazovanje i kulturu:

-Uverena sam da će “Ruski kutak” i planirani sadržaji obogatiti kulturnu ponudu našeg grada-ocenila je ona. I predstavnica Ruskog doma iz Beograda, Olesja Babenko, saglasna je sa domaćinima:

-Predali smo stotinak metodičkih i nastavnih knjiga za ruski jezik, kao i veliki broj književnih dela. Uskoro ćemo dodatno ukrasiti “Ruski kutak” u Kikindi- najavila je Babenko. Potom je u galeriji KCK otvorena izložba "Tolstoj i Dostojevski u srpskoj kulturi", autorke Nataše Bulatović iz Beograda. Ovom postavkom skreće se pažnja na srpski doprinos u svetskom obeležavanju 111 godina od smrti smrti Lava Nikolajeviča Tolstoja i dva velika jubileja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, 200 godina od rođenja i 130 godina od smrti velikog ruskog pisca:

-Godinu dana smo porikupljali materijal po raznim arhivima u Beogradu i Vojvodini, ali i po muzejima, pozorištima i bibliotekama. Ovom izložbom smo želeli da predstavimo kako Srbi doživljavaju Tolstoja i Dostojevskog- izjavila je Bulatović i dodala da će izložba biti otvorena do 25. oktobra.
 

Spomen bista prof. dr Mičurina Mirčeta Berara , rad akademske vajarke Tatjane Karavelić, otrkivena je danas u holu Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, ustanovi u kojoj je radio, a jedno vreme bio i direktor. Na osmogodišnjicu smrti istaknutog prosvetnog i sportskog radnika, otkrivanju spomen biste prisustvovali su članovi porodice, njegove kolege, prijatelji i poštovaoci:

-Ovo je jedino priznanje koje je Mirče dobio od grada. Priznanja je dobijao u Srbiji, ali i van granica naše zemlje. Možda je na neki način ta nepravda danas ispravljena. Osećam se kao da je on među nama- izjavila je Radmila Berar, supruga pokojnog prof. dr Mičurina Berara. Direktorica Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, dr Angela Mesaroš Živkov, zahvalila se Pokrajinskom sektretarijatu za visoko obrazovanje na podšci u realizaciji projekta, ali i Sportsko školskom savezu, inicijatoru i realizatoru, kao i lokalnoj samoupravi:

-On je nekada bio profestor i direktor ove ustanove. Svojim radom je zadužio struku, nauku i sport, ne samo u Kikindi- naglasila je ona. Biranim rečima o prof.dr Mičurinu Beraru govorio je i o prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje:

-Inspirisani njegovim delima, verujem da ćemo sačuvati sve ono što je mukotrpno stvarao, a danas je i naša praksa. Profesor Berar dao je nemerljiv doprinos sportu, fizičkom vaspitanju i rekreaciji. Hvala mu na tome- poručio je prof. dr Milošević. Član GV, Saša Tanackov, rekao je da je prof.dr Mičurin Berar, višedecenijskim radom u nauci i sportu doprineo obrazovanju mnogih generacija učitelja, vaspitača i profesora fizičke kulture:

-On je Kikindu stavio na pijedestal onih sredina koje se mogu podičiti time da su povezani nauka i praksa, a na korist dece. Bio je i veliki hroničar kikindskog sporta. Zahvaljući njemu, od zaborava je sačuvano mnogo toga. Koliko je svestran bio, moža najbolje govori njegov doprinos rukometu, i to ženskom. On se bavio i drugim sportovima- podvukao je Tanackov.
 

Povodom obeležavanja 70 godina postojanja plivanja i rada plivačkog kluba, danas je održan veliki međunarodni miting "Plivačke nade“. U organizaciji “Velike Kikinde” nastupilo je više od 300 učesnika svih uzrasnih kategorija. Proslavi jubileja i mitingu su se odazvala 24 kluba iz Republike Srpske i naše zemlje. Zbog nepovoljne epidemiološke situacije, izostao je dolazak plivača i plivačica iz Rumunije, Mađarske i Hrvatske:

-U proteklih sedam decenija, plivački klub je šest puta menjao ime, od “Radničkog”, “Odreda”, ŽAK-a, “Banata” i “Kikinde”. Kikindsko plivanje proslavili su reprezentativci, olimpijci, paraolimpijci, treneri, ali i sudije. Još tokom 50-tih godina prošlog veka, u jugoslovenskim okvirima, Kikinda je imala Miroslava Heldriha. Nasledio ga je Ivo Krstonošić. Kikindsko plivanje proslavili su Suzana Kosarenko. NJu je tek nekoliko sekundi delilo od olimpijske norme i odlaska u Atlantu. Na dve Olimpijade učestvovala je Marica Stražmešter. Kikindsko plivanje proslavio je i Boris Stojanović, Zoltan Moldvai takođe je veliko ime kikindskog sporta i plivanja- podsetio je dr Zoran Golušin, plivački sudija i član "Velike Kikinde" i dodao da širom sveta mlade plivače edukuju treneri koji su potekli iz ovog kluba:

-Naravno, ima i onih koji su i dalje ovde, poput Slobodana Bokanića, Dragana Markovljeva, Miroslava Rajkova… Puno je priznatih sudija i plivačkih funkcionera poteklo iz našeg grada - dodao je dr Golušin. Na ovom mitingu je “Veliku Kikindu” predstavljalo pedesetak plivačica i plivača, a najviše onih najmlađih. Miting “Plivačke nade” takođe ima bogatu tradiciju, a održava se od početka 90-tih. Dragan Pecarski, član GV za sport i omladinu, nema dilemu da je i ovim plivačkim mitingom potvrđeno da je Kikinda grad sporta. On je i otvorio miting "Plivačke nade":

-Plivanje je jedan od bazičnih sportova. Ovaj klub zaista ima dugu i bogatu tradiciju. Treba im odati priznanje i što su u ovakvim uslovima uspeli da organizuju ovako veliko takmičenje- naveo je Pecarski.
 

Operetom “Viktorija” u izvođenju članova Kulturno - umetničkog društva „Petefi Šandor“ iz Kupusine, u Sajanu su počeli 25. Susreti amaterskih pozorišnih ansambala vojvođanskih Mađara. Prvoj predstavi je prethodilo otvaranje izložbe fotografija nagrađenih na dosadašnjim susretima. Aron Šutuš, predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, naznačio je da su ovakve manifestacije značajne za očuvanje kulture, tradicije i jezika:

-Svake godine je neko drugo mesto u Vojvodini domaćin ove manifestacije. Sajan je nakon sedmogodišnje pauze ponovo domaćin Susreta amaterskih pozorišnih ansambala vojvođanskih Mađara. Ovo je prilika da se okupe amaterske trupe i reditelji. U proteklih 25 godina, publika je videla oko 350 predstava- rekao je Šutuš. Tri godine pre Sajana, Kikinda je bila domaćin manifestacije koja je ustanovljena 1996. godine. Na taj podatak je podsetila Ramona Tot, članica GV za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brinu o porodici:

-Zaista smo ponosni što se u roku od tri godine ova značajna kulturna manifestacija ponovo održava u našoj sredini. U Sajanu će, u narednih nedelju dana, gostovati ukupno 12 amaterskih pozorišnih ansambala- rekla je Tot i potvrdila da će lokalna samouprava i dalje podržavati manifestacije koje neguju mađarski jezik i tradiciju. Kulturno društvo “Adi Endre” iz Sajana domaćin je 25. Susreta amaterskih pozorišnih ansambala vojvođanskih Mađara:

- Svake festivalske večeri, osim ovog i idućeg petka, biće izvedene dve predstave. Poslednje večeri biće dodeljene nagrade za najbolju mušku i žensku ulogu, režiju, predstavu… Neće izostati ni nagrade publike- kazala je Šara Benjocki, predsednica KUD-a "Adi Endre".