Aktuelno

Da je zaista tako, najbolje je potvrdila slika dvorišta Narodnog muzeja. Najveći deo programa 15. “Mamutfesta”, u vidu brojnih radionica koje su osmislili domaćini, ali i programi gostujućih muzeja iz naše zemlje i Republike Srpske, odvijao se u dvorištu Kurije. I ostali segmenti manifestacije, koji na zabavan i edukativan način promovišu jedinstveno prirodno i kulturno nasleđe - 500.000 godina star skelet mamuta Kika, privukli su pažnju posetilaca, naročito najmlađih. U okviru malog jubileja, otvorene su dve izložbe i to Centra za promociju nauke „Inteligencija biljaka“ i izložba ilustracija Banatskog kulturnog centra “Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”, autorke Senke Vlahović:

-Drago mi je što je otvaranjem ove izložbe ozvaničen početak ovogodišnjeg “Mamutfesta”. Ova izložba je nastala 2019. godine, a povodom saradnje BKC i “Vivijane” međunarodne ustanove za decu iz Bratislave, kako bi se savremena srpska ilustracija za decu predstavi, ne samo u Slovačkoj, nego i svetskoj ilustratorskoj sceni. Izložbom su obuhvaćeni radovi 25 reprezentativnih ilustratora- pojasnila je ona. Otvaranju izložbe i “Mamutfesta” prisustvovala je i Milena Živkov, članica GV za kulturu i obrazovanje:

-Senka Vlahović je na otvaranju izložbe konstatovala da je Kikinda grad koji neguje kulturu. Zasluge pripadaju svim našim ustanovama kulture, naravno i Narodnom muzeju- rekla Živkov i naglasila da je “Mamutfest” jedna od kulturnih osobenosti našeg grada. Od 80 pristiglih dečjih likovnih radova na temu „U društvu sa mamutom” pobedila je sedmogodišnja Minja Erdeljan, učenica OŠ “Žarko Zrenjanin”. I ovog puta, na simboličan način, najmlađi su proslavili Kikin rođendan. Skelet mamutice pronađen je 2. septembra 1996. godine u glinokopu fabrike “Toza Marković”.
 

Članice Etno - građanskog društva “Suvača” pobednice su takmičenja “Izađi mi na teglu”, koje je po šesti put održano u našem gradu. Medalje, pehar i kruna na glavi predsednice Etno - građanskog društa “Suvača”, Radojke Vujadinov, samo su deo pobedničkog paketa. “Smederevac” je takođe deo paketa, a što je najvažnije i plasman u finalnom izdanju ovogodišnjeg ciklusa “Izađi mi na teglu”, koje će se 9. oktobra održati u Beogradu. Društvo će im u srpskoj predstonici praviti i drugoplasirana ekipa “Veni, vidi, vici” iz Velebita kod Kanjiže:

-Nismo očekivale pobedu jer je konkurencija bila jaka. Mi smo i lane trijumfovale u Kikindi, ali je u Beogradu pobedu odnela ekipa “Jedinstvo” iz Ruskog Sela. Kako ćemo u finalu takmičenja proći, zaista je nezahvalno da se prognozira. Nadamo se prvom mestu- poručila je Vujadinov. U konkurenciji deset takmičarskih ekipa, treće mesto je osvojila “Baba mia”. Pored profesorice Nade Krstonošić i Radovana Subina, člana Asocijacije šefova kuvara Srbije u žiriju je bio i Stevan Iličić, član Gradskog veća:

-Ovo takmičenje je za mene jedno novo i lepo iskustvo. Prema oceni organizatora ovog gurmanskog karavana, naš grad je bio sjajan domaćin. Kikinđani su veoma dobro prihvatili ovo takmičenje. Bilo bi lepo da ponovimo prošlogodišnji uspeh i da se potvrdi da recept za najbolji ajvar u Srbiji potiče upravo iz Kikinde- izjavio je Iličić. Idejni tvorac ove lepe manifestacije, Saša Stamenković, potvrdio je da su naši sugrađani i meštani ovog dela Vojvodine dobro prihvatili takmičenje “Izađi mi na teglu”:

-Obožavamo ovde da dolazimo, a ekipe su spremne i uvek pripreme ukusne ajvare- istakao je Stamenković.
 

Obeležavanju Dana sektora za vanredne situacije i krsne slave vatrogasaca spasilaca prisustvovali su članovi Gradskog veća Miroslav Dučić i Dragan Pecarski. Na prigodnoj svečanosti u Vatrogasnom domu, nakon rezanja slavskog kolača, ocenjeno je da je, na obostrano zadovoljstvo, saradnja između lokalne samouprave i pripadnika kikindskog Vatrogasno- spasilačkog bataljona kvalitetna i intenzivna. Komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Kikinda, potpukovnik Branislav Maletin, podsetio da je na predlog jednog monaha manastira Hilandar, nakon katastrofalnog požara i formiranja monaške Vatrogasno- spasilačke jedinice, odlučeno da njihova krsna slava, od 2015. godine, bude Presveta Bogorodica Neopalima kupina, ili Nesagoriva kupina:

-Dan sektora za vanredne situacije i krsna slava obeleženi su u svih 27 organizacionih jedinica. Svečanosti je prethodio taktičko-tehnički zbor u centru grada. Bila je to prilika da zainteresovanim sugrađanima, a pre svega najmlađima, pokažemo deo naših vozila i opreme. Izveli smo i jednu manju pokaznu vežbu- rekao je Maletin i potvrdio da su kadrovski i tehnički dobro opremljeni, dok je vozni park obnovljen.
 

Intoniranjem državne himne sa Gradske kuće, tačno u podne, koja je kao i drugi delovi trga ukrašena srpskom trobojkom, u Kikindi je obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Sugrađanima je državni praznik čestitao Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:

-Ovaj praznik radno slavimo od prošle godine. Obeležavamo 15. septembar, dan kad je 1918. godine probijen Solunski front. Tom bitkom je preokrenut tok, ali i konačan ishod Prvog svetskog rata. Srbija je u Velikom ratu podnela ogromne žrtve. Gradsku kuću, najvažnije institucije, ali i domove mnogih naših sugrađana danas krase zastave Republike Srbije. Ovo je prilika da se setimo svih junaka koji su noseći našu zastavu položili svoje živote za slobodu Srbije - rekao je, pored ostalog, Lukač i izrazio uverenje da građani Kikinde i Srbije koračaju u sigurniju i bezbedniju budućnost. Grad je početkom nedelje podelio 400 srpskih trobojki najvažnijim institucijama i seoskim mesnim zajednicama. Osim u centru, zastave se vijore i u drugim delovima grada, kao i na ulazima i na izlazima Kikinde, a ukrašavaju i kružne tokove.
 

Komemorativnim skupom na Železničkom groblju i polaganjem venaca na spomen kosturnicu, Kikinđani su obeležili godišnjicu proboja Solunskog fronta. Pre 103 godine, izvojevana je jedna od najvećih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu. Dan kada je probijen Solunski front, smatra se prekretnicom koja je dovela do konačnog preokreta u Prvom svetskom ratu. Vence su položile delegacije lokalne samouprave, boračkih i patriotskih organizacija, ali i Severnobanatskog okruga i policije. Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine, ukazao je da heroji i vitezovi Velikog rata zaslužuju da im se oda počast jer su dali živote za otadžbinu:

-Grad Kikinda imao je veliki broj dobrovoljaca koji su se priključili srpskoj vojci u Prvom svetskom ratu. Proboj Solunskg fronta označio je i početak oslobađanja svih srpskih zemalja- rekao je Bogdan. Srpska vojska probila je deo Solunskog fronta na Kajmakčalanu, 15. septembra 1918. Time su otpočele završne borbe za oslobođenje Srbije u Prvom svetskom ratu i oslobođenja Beograda 1. novembra 1918. godine:

-Važno nam je da podsetimo koliko je stradao srpski narod u Velikom ratu, ali i svim ostalim tokom 20. veka. Srpski narod se samo borio za slobodu. Nije slučajno što smo proboj Solunskog fronta spojili sa Danom zastave, jedinstva i slobode- naglasio je Bogdan. Ovaj praznik se slavi od prošle godine, a izabran je 15. septembar, jer je tog dana, 1918. godine, probijen Solunski front.